Zašto nema mladih u političkom i javnom životu Bečeja? – Uključi se ili isključi se…

Postoji potreba za dopunom nadnaslova. Pravo pitanje glasi: zašto nema mladih – u ovom tekstu se bavimo ljudima starosne dobi od 20 do 35 godina – u političkom, javnom, privrednom životu Bečeja, na odgovornim mestima, odakle mogu da utiču na kreiranje života u lokalnoj sredini? Zašto ih nema u izvršnoj vlasti?

Odgovor je jednostavan: nema ih, a tamo gde ih i ima, u većini slučajeva igraju ulogu toliko pominjanog fikusa, to jest služe za ukras. (O omladinskim organizacijama koje jesu uticajne među mladima, ali nisu na nivou „vlasti“, nekom drugom prilikom.)
Većina mladih „s kapacitetom“, ili dobro upakovanim prividnim kapacitetom i dobro uhvaćenom partijskom vezom privremeno ili zauvek napustila je Bečej. Recimo, jednoj Americi, a pre toga i Beogradu, treba/o je čovek kao što je umetnik Aleksandar Maćašev, koji je, valjda, bio mnogo „šokirajući element“ za deo nas palančana, jer nam je pljunuo u lice istinu o nama samima. Tu je i Vojislav Prkosovački koji je s mesta koordinatora opštinske Kancelarije za mlade otišao na slični, ali regionalni posao u Novi Sad. Tu je Anamarija Bene, danas s doktorskim zvanjem, koja predaje na fakultetu u Subotici, pa Terez Tari, Izabela Varga koje glume u Mađarskoj itd. Tu su i mladi filozofi koji su otišli iz Bečeja, jer su smatrali da ovde nema smisla boriti se protiv vetrenjača.
Ostali su u Bečeju ipak i neki vredni i talentovani mladi ljudi koji još uvek misle da ima smisla pokušavati očistiti sopstveno dvorište i stvoriti normalan život u ovom gradu. Ali strah da „neugrađeni“ u politički sistem to neće uspeti veoma je realan.
Treba pomenuti zatim i mlade koji žive u Bečeju, ali neće ni da pokušavaju da menjaju stvari nabolje, jer zašto i bi? Tu su potom već pominjani fikusi ili mladi papagaji (oponašaju svoje vođe, čime god da se oni bave, a prepoznaju se po tome što su u senci, iza, ili, ređe, pored svojih mentora, a kad se zadese na skupovima s jelom i pićem obično su prvi u redu ispred figurativnog lonca) čiji je cilj da se dobro prodaju partijama i drugim interesnim grupama kakvih ima i u našem malenom i usnulom gradu. Dobra prodaja podrazumeva nisku cenu, debeo obraz i osrednji kvalitet, ali i obezbeđenu budućnost, makar do sledećih izbora.

Od karijere do kretena

Da li mladi izbegavaju politiku i javni život ili obrnuto? I jedno i drugo je tačno.
Na jednom od mnogobrojnih internet foruma forumaši su dali nekoliko nadasve interesantnih odgovora na pitanje zašto mladi izbegavaju politiku: „Mladi bi trebali da izgrade prvo neku karijeru u ekonomiji, državnoj administraciji itd., da imaju da pokažu nešto iza sebe, pre nego što stupe na značajne političke funkcije. Tako je valjda u svim normalnim zemljama osim kod nas gde i većina matorih nemaju mnogo s čim da se pohvale šta su radili pre nego što su zauzeli značajne funkcije u državi“; „Ne izbegavaju, nego imaju problem da se probiju od matorih polupismenih kumova, prijatelja i rođaka, raznih stranačkih funkcionera“; „Upravo zato što su mladi, ima vremena za politiku kad ostare i kad ne budu više seksualno aktivni“; „Zato što su mladi kreteni. Ali kreteni koji su toga i svesni za razliku od onih kretena koji se politikom bave“ i tako dalje.

