Ima mišljenja da se lokalne novine često preterano, neretko neukusno i bez preke potrebe bave globalnim temama i problemima, zanemarujući dosadne, svakodnevne brige lokalnog stanovništva, brige koje mu po pravilu zagorčavaju život, a nema ko da na njih ukaže, da ih locira, da pozove na njihovo prevazilaženje. Otuda i misao da čitaoce lokalnih novina i ne interesuje šta komentator lista misli o nosiocima visoke vlasti, o vladi, ministrima, o predsednicima, radije bi pročitali o problemu saobraćaja u gradu, o snabdevanju, o stanju puteva, cenama usluga, o glasnoj muzici u kasnim večernjim satima i drugim temama njihovog okruženja.
U principu takvom razmišljanju i nema šta prigovoriti. Priroda lokalnog lista i jeste da prati funkcionisanje života sredine u kojoj list izlazi. I zašto bi se on bavio opštim temama, državnim brigama, vladavinom pojedinca, ratom, migracijom, ekonomskim kolapsom zemlje, korupcijom, kad bi čitaoci radije čitali više o snabdevanju vodom u gradu, o funkciji gradskog trga, o tome zašto škole nemaju krede, ko će popraviti mostić u naselju, itd. U tom smislu Bečejski mozaik ima ozbiljnu misiju izmirenja i balansiranog odnosa između lokalnih i globalnih problema, realnih potreba stanovnika jedne opštine i, istovremeno, stanovnika jedne zemlje koja prolazi kroz agoniju.
Ali, sve to samo naizgled može biti prihvaćeno kao ispravan stav. Jednostavno svi naši mali, sitni lokalni problemi jesu posledica funkcionisanja vlasti odozgo, jesu posledica permanentne političke i moralne represije jedne nekontrolisane političke moći. Vulgarni patriotizam, konfuzija, neodgovorna i nekompetentna vlast, finansijska katastrofa, prekrajanje istine, surova je i pogubna realnost politike koja na duge staze, ponižava i poništava sve napore i rezultate. Živimo, dakle, u zatrovanom vazduhu ideologije, u ambijentu političkog licemerja u kome život doživljavamo kao uvredljivu stvarnost, koji nas svakim danom užasava viškom događanja i odsustvom bilo kakvog smisla. Sve što moramo činiti jeste odbrana od pretnje bolesnog društva.
Nemoguće je rešiti i najbanalniji lokalni problem u zajednici bez perspektive, usred jednog opasnog eksperimenta koga karakteriše mrtva produkcija, odsustvo znanja i inicijative, osiona isključivost, nacionalna netrpeljivost, gramzivost, površnost, laž i korupcija.
Možda se i može plemenitom akcijom lokalnih novina popraviti mostić u naselju, ali to neće premostiti neredovnost isplata penzija, možemo smanjiti cenu pregleda radnika sa 200 dinara na 80, koliko je u Novom Bečeju, ali to neće popraviti materijalni položaj zaposlenih, možemo popraviti gradsku rasvetu, ali to neće učiniti lepšom sliku o nama i našim vrednostima u svetu, možemo pomoću kablovske televizije imati idealan „BK“ i „Palmu“, ali će vesti sa tih TV stanica i dalje biti gorke, teške i pune pritajene opasnosti.
Sve nas, dakle, vezuje zajednička sudbina. I na globalnom i na lokalnom planu predstoji nam borba za otvoreno društvo, vladavinu razuma, istine i slobode. Čeka nas zajednički otpor voluntarističkom razumevanju vlasti u kojoj je nemoguće obezbediti da život zajednice stekne karakter prava. Danas se u ovoj zemlji ništa značajno ne može učiniti, ni na kakvom planu, ako se u nama ne dogodi duhovni preporod, ako se ne naoružamo energijom za novo, za promene koje će uspostaviti slobodno društvo dostojno nas, naših stvorenih vrednosti, ljudskih i prirodnih mogućnosti.
A put do takvog društva vodi i kroz lokalne novine.
Svetislav Travica
(Objavljeno u Bečejskom mozaiku, broj 14, 12. septembra 1998. godine)