U dečjem vrtiću: Manje dece nego prošle godine

Po preliminarnim rezultatima popisa stanovništva iz oktobra prošle godine, u opštini Bečej živi 37.822 građana, 3.000 manje nego prilikom prethodnog popisa 2002. godine. Trend smanjenja broja stanovnika u opštini pokazuje se iz godine u godinu po sve manjem broju dece, a to je najuočljivije pri upisu dece u prvi razred osnovne škole, ali i u po broju dece u predškolskoj ustanovi.

Do sada je u dečji vrtić upisano 1.186 mališana, a očekuje se da će za narednu godinu biti upisano 1.200 mališana. Prošle godine je u ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi bilo 1.258, a pretprošle 1.320 dece od jaslenog do pripremno-predškolskog uzrasta.
Deca će biti raspoređena u 59 odeljenja, a prošle godine ih je bilo za 60 odeljenja. Direktorica Dečjeg vrtića „Labud Pejović“ Magdolna Ferenc je rekla da će biti oformljena dodatna dvojezična grupa za trogodišnjake u centralnom objektu, jer je za taj uzrast prijavljeno više dece od predviđenog. „To su deca koja prelaze iz jaslica i novoupisana deca, tako da ćemo u centralnom objektu vrtića imati četiri grupe, toliko je bilo pre tri godine, dve dvojezične i dve grupe na srpskom jeziku, a imaćemo jednu grupu jaslenog uzrasta manje, za razliku od pre dve-tri godine kada su postojale i liste čekanja. Zatvorićemo i jedno odeljenje poludnevnog boravka (zabavište) na srpskom jeziku u objektu u Novom selu, i ostaće jedna grupa dece na srpskom, dok su grupe u celodnevnom boravku popunjene. Ostale grupe u svim objektima će opstati, ali će biti manji broj dece u njima. Imamo naročito veliki pad broja dece u Mileševu, Drljanu, Poljanicama, čak i u Radičeviću, gde je pre dve godine bilo dve grupe sa četrdesetoro dece, a ove godine ćemo imati jednu grupu sa svega devetnaestoro dece. U Mileševu smo pre dve godine imali 24 mališana, a ove godine je upisano 13, slična je situacija i u Drljanu, gde je pre dve godine bilo 18 dece, a sada samo desetoro i od njih je petoro predškolaca. U Bačkom Gradištu ćemo imati tri grupe poludnevnog boravka na mađarskom i dve na srpskom jeziku, i jednu grupu na srpskom jeziku u celodnevnom boravku. U Bačkom Petrovom Selu u svim grupama u zabavištu na mađarskom jeziku imamo po 23 deteta, dok u odeljenju na srpskom jeziku imamo samo 13 dece. Pre tri godine imali smo dve grupe sa 40, a sada samo jednu sa 13 mališana“, rekla je Ferenc.
Iako je upis dece u dečji vrtić okončan 26. maja, slobodnih mesta još ima u svim grupama i u svim objektima, osim u celodnevnom boravku u centralnom objektu. Roditelji mogu da upišu decu i u septembru, a najkasnije do 1. oktobra.
Svake godine postoji problem u vezi sa upisom romske dece u dečji vrtić, jer je pripremno-predškolski program obavezan za svako dete. „Znamo da ima romske dece koja još nisu upisana u vrtić, i njihove roditelje ćemo obavestiti da od 1. oktobra po-činje pripremno-predškolski program i da bi deca trebala da dođu u vrtić, pa ćemo videti koliko će ih se odazvati, a možda ćemo organizovati i posetu tim porodicama zajedno sa romskom koordinatorkom. U Bačkom Gradištu nam je pomogla jedna civilna organizacija, i uglavnom su sva deca upisana u predškolsku ustanovu, a ima i dece romske nacionalnosti od 4-5 godina koja već idu u vrtić“, rekla je Ferenc.
Podsetimo da je dečji vrtić prošle godine pohađalo 24 mališana romske nacionalnosti, a 17 njih je bilo predškolskog uzrasta.
Ipak, prema rečima Magdolne Ferenc, nema naročitog pomaka što se tiče upisa dece romske nacionalnosti u dečji vrtić. „Najveći problem imamo u Bačkom Petrovom Selu jer nema određenog naselja ili lokacije gde su te porodice na okupu, nego ih ima u svim delovima sela i ne možemo da ih pronađemo jer nisu na adresama kojima mi raspolažemo. Decu iz takvih romskih porodica pronalazimo po zdravstvenim kartonima iz Dečjeg dispanzera, odakle dobijemo adrese i izlazimo na teren zajedno sa vaspitačima. Trebalo bi mnogo više raditi na informisanju i obučavanju roditelja u saradnji sa opštinskom romskom koordinatorkom, i nadamo se da ćemo zajednički uspeti veći broj romske dece da uključimo u obrazovni sistem“, rekla je direktorica vrtića.

Jedan od problema je što deca romske nacionalnosti u većini slučajeva osim romskog ne znaju nijedan drugi jezik. Taj problem je rešiv angažovanjem romskog asistenta, međutim, kako je rekla Ferenc, dečji vrtić je nadležnima uputio zahtev za angažovanje romskog asistenta, međutim, on nije angažovan: „Predali smo molbu i tražili da nam se obezbedi romski asistent, ali u to vreme smo imali 6-7 romske dece u vrtiću i nismo dobili asistenta. S druge strane, činjenica da romska deca nisu u jednom objektu, otežava situaciju jer fizički bi bilo nemoguće da asistent u isto vreme bude u svim objektima da svakodnevno radi sa romskom decom. Pokušavamo na druge načine da prevaziđemo taj problem, ljubaznošću, pažnjom, kako bismo privukli tu decu da nauče jezik. Deca koja redovno pohađaju vrtić, prilagode se i lepo napreduju“.

LJ.M.