eko-Beograd-na-vodi-maket
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su lex specialis za projekat „Beograd na vodi“, kojim ce biti regulisan postupak eksproprijacije i izdavanja gradevinske dozvole, što je preduslov za pocetak izgradnje tog projekta.
Za zakon, kojim je „Beograd na vodi“ definisan kao projekat od posebnog znacaja za Srbiju i Beograd, glasalo je 176 poslanika vladajuce koalicije, dok je protiv bilo devet poslanika, a uzdržanih nije bilo.
Poslanici su o 70-ak amandmana raspravljali više od 13 sati, a u nacelu raspravljalo se u utorak, u takode maratonskoj debati.
Na površini od oko 177 hektara predvideno je da se izgradi više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtici, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina.
To ce, takode, stvoriti uslove za zapošljavanje više od 13.000 radnika.
Kako se navodi u zakonu, Beograd ima oko 200 kilometara obale koja je u najvecem delu zapuštena i neuredena, a deo obale, Savsko priobalje po svojoj lokaciji spada u najatraktivnije delove grada.
Analizom je utvrdeno da bi uredenjem lokacije, Beograd i Srbija znacajno podigli turisticke potencijale, a taj deo grada bi bio komunalno i saobracajno ureden.
Iz tih razloga vlada je projekat „Beograd na vodi“ proglasila projektom od znacaja za Republiku i grad Beograd.
Leks specijalisom se odreduje korisnik eksproprijacije, nacin izdavanja gradevinske dozvole i drugih akata potrebnih tokom izgradnje objekta.
Utvrduje se javni interes za eksproprijaciju kako bi zemljište na kojem ce biti izgraden poslovno-stambeni kompleks sa pratecom infrastrukturom bilo pripremljeno za izgradnju.
Zakonom je predvideno da Srbija i Grad Beograd imaju sva prava, obaveze i odgovornosti korisnika eksproprijacije predvidene zakonima koji ureduju tu oblast.
Za eksproprisanu nepokretnost vlasnik ima pravo na naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti nepokretnosti, a vlasnik nepokretnosti dužan je da se izjasni u roku od osam dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju.
Po okoncanju tog postupka i upisu prava svojine na nepokretnostima, država neizgradeno gradevinsko zemljište može dati u dugorocni zakup.
Troškovi Grada Beograda na uredivanju gradevinskog zemljišta na lokaciji bice regulisani posebnim ugovorom Grada Beograda i Republike Srbije.
Procene su pokazale da ce orijentacioni troškovi rašcišcavanja terena za pripremu izgradnje biti oko 33 milijardi dinara, dok ce prihodi od poreza, kako se procenjuje, biti oko 37,3 milijardi dinara.
Ekonomska analiza pokazala je, takode, da je predloženi projekat sprovodiv i sa aspekta države i lokalne samouprave i sa aspekta investitora, kao i da ce biti angažovana celokupna gradevinska industrija.
Za sprovodenje zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta.
U toku 2014. godine usvojen je planski dokument, zapocete aktivnosti na rašcišcavanju terena i obezbeden je investitor radova, što su preduslovi da se, imajuci u vidu odredbe ovog zakona, zapocne i sa izgradnjom.
Zakon ce rešiti i pitanje izmeštanja beogradskog železnickog cvora iz Savskog amfiteatra, raseljavanje stanovnika koji decenijama stanuju u starim, trošnim i neuslovnim objektima bez osnovne saobracajne i komunalne infrastrukture.
Ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u odredbi kojom je predvideno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograniceno samo u javnom interesu utvrdenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne kao i da Republika Srbija ureduje i obezbeduje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
Sa aspekta ustavnosti, donošenje zakona, koji je po svojoj pravnoj prirodi lex specialis u odnosu na opšti zakon je moguce, s obzirom da je vlada taj projekat ocenila kao projekat od posebnog znacaja za Srbiju.
Analizom vlasnickih odnosa na gradevinskom zemljištu, utvrdeno je da je Srbija upisana kao vlasnik na najvecem broju katastarskih parcela, na manjem broju upisan je grad Beograd, a najmanji broj na privatna lica.
Beograd, 9. April 2015. (Tanjug)
