trg_fontane
Prethodna vlast je odlučila da turizam može da nam omogući prosperitet. Osobe koje su zaposlene u Turističkoj organizaciji – osnivač je opština, zaposlene plaćaju građani – stiče se utisak, činili su sve da to tako ne bude, jer nije vidljivo šta je u proteklim godinama urađeno u cilju razvoja turizma. Predstavnici Turističke organizacije verovatno mogu da saopšte podatke o tome koliko je bilo noćenja u Bečeju, koliko ima privatnog smeštaja, koliko je taksi naplaćeno, ali građani od toga imaju slabe vajde.
Mogu da se zaklinju i da je Bečej imao „super prođu“ na raznim sajmovima turizma, ali rezultati toga nisu uočljivi. Mogu da kažu da je Bečej član ovakvih i onakvih klastera, ali to nam takođe ništa ne znači.
Nisu urađene važne stvari: ako je već renovirano turbinsko postrojenje, zašto se taj prostor ne koristi u turističke svrhe, ako hoćemo plažu na „Loštrandu“, zašto se ne učini nešto povodom toga, ako želimo razvoj nautičkog turizma, zašto nemamo pristanište, restoran, funkcionalne tuševe za eventualne turiste?
Urađene su nevažne stvari – doduše nije to Turistička organizacija uradila sama, čak možemo reći da nije ni uradila: postavljeno je nekoliko klupa i suncobrana na kanalu DTD i kod „stepenica“ na obali Tise zahvaljujući JVP Vode Vojvodine. Navodno komplet tih stvari košta oko 100.000 dinara, a nije vredno ni truda, ni para, jer suncobran ne pokriva ni sto, a kamoli klupu, to jest ljude koji bi seli na klupu…
Postavljena je i tabla kod Šlajza, sa sramotnim pravopisom, koji je posle izvesnog vremena zamenjena novom tablom.
Šlag na torti je suvenirnica u centru grada, drvena kućica koju je opštini poklonila pokrajina u kojoj bi trebalo da se prodaju rukotvorine udruženja iz Bečeja. „Jadna“ suvenirnica je zatvorena od trenutka kada je otvorena. Rukotvorinama, dakako, ni traga ni glasa.
I najzad, višnja na torti zaposlenih u oblasti turizma je tabla, ponovo kod Šlajza, koja bi trebala da je turistička atrakcija Bečeja, gde bi nepostojeći turisti stali, razgledali, fotografisali… Sve to neće moći da urade kada ih bude bilo u Bečeju, ako će ih ikada biti, jer na tabli piše: „Zabranjeno osmatranje, snimanje i pristup“. (Inače, nije reč o vojnoj tajni da bi trebalo zabraniti „osmatranje“ i „snimanje“, a Šlajz svakako „osmatra“ i „snima“ ko hoće.)
Postoji nada da će novi ljudi u Turističkoj organizaciji Bečeja bolje raditi od svojih prethodnika, kakvi god da su, jer je neverovatno da od aktuelne situacije može biti gore. No, treba da budemo obazrivi: prošlost Bečeja nas uči da može.
K.D.F.
