Uskrs: Hristos voskrese!

Uskrs ili Vaskrs je najveći i najvažniji hrišćanski praznik, praznik nad svim praznicima.

Njime hrišćani slave jednu od centralnih dogmi vere, Isusovo uskrsnuće. On je središte čitave liturgijske godine. On je i prvi praznik, koji se slavi od apostolskih vremena. Koliko su apostoli i njihovi učenici smatrali važnim Isusovo uskrsnuće, najbolje dokazuje činjenica da su uspomenu na to delo počeli slaviti ne samo na taj dan, nego i svakog prvog dana u nedelji, nazvavši ga „danom Gospodnjim”. Isusovo uskrsnuće apostoli uzimaju kao temelj vere, jer ono je najočiglednije svedočanstvo Hristova božanstva, a ujedno je i potvrda našeg uskrsnuća u večni život. Kao središnji praznik crkvene godine on se slavi punih pedeset dana, do Duhova. Uskrs se slavi u nedelju koja sledi nakon prvog punog meseca posle proletne ravnodnevnice. Zbog toga Uskrs može biti bilo kada između 21. marta i 25. aprila (razlika između vremena obeležavanja Uskrsa je zbog toga što katolici koriste gregorijanski kalendar, a pravoslavci julijanski kalendar). Uskrs pada u nedelju, međutim, praznik traje duže, jer pripreme i obeležavanje Uskrsa počinju još u četvrtak uveče večernjom misom. Pripreme za Uskrs i u zapadnom i u istočnom hrišćanstvu počinju korizmom, tj. velikim ili časnim postom. Nakon završetka korizme dolazi Velika nedelja, koja uključuje Veliki četvrtak, petak i subotu pre uskršnje nedelje, što čini sveto trodnevlje. Prema hrišćanskom verovanju Isus Hrist je osuđen u četvrtak, razapet na krstu u petak, a u nedelju je uskrsnuo. Na Veliki četvrtak nema dnevnih misa, nego jedna večernja misa. Ta večernja misa u četvrtak vuče koren još od jevrejskog načina računanja praznika, kod kojih su se veliki praznici počinjali slaviti veče ranije. Potom sledi Veliki petak, a onda Velika subota koja prolazi u tišini crkve, da bi uveče usledilo uskršnje bdenje.
Simbol Uskrsa je jaje, koje predstavlja rađanje.
Uspomenu na Hristovu smrt i njegovo slavno i pobedonosno vaskrsenje iz mrtvih hrišćani slave još od apostolskog vremena, ali nejedinstveno. Godišnje obeležavanje Hristove smrti i vaskrsenja koje je dobilo ime Pasha pojavilo se krajem 1. veka. Pasha je grčka reč za Pesah, mada su neki stariji pisci smatrali da ona potiče od grčkog glagola „patiti”. Prvobitno se godišnjica Hristovog raspeća obeležavala na dan pripreme za Pesah, 14. nisan (mart-april) po jevrejskom lunarnom kalendaru. Taj dan mogao je biti bilo koji dan u nedelji. U prvobitnom obeležavanju praznika to je bio postan dan koji se uveče završavao pashalanim obedom, kojim se proslavljalo vaskrsenje. Rasprave vezane za datum praznovanja Uskrsa trajale su sve do Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine, kada je kao dan za obeležavanje Uskrsa utvrđena prva nedelja posle prvog punog meseca.
Hristos Vaskrse svima koji slave i neka sa vama ostanu Božje reči: „… Sad pak ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje: a ljubav je među njima najveća… “.