trg_fontane
Od početka 2010. godine posao vodosnabdevanja Bačkog Gradišta obavlja Javno preduzeće Vodokanal. Za sada nisu saopšteni podaci o tome koliko su građani Gradišta morali da plate za potrošenu vodu u toku prošle godine.
Do početka 2010. godine poslom vodosnabdevanja domaćinstava u Bačkom Gradištu bavila se Mesna zajednica, ona je naplaćivala i vodu.
Građani tog naseljenog mesta opštine prošle godine nekoliko puta su negodovali zbog toga što im niko nikada nije rekao koliko je novca naplaćeno za potrošenu vodu i kako je taj novac potrošen. Taj nedostatak je delimično ispravljen, jer su redakciji Bečejskog mozaika, na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u roku od nekoliko meseci nadležni u Mesnoj zajednici dostavili izveštaje o prihodima i rashodima od naplate vode za 2004, 2005, 2006, 2007, 2008. i 2009. godinu, te sada mogu da se izvedu (uporedni) zaključci o tome koliko je Mesna zajednica uslovno rečeno zaradila „od vode“ i kako je taj novac potrošila.
Oko 10.000 evra je naplaćeno 2009.
Prema dokumentaciji koju je redakcija Mozaika dobila od Mesne zajednice, njen prihod od naplate vode 2009. godine bio je 1.112.529 dinara (danas oko 10.600 evra), a novac je potrošen za plate radnika u Mesnoj zajednici, za analizu kvaliteta voda, PDV itd.
PDV je 2009. godine bio 82.409 dinara, za analizu vode plaćeno je 33.990 dinara, za struju za hidrofore 190.000 dinara, a za bruto plate dva radnika 578.064 dinara, za održavanje vodovoda (materijal), kako se navodi, potrošeno je svega 2.670 dinara, a tzv. program za vodu stajao je 4.500 dinara, dok su štamparski troškovi bili 3.700 dinara. Za knjigovodstvene troškove Mesna zajednica je tokom 2009. godine platila 148.500 dinara, za legalizaciju strujomera 33.345 dinara, a naknada za potrošenu vodu bila je 34.480 dinara.
Prihodi u 2008. godini 19.000 evra
Mesna zajednica je 2008. godine ostvarila veće prihode nego 2009. godine: 1.974.493 dinara (oko 19.000 evra).
Te, 2008. godine, PDV je bio 146.261 dinar, za analizu vode plaćeno je 175.766 dinara (godinu dana kasnije za istu stvar je potrošeno samo 33.990 dinara), međutim, Mesna zajednica nije platila ni dinara za struju za hidrofore, a za bruto zarade dva radnika potrošeno je 572.499 dinara. Godine 2008. cena materijala za održavanje vodovoda bila je 15.672 dinara, a za održavanje programa za vodu plaćeno je 10.900 dinara. Štamparske troškove Mesna zajednica te godine nije imala, a i za knjigovodstvene usluge je platila manje nego 2009. godine – samo 60.000 dinara.
Cena održavanja pumpi za vodu bila je 958.914 dinara – takav trošak 2009. godine nije ni postojao. Među fakturama nalazi se i jedna na 435.302 dinara, koju je Mesnoj zajednici ispostavila firma Panakva iz Novog Sada, a reč je o nabavci i isporuci dubinske pumpe SAER – Italija (tip S-151 A/8).
Taksa za korišćenu vodu 2008. godine bila je 34.480 dinara.
17.000 evra za 2007.
Mesna zajednica 2007. godine naplatila je za potrošenu vodu 1.801.712 dinara (danas nešto više od 17.000 evra). Novac je potrošen za sledeće namene: zarade za dva radnika (bruto) bile su 606.244 dinara, za PDV je potrošen iznos od 133.461 dinar, za analizu vode plaćeno je 92.874 dinara, za struju za hidrofore te godine nije plaćeno ni dinara. Materijal za održavanje vodovoda koštao je Mesnu zajednicu 24.449 dinara, a održavanje programa za vodu 3.000 dinara, troškovi štampanja bili su 16.736 dinara, za knjigovodstvene usluge plaćeno je 133.340 dinara, a za taksu za korišćenu vodu 32.200 dinara.
Najviše novca 2007. godine potrošeno je za održavanje pumpi za vodu – 759.010 dinara.
U 2006. godini prihodi su bili oko 12.000 evra
Prihodi Mesne zajednice od naplate vode 2006. godine bili su 1.286.807 dinara (više od 12.000 evra).
