Završena jesenja setva: Više pšenice nego lane

Zbog suše koja je uticala na drastično smanjenje roda, žetveni radovi su kraće trajali nego uobičajeno, a sada je već i setva završena. Direktor Opšte zemljoradničke zadruge Miroslav Glavaški rekao je da je jesenja setva započeta u prvim danima oktobra i da je završena što se tiče poljoprivrednih proizvođača okupljenih oko Opšte zemljoradničke zadruge. „Već od 25. oktobra nemamo potražnje za semenom, i ove godine će izuzetno rano biti završeni gotovo svi poljski radovi“, rekao je Glavaški.

Stručnjaci predviđaju da će ove godine u Srbiji pšenica biti zasejana na više od 550.000 hektara. Prošle godine je pod pšenicom bio 490.000 hektara.
Moguće je da će površine pod pšenicom i u Bečeju biti veće nego lane. „U odnosu na prošlu godinu, jesenas je podeljeno 50 odsto više semenske pšenice, ali ne mogu da tvrdim da će toliko više biti i zasejano, jer nemam podatke o tome koliko su poljoprivrednici posejali semena sa tavana. Realno je, međutim, očekivati da će biti sigurno od 20 do 30 posto više površina zasejanih pšenicom nego prošle godine. Struktura setve će se videti tek na proleće, s obzirom na to da je kukuruz najlošije prošao ove jeseni, rod suncokreta je bio 85-90 odsto, kod soje je oko 50 procenata bio slabiji prinos, tako da ćemo videti kako će se opredeliti ratari. Pored setve pšenice i ječma sada se ugovara i repa. Što se tiče zadruge, reč je o malim količinama, ali je i tu pitanje da li će se sejati na istoj površini kao prošle godine, jer je cena repe jedino ostala ista, a ostale kulture imaju od 20 do 60 posto veće cene u otkupu u odnosu na prošlu godinu“, rekao je Glavaški.
On je objasnio da je na teritoriji opštine pšenica posejana u optimalnom roku, a kiša je obezbedila dovoljno vlage da može da se razvije. „Pšenica je posejana na redukovanoj obradi, 90 posto zemljišta je tanjirano. Kiša je veoma dobro došla, 27. i 28. oktobra je palo preko 30 litara kiše, a pšenica je već nikla i imala je dovoljno vlažnosti da se dalje razvija. Posle ove kiše će biti idealni uslovi za duboko oranje i pripremu zemljišta, i očekuje se da će i to biti završeno u narednih nedelju dana“, rekao je direktor zadruge.

Naravno, ima i problema, recimo, poljoprivrednici nisu nabavili adekvatne količine đubriva, pre svega zbog cene. Đubrivo je za 20 posto skuplje u evrima ako se kupuje na odloženo plaćanje (za leto naredne godine). Pošto je kupljeno mnogo manje đubriva nego prošle godine, to će se verovatno odraziti i na prinose.
Prema rečima Miroslava Glavaškog, mere Vlade Srbije za ublažavanje posledica suše sprovode se predviđenim tempom: „Subvencije, 6.420 dinara po hektaru, se isplaćuju od sredine oktobra. Subvencionisano gorivo može da se nabavi do 15. novembra, međutim, problem je to što proizvođač mora da plati punu cenu goriva, pa da čeka mesec-dva dana za povraćaj akciza i poreza u ukupnom iznosu od 73 dinara, deo se dobija u roku od desetak dana, a ostalo kad bude para u budžetu. Poljoprivrednici će ovaj period nekako ’premostiti’, jer su imali prihoda od suncokreta i soje, ali se veliki problemi očekuju na proleće, kada treba da finansiraju prolećnu setvu. Već u januaru i februaru će se morati krenuti sa prihranom pšenice, jer nije bilo osnovnog đubriva, repromaterijal će biti skuplji na proleće, a reč je o velikim troškovima koji će zavisiti i od kursa evra, te će glavni problemi nastati od januara pa nadalje“.
U opštinskoj kancelariji za poljoprivredu kažu da je na većini parcela u bečejskom ataru setva obavljena u optimalnom roku.
„S obzirom na stanje useva i na visoke temperature u letnjem periodu, žetva je obavljena mesec dana ranije nego obično, tako da je setva ozimih strnina urađena u optimalnom agrotehničkom roku. Ne možemo generalizovati, ali veći deo površina je urađen, a na jednom manjem delu parcela koje su bile pod repom i kukuruzom skidanje useva je završeno ovih dana, sad su i te parcele slobodne i počinju zimski radovi“, rekao je Anđelko Mišković, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo. On je rekao da probleme stvara to što je zemljište i pored nedavnih padavina suvo i teško se obrađuje, pa poljoprivrednici ne žure sa tim poslom jer imaju dovoljno vremena da urade zimsko oranje. „Kiša je pogodovala pšenici, ali to je mala količina za poljoprivredu. Na dubini od preko dva metra zemlja je suva i tokom zime treba da se akumulira ogromna količina vlage da bi se nadoknadio njen nedostatak. Međutim, bitno je to da je pšenica posejana u optimalnom roku, količina upotrebljenog semena je takođe optimalna i sve to će kasnije uticati na formiranje dobrog prinosa. Biće posejana sigurno veća površina pod pšenicom u odnosu na prošlu godinu. To je pre svega odraz kretanja cene pšenice na tržištu i upravo zbog ovogodišnje cene poljoprivrednici su se odlučili da ponovo vrate pšenicu u plodored, tako da se procenjuje da će pod pšenicom biti i do 30 posto veća površina nego prošle godine“, objasnio je Mišković.

LJ.M.