trg_fontane
Protokol o saradnji u primeni alternativnih krivičnih sankcija opštine Bečej sa Osnovnim i Prekršajnim sudom u Bečeju potpisali su 17. juna u gradskoj kući predsednik opštine Vuk Radojević, predsednik Osnovnog suda Goran Čimburović i predsednica Prekršajnog suda Snežana Bašić. Ovim protokolom će u javna preduzeća, ustanove i mesne zajednice biti moguće služenje kazne: to jest rad u javnom interesu.
Predsednik opštine je preporučio direktorima javnih preduzeća, opštinskih ustanova i sekretarima mesnih zajednica da sa predstavnicima Ministarstva pravde zaključe ugovor o saradnji o obavljanju rada u javnom interesu.
„Na ovaj način ćemo osuđenike uključiti u društveno koristan rad kako bi svojim angažmanom doprineli lokalnoj zajednici. Verujem da će to biti prepoznato i od građana opštine i ubeđen sam da je ovo inicijativa koja treba da naiđe na podršku svih društveno relevantnih faktora opštine Bečej, a i šire“, rekao je Radojević.
Skupu je prisustvovao i šef Odseka za alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Viljem Hrast, koji je prisutne detaljnije informisao o načinu primene kazne rada u javnom interesu i njenom funkcionisanju.
„Danas nijedan savremeno krivično-pravni sistem ne može da opstane bez alternativnih sankcija, a kazna rada u javnom interesu je jedna od najviše primenjivanih kazni. Ona može da se izrekne za krivično delo gde je zakon zapretio kaznom zatvora do tri godine, zatim može da se izrekne za novčane kazne koje su zamenjene u kaznu rada u javnom interesu, recimo, za privredni prestup, ili za prekršajnu kaznu kada je izrečena novčana kazna koja takođe može da se zameni. U budućnosti planiramo da kombinujemo kaznu rada u javnom interesu i kaznu zabrane napuštanja prostorija u kojima osuđeni živi i stanuje, to jest elektronski nadzor ili kućni pritvor“, rekao je Hrast. Prema njegovim rečima kaznu rada u javnom interesu osuđeni mogu izvršavati u javnim preduzećima, mesnim zajednicama, muzejima, pozorištima, sportskim centrima. Takva kazna može da se izrekne minimalno 60, a najviše 360 radnih sati u zavisnosti od procene sudije u odnosu na težinu dela.
„Suština i prednost alternativnih sankcija je u tome da možemo svakom osuđenom da priđemo na određeni način, ali znamo da budemo i vrlo strogi, jer ako je već sud osuđenom dao šansu da ne ode u zatvor i dozvolio mu da svoju kaznu izvršava na slobodi, tražimo da se to strogo poštuje. Sa osuđenim se dogovaramo u odnosu na neke njegove obaveze, jer ova kazna ni u kom slučaju ne sme da poremeti pozitivne strane u životu osuđenog, recimo, pohađanje škole ili odlazak na posao. S druge strane, insistiramo na dobrom ponašanju osuđenog. Sa predstavnicima poslodavaca imamo dogovor da ukoliko se desi neki incident, poslodavac ili predstavnik poslodavca ne preduzima nikakav postupak u rešavanju tog problema, nego osuđenog odstranjuje sa posla da ne bi došlo do većeg incidenta, a sve ’prljave’ stvari mi obavljamo, mi smo Ministarstvo pravde, mi smo ta institucija i nećemo dozvoliti takvo ponašanje“, objasnio je šef Odseka za alterantivne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
On je rekao da svi poslodavci iz javnog sektora potpisuju opšti ugovor sa Ministarstvom pravde i pojedinačni ugovor za svakog osuđenika koji treba da izvrši kaznu rada u javnom interesu.
Predsednik Osnovnog suda u Bečeju Goran Čimburović se osvrnuo na značaj vraćanja Osnovnog suda u Bečej i istakao da je sud spreman za realizaciju ovog sporazuma.
Predsednica Prekršajnog suda u Bečeju Snežana Bašić je istakla da je Zakon o prekršajima, koji je počeo da se primenjuje od 1. marta, otklonio sve procesne nedostatke koji su postojali u prethodnom periodu, a koji su onemogućavali primenu ove kazne i ranije.
Bašić i Čimburović predsednici
Na funkciju predsednika Osnovnog suda u Bečeju nedavno je imenovan sudija Goran Čimburović, a za predsednika Prekršajnog suda u Bečeju izabrana je sudija Snežana Bašić.
Pada plafon
Tokom konferencije za novinare na kojoj je upriličeno potpisivanje protokola o saradnji opštine i sudova u maloj sali gradske kuće, došlo je do manjeg incidenta, jer su komadi plafona počeli da otpadaju na 30-40 centimetara od glava prisutnih. Niko nije povređen. Obrušavanje tavanice je posledica prokišnjavanja krova, koji već godinama „vapi“ za sanacijom za koju u opštinskoj kasi, prema rečima sadašnjih i bivših predstavnika vlasti, nema para.
Iz istih razloga oštećena je i svečana sala opštine Bečej, te se postavlja pitanje da li se prilikom trošenja novca iz budžeta zaista uzimaju u obzir prioriteti, jer se, na primer, za telefonske račune u toku dve godine potroši oko 20.000 evra ili se za 15 meseci na troškove reprezentacije i poklone potroši oko 80.000 evra, a pri tom se nema para za sanaciju krova opštinske zgrade, makar parcijalno, te se zbog takvog stanja dovodi u pitanje bezbednost onih koji borave u toj zgradi.
LJ.M.