Novac je potrošen za sledeće potrebe: bruto zarade za dva radnika bile su 573.509 dinara, za PDV je plaćen iznos od 95.318 dinara, a analiza vode stajala je 263.595 dinara. Ni te godine nije plaćen nijedan dinar za struju za hidrofore, dok je za materijal za održavanje vodovoda potrošena suma od 19.091 dinara. Održavanje programa za vodu 2007. godine iznosilo je 29.500 dinara, te godine nisu postojali troškovi štampanja, a za knjigovodstvene usluge plaćeno je 109.720 dinara. Održavanje pumpi koštalo je samo 195.172 dinara, a za taksu za korišćenu vodu nije plaćen niti jedan dinar.
2005. godine zarađeno je oko 14.000 evra
Mesna zajednica Bačko Gradište 2005. godine imala je 1.488.501 dinar (nešto više od 14.000 evra) prihoda od naplate vode. Od tog novca je za bruto zarade tri radnika potrošeno 833.142 dinara, za PDV 111.000 dinara, za analizu vode 108.818 dinara, za osiguranje 16.440 dinara, za materijal za održavanje vodovoda 28.778 dinara, a za održavanje programa za vodu nije potrošen nijedan dinar. Troškovi štampanja bili su 6.817 dinara, za knjigovodstvene usluge je 2005. godine plaćeno 133.800 dinara, za ispiranje vodovodne mreže 6.578 dinara, dok je održavanje pumpi za vodu stajalo 239.894 dinara.
15.000 evra u 2004. godini
Prihodi od vode 2004. godine bili su 1.568.624 dinara (15.000 evra). Pare su i te godine potrošene za plate (bruto) tri radnika: 905.979 dinara. Za plaćanje PDV-a obezbeđeno je 116.194 dinara, za potrebe analize vode 98.372 dinara, a za osiguranje 126.939 dinara. Mesna zajednica je za materijal za održavanje vodovoda platila 136.978 dinara, dok za održavanje programa za vodu nije potrošeno ništa. Troškovi štampanja 2004. godine su bili 37.278 dinara, za knjigovodstvene usluge potrošeno je 97.920 dinara, taksa za korišćenu vodu nije plaćena, a održavanje pumpi te godine koštalo je samo 48.720 dinara.
Cene „skaču“ i „padaju“
Mesna zajednica Bačko Gradište je za šest godina od građana tog naseljenog mesta naplatila ukupno oko 73.000 evra za korišćenje vode.
Ima tu i nekoliko interesantnih stavki: 2004. i 2005. godine od prihoda od vode finansirane su plate tri radnika i za to je 2004. potrošeno 905.979 dinara, a naredne godine 833.142 dinara. Nije jasno šta je u pitanju, da li su plate smanjene ili su radni sati plaćeni manje 2005. godine nego godinu dana ranije.
Počevši sa 2006. godinom, zarade se isplaćuju samo za dva radnika umesto tri, a iznosi se kreću ovako: 2006. godine za bruto plate bilo je potrebno 573.509 dinara, 2007. godine 606.244 dinara, 2008. godine „samo“ 572.499 dinara, a 2009. godine 578.064 dinara.
Redakcija Bečejskog mozaika nije dobila kopije dokumenata (isplatne liste) za plate radnika, a zarade su svake godine bile među najvećim stavkama.
I za analizu vode su plaćeni šaroliki iznosi, a i u ovom slučaju ostaje nejasno šta je u pitanju: 2004. godine je za potrebe analize vode potrošeno 98.372 dinara, 2005. već 108.818 dinara, 2006. čak 263.595 dinara, 2007. godine samo 92.874 dinara, 2008. se ponovo beleži skok na 175.766 dinara, a 2009. godine voda je analizirana u vrednosti od svega 33.990 dinara.
I cena knjigovodstvenih usluga je bila promenljiva. Tako su za knjigovodstvene usluge plaćene sledeće sume: 97.920 dinara (2004. godina), 133.800 dinara (2005), 109.720 dinara (2006), 133.340 dinara (2007), 60.000 dinara (2008) i 148.500 dinara (2009).
Najveći skokovi i padovi su uočljivi kod održavanja pumpi, a to je manje-više logično, jedne godine se pumpe kvare i obnavljaju, a druge valjda ne. No, ipak da uporedimo i te cene. Za potrebe održavanja pumpi za vodu 2004. godine potrošeno je 48.720 dinara, 2005. već 239.894 dinara, 2006. godine 195.172 dinara, 2007. čak 759.010 dinara, 2008. još više, 958.914 dinara, a 2009. godine izgleda da za održavanje pumpi nije potrošen nijedan dinar.
Održavanje pumpi (tu spada i popravka kvarova) u posmatranom periodu je u većini slučajeva obavljala firma Panakva iz Novog Sada.
K.D.F.
