Dečja nedelja u Bečeju obeležava se skoro 20 godina, a ovogodišnja, pod sloganom „Veliko srce dece Srbije“ otvorena je juče, 2. oktobra, a biće okončana u petak. Aktivnosti nedelje su usmerene prevashodno na razvijanje empatije kod dece, na međugeneracijsku empatiju, kao i na solidarnost.
„Ova Dečja nedelja je, s obzirom na tešku godinu, pravo vreme da preispitamo položaj dece i pored toga što ukazujemo na primere dobre prakse, bitno je da govorimo i o problemima, da mapiramo probleme, da ih efikasno rešavamo i da ih nazovemo pravim imenom“, rekla je koordinatorka Dečje nedelje Dunja Šormaz, jer, kako je istakla, ako ne znamo čime se susrećemo, nećemo moći efikasno da delujemo.
A problema u Bečeju ima, od siromaštva, vršnjačkog nasilja do inkluzivnog obrazovanja.
Raste broj dece koja su upisana u ŠOSO „Bratstvo“, a u tipičnim školama smanjuje se broj individualnih obrazovnih planova
„Jedan od glavnih zadataka Dečje nedelje je da za decu podržimo inkluzivnost, raznolikost, empatiju i toleranciju“, rekla je predsednica Društva prijatelja dece opštine Bečej Izabela Šormaz.
Ona je podsetila da je Džon Djui (američki filozof, socijalni kritičar i teoretičar obrazovanja) početkom 19. veka rekao da škola ima zadatak da pomogne pojedincima da prevaziđu ograničenja grupe u kojima su rođeni i da ih dovede škola i zajednica u kontakt sa svom populacijom.
„Afirmacija učenja putem aktivnosti i rešavanje problema metodom projektne nastave bila je njegova glavna metodologija“, kazala je Šormaz dodavši da je Srbija od 2009. mnogo radila na uvođenju inkluzivnog obrazovanja, da su propisi skoro savršeni, „međutim, postavljamo pitanje šta se dešava vrlo često u svakodnevnom praktičnom životu, jer iz naših informacija, saznanja kojima raspolažemo, i bez obzira na mnoge investicije koje su urađene u lokalnoj zajednici, i dalje postoji niz prepreka u tome, arhitektonske prvenstveno, zatim prilagođavanje prostora i ono što je najvažnije, prilagođavanje nastavnih sadržaja. Zakonom je obavezna izrada individualnih obrazovnih planova za decu koja imaju određene prepreke u učenju, a sa druge strane i za talentovanu decu“.
Prema njenim rečima, po raspoloživim podacima Društva prijatelja dece opštine Bečej, u opštini Bečej u prethodnoj školskoj godini bilo je 74 individualna obrazovna plana u tipičnim školama, a u školi „Bratstvo“ 107.
Šormaz je istakla i da raste broj dece koja su upisana u ŠOSO „Bratstvo“ u kojoj se obrazuju deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i kojoj je potreban individualni obrazovni plan.
„Taj podatak je još jedan ozbiljan podatak, dok u tipičnim školama smanjuje se broj individualnih obrazovnih planova u odnosu na prethodnu godinu“.
Ćutanje stručne javnosti
Prema rečima predsednice Društva prijatelja dece opštine Bečej Izabele Šormaz, u opštini Bečej i dalje je u porastu vršnjačko nasilje, oko 150 dece ima ozbiljnih problema u ponašanju, a 28 njih je žrtva porodičnog nasilja. I dalje ne postoji baza podataka dece sa smetnjama u razvoju, a na osnovu raznih evidencija, na teritoriji opštine ima ih 71.
Šormaz je rekla da je neophodno kontinuirano obraćanje stručne javnosti iz oblasti iz unapređenja prava života deteta u zajednici. „Međutim toga nema, stekli smo utisak da u poslednjem periodu stručna javnost previše ćuti. Preveliko ćutanje dovodi do toga da se ne formiraju pravilni stavovi zajednice u rešavanju određenih problema“.
