Komemoracija u Hagu 11. jula 2026. na 31. godišnjicu genocida u Srebrenici. More srebreničkih cvetova učesnika Marša mira u znak sećanja i solidarnosti. (Snimak ekrana: FB strana IRMCT)Najava ministra pravde Srbije Nenada Vujića da će nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić – koji je umro 27. avgusta u 84. godini u haškoj pritvorskoj bolnici tokom izdržavanja doživotne zatvorske kazne za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini – biti sahranjen uz najviše državne počasti, izazvala je brojne reakcije domaće i strane javnosti.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je solidarnost sa žrtvama, preživelima i njihovim porodicama koje su pretrpele zločine za koje je Mladić proglašen krivim.
„Generalni sekretar ponavlja svoj poziv svima koji su na vlasti da se uzdrže od poricanja ozbiljnosti zločina koji su presuđeni“, rekao je portparol Gutereša Stefan Dižarik, prenela je britanska agencija Rojters.
Generalni sekretar Evropske demokratske partije i poslanik u Evropskom parlamentu Sandro Goci objavio je da „odluka Srbije da Ratka Mladića sahrani uz najviše državne počasti“, kako je navedeno, „prelazi granicu koju nijedna zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji nikada ne bi smela da pređe“.
Organizacija Žene u crnom osudila je odluku državnih organa da Mladića sahrane uz najviše državne i vojne počasti, naglasivši da u Srbiji genocid ne samo da se poriče, nego se počinioci slave kao heroji.
Žene u crnom su u saopštenju navele da je to pokazatelj da država i društvo u Srbiji sve vreme stoje „rame uz rame“ sa osuđenim ratnim zločincem, koji nikada tokom suđenja nije pokazao ni najmanji znak kajanja za zločine koji su u ratu u Bosni i Hercegovini počinjeni pod njegovom komandom.
Presuda za genocid
Haški tribunal je izrekao prvostepenu presudu Ratku Mladiću 2017, a pravosnažnu 2021. godine. Proglašen je krivim za genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, za zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u 15 opština BiH, za terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, za uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce i osuđen je na doživotnu kaznu zatvora. Optužnicu protiv Mladića Haški tribunal je podigao 25. jula 1995. a godinu dana kasnije izdat je međunarodni nalog za njegovo hapšenje. Posle skoro 15 godina bekstva, uhapšen je u selu kod Zrenjanina 26. maja 2011. i pet dana kasnije izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
U pritvorskoj bolnici je bio od 2024. godine. Sud nije prihvatio nedavne zahteve odbrane da bude pušten na slobodu zbog teškog zdravstvenog stanja.
Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada ocenila je da je najava ministra pravde da će osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti „skandalozna i sramna” i dokaz je da se „režim nikada nije odrekao politike genocida”.
Inicijativa „Beograd ostaje“ upozorila je da bi bilo kakav vid javnih i vojnih počasti predstavljao „nedopustivu rehabilitaciju osuđenog ratnog zločinca“.
Oglasilo se i nekoliko opozicionih partija u Srbiji.
Demokratska stranka je saopštila da smrt pojedinca ne menja činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima, „niti može izbrisati odgovornost za počinjene zločine“.
Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je da „niko ko je počinio zločin ne može biti uzor budućim generacijama“.
Zeleno-levi front je saopštio da smrću Ratka Mladića nije okončano pitanje odgovornosti za počinjene ratne zločine.
Predsednik Nove demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović kazao je da je on predvodio borbu za slobodu srpskog naroda i dodao da neće biti zaboravljen.
Direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić izjavio je da smrt Ratka Mladića ne menja činjenice o zločinima za koje je pravosnažno osuđen.
„Ratko Mladić je mrtav i tu nema mnogo šta da se kaže. Niti ta činjenica menja mnogo. Ne vraća mrtve. Ne briše masovne grobnice. Ne menja presude. Ne pretvara zločinca u istorijsku ličnost“, napisao je Suljagić na društvenoj mreži Iks.
Naveo je da je Mladića gledao u oči u julu 1995. godine u Potočarima.
„Gledao sam čoveka koji je već odlučio šta će se dogoditi ljudima oko mene, uključujući i dominantnu većinu ljudi koje sam poznavao. Kako god, on je umro u zatvoru, osuđen za genocid i druge najteže zločine. Ljudi koje je poslao u smrt nisu dobili priliku da ostare. To je jedina činjenica o njegovoj smrti koja mi je važna“, naveo je Suljagić.
Priredila: K.D.F. (Izvor: Domaći mediji i agencije)
