U iščekivanju rešavanja sudbine PIK-a pričaju se priče: Briga države, navodni kupci i novi direktor iz štamparije

Prolongiranje ročišta u Privrednom sudu u Novom Sadu, na kom bi više od 2.000 poverilaca PIK-a „Bečej“ u stečaju odlučilo o tome da li će kombinat biti saniran ili će bankrotirati, traje od 2011. godine do danas. Ročište koje je trebalo biti održano u julu, odloženo je za 10. oktobar. U iščekivanju dana D za PIK, napravljen je i novi, dopunjeni plan reorganizacije ove nekada privatne firme u „rukama“ konzorcijuma sastavljenog od Irva investicija Đorđija Nicovića i investicionog fonda sa jednog egzotičnog ostrva, kojom od 2011. godine, kada je pokrenut takozvani radni stečaj, upravlja država (stečajni upravnik).

U vreme čekanja na rešavanje sudbine kombinata kolale su i kolaju razne priče, od toga da će Arapi, pa Mađari, pa Rusi da kupe PIK, a kao kupac kombinata, u kuloarskim pričama figurirao je i član SPS-a iz Beograda…
I menadžeri/direktori pored stečajnog upravnika PIK-a su se menjali, najpre je Milan Mišić (nekada je radio za Đorđija Nicovića) dao ostavku na funkciju upravo u vreme otpuštanja izvesnog broja zaposlenih, potom je dugogodišnji visokorangirani zaposleni u kombinatu, Petar Maksimović preuzeo taj posao, koji je u novom planu reorganizacije (ukoliko bude usvojen u oktobru) predviđen za direktora kombinata. Odnedavno se priča da će direktor bečejske štamparije „Proleter“ Drago Bezarević da postane direktor PIK-a.
U isto vreme s nagađanjima i kuloarskim pričama, s vremena na vreme predstavnici države i lokalne samouprave obećavaju da će država da učini sve kako bi spasila PIK, jer u slučaju bankrota, kažu, Bečeju preti socijalna bomba. Odlazeći ministar poljoprivrede koji će ostati upamćen zbog afere „aflatoksin u mleku“ i relaksiranom odnosu prema otrovu u hrani, pre nekoliko meseci je prilikom posete Bečeju rekao da država ima plan za PIK, ali nije rekao kakav. O tom planu se od tada ne zna ništa.

Potom je, pre nekoliko dana, na svečanosti povodom dana Bečeja, predsednik opštine Vuk Radojević govorio o PIK-u, takođe ne konkretizujući ništa, ali obećavajući.
Rekao je da se, bez obzira na to što je kombinat u radnom stečaju, proizvodnja odvija nesmetano „u PIK-u ’Bečej’ trenutno radi oko 1.400 zaposlenih i kao što je svim građanima opštine Bečej jasno, to je da PIK predstavlja žilu kucavicu i da opstankom PIK-a svi dobijamo jer nemoguće je izbrisati trag kakav je on ostavio. Verujte da mi sa naše strane, strane lokalne samouprave, činimo sve što je u našoj moći i više od toga, imajući u vidu da je u pitanju stečaj iz privatizacije, da su ingerencije države ograničene, ali moram napomenuti izuzetnu saradnju sa republičkom vladom na čelu sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem, koji je apsolutno pokazao razumevanje i praktično preuzeo na sebe i na svoje saradnike obavezu aktivnog učešća u rešavanju problema PIK-a ’Bečej’. To svima nama, građanima opštine Bečej, uliva dodatnu snagu, energiju, volju, motiv da se i dalje borimo za PIK ’Bečej’ svim snagama i resursima. Juče (poslednji dan jula; prim. nov.) sam imao sastanak u republičkoj vladi u kabinetu prvog potpredsednika i tema je bila PIK ’Bečej’. On je trenutno u stečaju, ali država ima ozbiljne namere i inicijativu da pomogne rešavanju ovih problema i verujem da ćemo biti svedoci oporavka PIK-a ’Bečej’ i vraćanja na one stare staze“, rekao je Radojević.

