trg_fontane
U tekstu „Ostrvo za šeika u Bečeju“ Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE Nezavisnog društva novinara Vojvodine se između ostalog navodi da Bečej poklanja parcelu za izgradnju banje Kuvajćanima. O navodima iz teksta koji je izazvao dosta polemike u medijima i rasprave na društvenim mrežama predsednik opštine Vuk Radojević je rekao:
– Smatram da je taj članak u kontekstu predizborne kampanje, jer u njemu nema osnovnih elementarnih činjenica koje su usko vezane sa predviđenom investicijom u Bečeju. Treba istaći da niko nikome ništa ne poklanja i da je parcela o kojoj se govori, to takozvano ostrvo, u svojini Republike Srbije i da još uvek nije izvršen prenos prava svojine na opštinu Bečej. To je sledeći korak. Postoji zakonska pravna procedura koju je neophodno prethodno ispuniti. Došlo je do zamene teza kada se govori o tome da je nešto uzeto od Vojvodine. Ovde ništa nije uzeto od Vojvodine. Izvršena je korekcija u katastru gde je upisano pravo svojine Republike Srbije kako je i prethodno stajalo, a pravo korišćenja do 10. decembra 2015. godine je bilo na JVP Vode Vojvodine.
Postavlja se pitanje brzine izvršenja te promene. Smatra se da je sve brzo učinjeno u roku neuobičajenim za ovakve stvari u praksi.
– Procedura je započeta nakon potpisivanja memoranduma između Vlade Republike Srbije, opštine Bečej i firme iz Kuvajta. Dakle, posle maja meseca 2015. godine, tako da se ne mogu složiti da je postupak bio brz i da je to nešto što je trebalo da izazove određenu sumnju. To je redovna procedura predviđena zakonom i u toj zakonskoj proceduri Pokrajinsko javno pravobranilaštvo u čijoj nadležnosti je zaštita prava na javnoj svojini je imalo priliku da uloži žalbu. Žalba nije uložena i to je po mom mišljenju krucijalna činjenica koja je izostavljena u pomenutom tekstu, jer se do te informacije vrlo lako moglo doći. Dakle, Pokrajinsko javno pravobranilaštvo nije uložilo žalbu za šta je imalo predviđeni zakonski rok i to je bilo u toku decembra meseca kada je izvršen upis prava svojine na Republiku Srbiju.
Pominje se pravo korišćenja i pravo svojine.
– To je eventualno trebalo da se definiše Zakonom o konverziji još 2009. godine, ali nije urađeno. U izvodu iz katastra u listu nepokretnosti stoji da je to konačno rešenje, da nema tereta na predmetnoj parceli i nije niko upisan kao nosilac prava korišćenja, nego stoji samo pravo svojine Republike Srbije. I ovde se sada, čini mi se, s namerom pravi zamena teza. Niko ne govori o značaju potencijalne investicije u Bečeju, u Vojvodini i Srbiji. O tome da za oko 120 miliona dolara treba da se napravi banjsko-turistički kompleks koji bi trebao da ima regionalni značaj u odnosu na ono što je investitor predvideo. Ne stavlja se fokus na taj aspekt već se akcenat daje pretpostavci da je nešto uzeto od Vojvodine. Pravi se zamena teza iz političkog razloga u kontekstu predizborne kampanje, jer ne vidim i ne mogu da zamislim da je nekome u interesu da ne podrži jednu potencijalnu investiciju u Bečeju, Vojvodini i Srbiji koja je kapitalnog značaja. Dakle skrećemo temu sa mogućnosti dovođenja investitora, investicije i izgradnje banjsko-turističkog kompleksa kojeg nema ne samo na teritoriji Vojvodine i Srbije već i šire.
Bilo je reči i o nameni tog dela parcele koja je u prvi mah bila namenjena za ekstremne sportove, a kako stvari sada stoje, pretpostavlja se da će tu biti izgrađene vile sa bazenima za bogate turiste iz Kuvajta.
– Bitan argument je da će svi naredni koraci koji se tiču planske dokumentacije biti usaglašeni sa pozitivnim zakonskim propisima i tu će se naravno tražiti saglasnost i, prethodno, pribavljanje uslova i saglasnosti JVP Vode Vojvodine. Takođe se pravi zamena teza i navodi se da treba da se nešto gradi na vodnom zemljištu, a zapravo prema informacijama iz katastra ta parcela nikada nije upisana kao vodno, nego poljoprivredno zemljište, koje je zakonskom procedurom u prethodnom vremenskom periodu pre 2012. godine prenamenovano u gradsko građevinsko zemljište. Znači da su te izmene rađene u prethodnom vremenskom periodu, a ne u vreme sadašnje lokalne vlasti. Naše čvrsto opredeljenje je da sve planske izmene u pravcu planske dokumentacije i harmonizacije sa potencijalnom investicijom budu u skladu sa zakonskim propisima i tražiće se prethodni uslovi, saglasnost od svih nadležnih ustanova. To nas očekuje u narednom periodu. Ne treba prejudicirati nešto kada nismo još došli do te faze.