Opština ulaže u obrazovanje i vaspitanje dece
Obaveza lokalne samouprave je da stvara što bolje uslove za odrastanje dece, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare članica Opštinskog veća za obrazovanje i socijalnu zaštitu Dalila Dujaković. Ona je rekla da opština ulaže u obrazovanje i vaspitanje dece, te da će ove godine biti rekonstruisana dva dečja igrališta, iz robne kuća i na kraju Zmaj Jovine ulice, u blizni kanala DTD, u vrednosti oko 15 miliona dinara.
Pomenula je i da je od ove godine pohađanje predškolske ustanove besplatno za svako dete, te je istakla da je u vrlo kratkom vremenskom roku obezbeđeno i biće uloženo oko 200 miliona dinara u obrazovne ustanove.
Ona je pozvala i društveno odgovorne firme i pojedince da se uključe u unapređenja kvaliteta obrazovnog života i uopšte položaja dece.
Izveštaj o položaju i pravima dece nalaziće se u izveštaju o implementaciji Lokalnog plana akcije za decu za 2022. godinu i krajem godine će biti javno objavljen.
Deset odsto dece živi u siromaštvu
Dečaka i devojčica u opštini Bečej 2022. godine bilo je 6.014 – od tog broja je oko 10 odsto, njih 611, živelo u siromaštvu, rečeno je novinarima.
Prethodne godine je u opštini Bečej, po zvaničnim podacima, oko 900 dece je živelo u siromaštvu. Odgovora na pitanje da li je zaista za 300 smanjen broj siromašne dece nije bilo, osim pretpostavki da su se članovi njihovih porodica odselili ili zaposlili.
Podsetimo i da u opštini Bečej godinama oko 1.000 porodica koristi novčanu socijalnu pomoći. U tim porodicama, u proseku živi oko tri člana, reč je, dakle, o oko 3.000 ljudi u opštini u kojoj živi ukupno oko 30.000 građana.
„Centar za socijalni rad nije ustanova koja materijalno pomaže građane“
Uprkos tome što je pre nekoliko godina Centar za socijalni rad najavio da će izraditi bezu podataka socijalno ugroženih porodica u opštini, ta sveobuhvatna baza i dalje ne postoji.
S obzirom na to da u Bečeju postoji, uslovno rečeno, neka vrsta paralelnog centra za socijalni rad, Fejsbuk grupa Humani ljudi Bečeja, koja svakodnevno objavljuje probleme socijalnog ugroženih građana, u velikom broju slučajeva dece, a građani opštine u roku od nekoliko dana u velikom broju slučajeva i reše te probleme, godišnje pomažući stotinama ljudi, direktorki Centra za socijalni rad Ivoni Božović postavljeno je pitanje kako to komentariše.
Ona je kazala da je „Centar za socijalni rad ustanova socijalne zaštite, a sa druge strane imamo udruženje građana, što je zaista lepa stvar i meni predstavlja građansku odgovornost koja može biti samo pohvalno. Neke stvari radimo i zajedno“.
Na konstataciju da ta inicijativa delom radi posao Centra za socijalni rad, Božović je rekla: „Ne bih se složila da je naš posao, zato što prosto Centar za socijalni rad nije ustanova koja materijalno pomaže građane. Mislim da je to negde u javnosti možda ispao problem. Mi smo mnogo puta pričali o tome koje su sve aktivnosti, usluge koje pruža Centar za socijalni rad. Suština i neka osnovna misija Centra za socijalni rad jeste da se pomogne porodicama da izađu iz sistema socijalne zaštite. Uvek malo pričamo o radnoj aktivaciji građana, o jačanju roditeljskih kompetencija, o zaštiti prava deteta… Centar za socijalni rad ne treba da se bavi davanjem novca, mislim da to nije suština i da negde možda u javnosti poslednjih godina pogrešna se slika stvorila. Ne bih se u ovom trenutku složila sa tim da udruženje građana radi posao Centra za socijalni rad. Nikad nije postojao ni zadatak da Centar finansijski izdržava porodice, to nije nikad bila naša aktivnost, niti se ovo udruženje bavi isključivo tim“.
Što se finansijske podrške građanima tiče, podsetimo da po zvaničnim podacima iz Centra za socijalni rad u toku 2021. godine priznato je 1.338 prava na jednokratnu novčanu pomoć u ukupnom iznosu 7.370.000 dinara, a 2022. godine, do 1. novembra, 1.253 prava u ukupnom iznosu 6.092.185 dinara.
K.D.F.