Da bi se PIK vratio na „stare staze“, a na tim stazama je osim dobre proizvodnje, bilo svega – od krađa enormnog broja prasića do krava u helikopterima, od kupovine skupih konja, koji su na volšeban način (privremeno) nestali, do neodgovornog poslovanja, neplaćanja zakupa državne zemlje – potrebno je da se kad-tad usvoji plan reorganizacije umesto da kombinat bankrotira.
Podsetimo da se u planu reorganizacije koji je ove godine „osvežen“ i donekle promenjen, navode najvažnije mere za realizaciju plana. To su: isplata dela potraživanja (klasa B i E poverilaca) pre početka primene plana; reprogram dela potraživanja i isplata reprogramiranih potraživanja u novcu (poverioci klase A-1) u roku od 15 godina, sa grejs periodom od dve godine računato od dana početka primene plana reorganizacije i otplatnim periodom od 13 godina, i kamatnom stopom od 4 % na godišnjem nivou. Poverioci klase A-1 imaju pravo da se opredele za drugačiji način namirenja svojih reprogramiranih potraživanja, odnosno da se njihova potraživanja namire konverzijom u kapital PIK-a; konverzija dela potraživanja poverilaca iz klase A-2, C i D u kapital PIK-a upisom akcija; poništaj dela ranije izdatih akcija i povlačenje i zamena preostalog dela ranije izdatih akcija: radi usklađivanja broja akcija sa novoutvrđenom neto vrednošću sadašnjeg kapitala PIK-a sprovešće se poništaj ukupno 44.020 komada ranije emitovanih akcija ukupne nominalne vrednosti 352.160.000 dinara smanjenjem postojećeg kapitala koji pripada konzorcijumu (Đorđije Nicović i investicioni fond sa Britanskih devičanskih ostrva; prim. nov.) kao kontrolnom akcionaru. Preostale akcije, ukupno 229.531 komada, ukupne nominalne vrednosti 1.836.248.000,00 dinara, ostaju u vlasništvu konzorcijuma (203.491 akcija) a broj akcija u vlasništvu manjinskih akcionara od ukupno 7.577 akcija ostaje nepromenjen. Ovih 229.531 akcija biće povučene, poništene i zamenjene s 1.775.632 komada običnih akcija, ukupne vrednosti 1.775.632.000 dinara; nova emisija akcija po osnovu konverzije potraživanja poverilaca u kapital PIK-a: PIK će po osnovu konverzije emitovati 3.427.493 komada običnih akcija, 3.427.493.000 u korist poverilaca, na bazi njihovog obima potraživanja koji se konvertuje u kapital; promena oblika organizovanja u nejavno akcionarsko društvo (akcijama PIK-a u tom slučaju ne može da se trguje na berzi, a upis i/ili prenos akcija ne može da se obavi javnom ponudom); izmene i dopune opštih akata i drugih dokumenata o osnivanju i upravljanju; osporavanje nepriznatih potraživanja (sva osporena potraživanja za koje su poverioci pokrenuli tužbe za utvrđenje pripadaju klasi D, klasi neobezbeđenih stečajnih poverilaca); zabrana izvršenja i prinudnog izvršenja na imovini PIK-a (na založenoj i nezaloženoj imovini i svim sredstvima PIK-a u sudskim i/ili vansudskim postupcima namirenja za potraživanja nastala pre dana usvajanja plana reorganizacije, zabrana Narodnoj banci Srbije da sprovodi prinudne naplate po nalozima za prinudnu naplatu, odnosno izvršnim sudskim i drugim rešenjima, nastalih pre dana usvajanja plana reorganizacije; zaključivanje ugovora o kreditu ili zajmu i drugo dodatno zaduženje PIK-a (kombinat može da zaključuje ugovore o kreditima i/ili zajmovima, kao i druge pravne poslove iz kojih proizilazi dodatno zaduženje imovine u odnosu na ukupne postojeće i pretpostavljene obaveze iskazane u planu reorganizacije. PIK može da založi i neopterećenu imovinu ili da dodatno tereti imovinu koja je već pod zalogom do visine tržišne vrednosti te imovine. Novac koji se dobija na navedene načine mora da se upotrebi prioritetno u svrhu izmirenja obaveza utvrđenih planom reorganizacije i u svrhu finansiranja poslovnih aktivnosti i obezbeđivanja potrebnog nivoa likvidnosti u datom periodu); prodaja i unovčenje dela imovine sa teretom i bez tereta;naplata potraživanja; kompenzacije; otpuštanje zaposlenih ili angažovanje novih lica: u momentu otvaranja stečaja PIK je zapošljavao 1.623 radnika, a 10. juna 2013. godine njihov broj je 1.338. Potrebno je otpustiti još 600 radnika, a primiti 100 stručnjaka, navodi se u planu reorganizacije koji bi poverioci trebali da usvoje u oktobru mesecu.

Redakcija Bečejskog mozaika