trg_fontaneStrah je veliki gospodar. U Srbiji i u Vojvodini strah nije trenutni osećaj nego trajno stanje duha. Oni, koji se ne plaše ili znaju da na kreativan način kanališu svoj strah jedva da mogu shvatiti šta može ovaj osećaj da napravi od čoveka. Aktivisti narodnog pokreta Otpor na kreativan način kanališu svoj strah navodeći ljude da se oslobode i razuvere ih u krilaticu „ionako ne možemo ništa“.
Ali tu je i tužnija strana medalje, u koju je potpisnik ovih redova imao prilike da se uveri. Naime, u želji da se dobije odgovor od sugrađana na „nevino“ pitanje: šta misle o izborima, dogodio se strah.
Veliki broj onih koji su protiv politike ovog režima nije smeo da javno za naš list, sa imenom i prezimenom kaže svoje mišljenje. Na pitanje zbog čega, listom je sledio odgovor da se plaše da će imati neprilike zbog toga.
Drugi deo građanstva, koji je za aktuelnog „druga“ Predsednika, hrabro sa imenom i prezimenom, izneo je svoje stavove o izborima.
Stigli smo dakle do kraja. Načini Njega i Njih da smrtno zaplaše veliki deo ovog naroda, uspeli su. Narod to zna, plaši se i ćuti. Jer svaki dan čita o privođenjima, hapšenjima, o takozvanim informativnim razgovorima, o batinanju čak i maloletne i bolesne dece. I pored toga što živimo u višepartijskom sistemu još uvek vlada ideologija i način jednopartijskog, u tolikoj meri da podseća na fašizam: ko nije sa nama protiv nas je. Jer kako drugačije objasniti reakciju jednog ispitanika – damu u elegantnom šeširu – koja je potpisniku ovih redova rekla, da ako se ne slaže sa politikom S.M, neka se odseli iz ove zemlje.
Pre nego što ovlada u vama strah važno je imati na umu: svako od nas ima pravo da iskaže svoje političko mišljenje i to javno. Ima još bečejskih građana koji se ne plaše. Zato ima i nade za bolje sutra. Mislite o tome.
K.D.Filipčev
(Objavljeno u Bečejskom mozaiku, broj 69, 25. avgusta 2000. godine)
