trg_fontane
Pojedini službenici poslovnih banaka i državnih institucija nastavili su i nakon 1. oktobra da pravnim licima traže pečatirane dokumente, uprkos činjenici da je Zakonom o privrednim društvima zabranjeno da privredi nameću obavezu upotrebe pečata.
Tokom pet meseci primene novog rešenja, građani i privrednici prijavili su 122 situacije u kojima im je tražen pečat. Kako je u prva dva meseca pristiglo nešto više od 70 sličnih primedaba, evidentno je da broj prijava opada. Pored poslovnih banaka, nedoumice oko ukidanja obaveze upotrebe pečata najčešće su imali službenici pošta, MUP-a, telekomunikacionih kompanija, RFZO, PIO, carine i poreskih organa.
Na nepotrebno administrativno opterećenje koje nameće pečatiranje članovi NALED-a ukazali su još 2012. u petom izdanju Sive knjige i na realizaciji ove inicijative Izvršna kancelarija NALED-a je intenzivno radila poslednjih šest godina kako bi otklonila jednu od najdugovečnijih birokratskih prepreka u Srbiji, piše NALED.
– Otpor pojedinaca u birokratskom aparatu bio je razlog zbog kojeg je NALED uputio inicijativu Ministarstvu privrede da dodatno preciziramo zakon i isključimo bilo kakvu mogućnost pogrešnog tumačenja normi kojima se pravdalo zašto neko traži pečat. Skupština je u decembru usvojila zakon i sada je jasno određeno da nijedan dokument, podnesak ili ugovor ne može biti odbačen ili poništen zato što nema pečat i nijedno lice, uključujući sud i organe javne vlasti ne mogu uslovljavati društvo i preduzetnika da koriste pečat. Verujem da smo na ovaj način konačno zapečatili sudbinu pečata – rekla je Jasmina Radovanović, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i koordinatorka Saveza za imovinu i urbanizam.
|
Prijavite institucije Institucije i organizacije koje i dalje traže pečat moguće je prijaviti Kontakt centru podrške uspostavljanju sistema eUprave na adresu [email protected]. U sklopu Kontakt centra formiran je i deo koji pruža podršku zaposlenima u javnoj upravi gde svi u organima državne uprave i lokalne samouprave mogu da dobiju potrebne informacije i uputstva za primenu novih servisa e-uprave kao što su eZUP, eBeba, eInspektor i Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija. |
Novi član 25. Zakona o privrednim društvima propisuje da sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu da ističu primedbe na nekorišćenje pečata niti nepostojanje pečata na dokumentu mogu da navedu kao razlog za raskid zaključenog posla ili preduzete pravne radnje čak iako se u statutu i osnivačkom aktu kompanije koja nije pečatirala dokument navodi da koristi pečat u poslovanju.
Prema prikupljenim informacijama, banke su bile nepoverljive i nastavile su da zahtevaju pečat jer su strahovale da bi klijenti mogli da osporavaju validnost ugovora o kreditu koji nema pečat ukoliko padnu u dužničku docnju i nisu želele da ulaze u sudski spor oko dokazivanja valjanosti ugovora čime bi prouzrokovale dodatne troškove.
S druge strane, MUP je opreza radi insistirao da privrednici pečatiraju sva dokumenta koja im dostavljaju, pa tako pri registraciji vozila nisu prihvatane polise osiguranja od autoodgovornosti koje izdaju osiguravajuće kuće ili odštampane elektronske potvrde o prenosu novčanih sredstava ako nisu imale pečat. Kada je reč o međusobnim odnosima u privredi, kompanije su od svojih dobavljača tražile pečatiranje faktura u strahu da bi inspekcije mogle da prave problem oko valjanosti tih dokumenata, isti je slučaj i sa carinskim deklaracijama ili ugovorima u privredi. Knjigovođe i advokati kao stručna lica kojima se građani obraćaju često, savetuju klijente da za svaki slučaj ipak traže ili upotrebljavaju pečat.
(NALED)