Nokaut i pre početka meča

Pre izbora 2000. godine među bečejskim odborničkim kandidatima Demokratske opo-zicije Srbije (DOS), a bilo ih je 36, nije bilo previše mladih, samo njih četvoro je rođeno od 1970. godine naovamo.
Najmlađi kandidat za odbornika bio je Vladimir Petković (1979), tada student Pravnog fakulteta, zatim kandidovan je Radomir Jelić (1974), tadašnji apsolvent Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kao i advokat Srđan Gligorić (1971) i Tamara Travica (1971), 2000. godine apsolventkinja biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Interesantno je da su svi bili članovi Demokratske stranke. Iz drugih partija, članica DOS-a, nisu kandidovani mladi kadrovi.
Danas pomenuti, desetak godina stariji ljudi, nisu naročito vidljivi i, bar na prvi pogled, aktivni u političkom i javnom životu Bečeja. Interesantno je i da niko od njih nije, recimo, postao direktor nekog lokalnog javnog preduzeća.
Neverovatno je, ali te 2000. godine najstariji kandidati za odbornike u Skupštini opštine Bečej rođeni su 1928. i 1929. godine.
Ni u aktuelni saziv lokalnog parlamenta (2008. godine) nije ušlo previše mladih ljudi (od 20 do 35 godina, plus minus nekoliko godina), to su zamenica predsednika Skupštine opštine Ildiko Nađ, odbornici Ervin Ragač, Norbert Kovač, Silard Demeter (Mađarska koalicija), Vladimir Petković, Marijana Đaković, Siniša Momčilović (Za evropsku opštinu Bečej), Nemanja Lam, Branimir Bašić (Srpska sloga), Robert Kiš, Aleksandar Dimitrijević („Kao jedna kuća“) itd. (Neki od pomenutih odbornika od trenutka konstituisanja lokalnog parlamenta stigli su i da promene političke partije).
Na funkcijama direktora opštinskih ustanova i javnih preduzeća nema mladih ljudi. Postoji samo jedan izuzetak: v.d. direktora Toplane, ovo preduzeće, naime, od prošle godine vodi Dejan Babin koji se „uklapa“ u kategoriju od 20 do 35 godina (plus minus nekoliko), a do tada ni Toplana nije kvarila „prosek“ direktora u tzv. najboljim godinama (od 40-45 pa naviše).
Na važnim funkcijama u opštini – predsednik opštine i Skupštine opštine, zamenici i jednog i drugog – takođe nema mladih, osim već pomenute zamenice predsednika lokalnog parlamenta Ildike Nađ.
Slična je situacija i u opštinskoj vladi, od osmoro članova samo je Dragan Mesaroš (zadužen je za mala i srednja preduzeća) mlad čovek.
Od načelnika Opštinske uprave lokalne samouprave, koji je zadužen i za pristup informacijama od javnog značaja, u ponedeljak smo zatražili podatke o tome koliko među zaposlenima u Opštinskoj upravi i među funkcionerima u opštini (zaposleni na neodređeno i na određeno vreme) ima ljudi starosne dobi od 20 do 35 godina i na kojim se pozicijama oni nalaze. Podsetimo da je u opštini zaposleno više od 100 ljudi.
Do trenutka pisanja ovog teksta (utorak uveče) nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.
Sve u svemu, čak i podaci sa kojima već raspolažemo, svedoče o tome da je mnogo ponavljana rečenica „Na mladima svet ostaje“ u Bečeju, kao i u drugim sredinama figurativno nokautirana u trenutku kada je izgovorena.

Da li nam treba toliko blejača u tuđ tanjir?

U političkom i javnom životu nema mladih jer ih stari ne puštaju u ring, jer treba da se prilagode/ prodaju za sitne pare, jer neće da se prljaju, jer misle da nisu u stanju da promene stvari, a oni koji misle da mogu doprineti da do promena dođe, skrajnuti su i njihova volja, želja i talenat se preskaču, jer ti ljudi ipak drže do sebe i ne žele da postanu mladi papagaji, neće da se učlane u vladajuće stranke, a ni u one koje reklamiraju stiropor kao strateški proizvod drage nam Srbijice, a ako i žele u stranke, neće da budu dežurni likovi za klimanje glavom i za lepljenje plakata.
Mladih nema ni zbog toga što nema dovoljno mesta za sve zainteresovane: naime, sta-ri, makar imali i 60-70 godina, neće da se sklone. Jer većina njih nema svest o sopstvenoj odgovornosti.
I još jedan argument (Balzakov) zašto su u svakoj oblasti života potrebni i mladi ljudi: „Starac je čovek koji je dovršio svoj ručak i gleda druge kako jedu“.

Kristina Demeter Filipčev