Osporava se i respektabilitet osnivača firme koje se bave daljom razradom projekta. Reč je o jednoj advokatskoj kancelariji i firmi koja je registrovana u Novom Sadu u periodu kada je potpisan memorandum, a druga firma je firma koja je povezana sa jednim ugostiteljskim objektom u Novom Sadu koji se bavi pripremom kuvajtske nacionalne hrane.
– Treba napomenuti da je izvršni direktor Bašir Alghanim, ispred „Alghanim“ kompanije ovlastio advokata Galića da u njegovo ime osnuje firme koje bi bile zadužene za dalju realizaciju ove investicije. I ova suvlasnička firma pre svega ima kontekst konsultantske firme i zadužena je da sprovodi, u ime i za račun investitora, sve neophodne pravne radnje. Da odvojimo samu investiciju od neophodnih radnji koje obavlja advokatska kancelarija Galić iz Novog Sada za potrebe investitora. Investitor se opredelio da angažuje advokatsku kuću koja će u njegovo ime sprovesti sve neophodne radnje i između ostalog i osnovati firme u Srbiji, što je i predviđeno memorandumom.
U poslednjem razgovoru s vama za Bečejski mozaik o izgradnji banje u Bečeju bilo je reči i o tome da će potencijalni investitor, odnosno partner iz Kuvajta, vrlo brzo „prebaciti“ novac. Da li se to desilo?
– Firme su osnovane skoro. To su firme koje treba da koordiniraju dalje aktivnosti po pitanju realizacije projekta. Bitno je napomenuti pre nego što se dođe do finansijskih transakcija da je pre oko dve nedelje u Bečeju boravila delegacija projektantske kuće koja je angažovana od strane „Alghanim“ kompanije. Oni su izvršili uvid u plansku dokumentaciju i izašli na teren i upravo su ovih dana u Kuvajtu kod gospodina Alghanima i prenose mu sve informacije vezane za projektno-tehničku dokumentaciju i kako ona treba da izgleda u odnosu na našu dokumentaciju i u odnosu na zamisli investitora. To je neophodan korak da bismo mogli da idemo u dalju proceduru i kako bismo mogli da otuđimo to zemljište. Ne govorimo o poklanjanju bilo čega bilo kome, nego o tome da će u zakonskoj proceduri na osnovu javnog oglasa te parcele biti ponuđene na prodaju zainteresovanim investitorima, a da bismo došli do toga neophodno je da se pravo svojine sa ove parcele sa republike prenese na opštinu. Imamo kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju na osnovu koje će se vršiti izmene Plana generalne regulacije na samom tom potezu.
Opština Bečej je već imala sličan slučaj prenosa prava svojine. Reč je o vodozahvatnom polju u Bačkom Petrovom Selu.
– Jeste. Imali smo istu situaciju, kada je Vlada Republike Srbije i Republička direkcija za imovinu prepoznala potrebe građana Bačkog Petrovog Sela, gde je na jednoj parceli od oko 13 hektara izvršen prenos prava svojine sa republike na opštinu bez ikakve finansijske naknade u cilju realizacije projekta vodozahvata kako bismo konačno bili u mogućnosti da rešimo jedno kapitalno pitanje za sve građane Bačkog Petrovog Sela. Mi smo tu imali nasleđen problem, jer su bunari tamo bušeni na republičkoj svojini. A tu se postavlja drugo pitanje: da li je to uopšte moglo da se radi? Mi smo morali da ispravljamo te greške iz prethodnog perioda, da prebacimo pravo svojine sa republike na opštinu, a važno je napomenuti da su te parcele bile poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Moralo je da dođe i do prenamene i do prenosa svojine. Međutim, taj problem je rešen kako bismo mogli da budemo investitori za kapitalni projekat rešavanja vodosnabdevanja u Bačkom Petrovom Selu.
Da li po vašem mišljenju medijska prašina u vezi sa eventualnom izgradnjom banje može negativno da se odrazi na dalje korake i dalji razvoj događaja?
– Postavlja se pitanje kakva je ovo poruka potencijalnim zainteresovanim investitorima. Da li to znači da investitori nisu dobrodošli u Bečej, u Vojvodinu, u Srbiju? Mi na neki način ovde govorimo o teoriji zavere, pravimo zamene teza tamo gde joj nema mesta. Svi investitori su dobrodošli i kamo sreće da smo u prethodnom periodu bili svedoci dolaska investitora, stranih i domaćih, u opštinu Bečej, a ne da sada, ovakvim pokušajima dovodimo u zabludu širu javnost.
V. Filipčev
