Završni račun opštinskog budžeta za 2017. godinu: Deficit posledica intenziviranih investicija

Završni račun opštinskog budžeta za 2017. godinu i izveštaj o izvršenju prošlogodišnjeg budžeta usvojen je većinom glasova odbornika na sednici Skupštine opštine Bečej 14. juna.
U izveštaju o izvršenju budžeta opštine navodi se da budžetski deficit iznosi 143,18 miliona dinara, a fiskalni 143,26 miliona, odnosno 13,13 odsto.

Piše i da je „fiskalni deficit posledica intenziviranih investicionih ulaganja iz prenetih neutrošenih sredstava iz prethodnog perioda“.
Stanje na budžetskom računu 1. januara 2017. godine bilo je 314,1 milion dinara, a 31. decembra 214,3 miliona, te se dodaje da „sve obaveze se izmiruju u roku, odnosno budžet opštine Bečej je likvidan“.

U konsolidovanom završnom računu budžeta opštine za 2017. godinu navodi se da je budžet imao tri rebalansa, da su planirana ukupna primanja budžeta bila 1.407.763.000 dinara, a ostvarena 1.164.549.431 dinar (82,72 odsto), dok su planirani i ukupni izdaci bili 1.721.880.000 dinara, a ostvareni 1.264.883.512 dinara (73,46 odsto). U konsolidovanom završnom računu budžeta navodi se da je budžetski deficit 120.658.000 dinara, koji je korigovan za umanjenje za deo prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine u iznosu od 40.226.000 dinara i za umanjenje za iznos rashoda i izdataka za nefinansijsku imovinu, finansiranih iz kredita u iznosu od 64.242.000 dinara. Korigovani budžetski deficit u iznosu od 16.190.000 dinara pokriva se na teret neraspoređenog viška prihoda i primanja iz ranijih godina, piše u odluci o završnom računu opštine za 2017. godinu.

U toku rasprave o završnom računu, odbornik opozicione odborničke grupe „Samo lokalno“ Stevan Kosanović govorio je o formalnim nedostacima u odluci o završnom računu budžeta za 2017. godinu, te je predložio da se taj dokument povuče s dnevnog reda skupštinskog zasedanja i da se doradi. Rekao je i da treba biti zabrinut zbog budžetskog deficita od 143 miliona dinara, kao i opštinskih kredita. Navedeno je, zatim i da predsednik opštine, koji je izvršilac budžeta, nije potpisao taj dokument, kao i da je dve godine zaredom eksternu reviziju završnog računa potpisao isti revizor, a to je prema mišljenju odbornika „Samo lokalno“ suprotno Zakonu o reviziji (trebalo bi da prođu dve godine od prethodne revizije da bi isti revizor mogao da potpiše revizorski izveštaj).
Predsednik opštine Dragan Tošić je u odgovoru Kosanoviću istakao da je deficit rezultat ulaganja u opštini, za koja iz budžeta treba da se obezbedi učešće i dodao da opština nema deficita kada je naplata poreza u pitanju. „Kada nešto ulažete u grad, možete da imate deficit i to nije nikakav problem. To je rešivo i bitno je naglasiti da smo mi taj deficit pokrili, iz prethodnih godina i delom iz kredita“, rekao je Tošić.

On je konstatovao i da bi budžet imao suficit kada ne bi bilo investicija, ali se lokalna vlast odlučila za ulaganja. U vezi za opštinskim kreditima predsednik opštine je istakao da će opština zahvaljujući niskim kamatnim stopama kredita, koje dobijaju samo oni koji dobro posluju, ostvariti uštede.
Predstavnici „Samo lokalno“ i vlasti raspravljali su i o funkcijama, jer je ta odbornička grupa smatrala da Daniela Doroslovački ne treba da bude imenovana na čelo Upravnog odbora Centra za socijalni rad. Odbornik Milan Bokun je rekao da „ime jedne kandidatkinje prečesto se spominje u raznim komisijama, upravnim odborima i tome slično, a pošto se mi borimo protiv gomilanja funkcija, a sigurni smo da vi, kao vladajuće stranke, imate veliki kapacitet i dosta stručnih ljudi za ovakve funkcije, ne vidimo razlog zašto bi se jedna te ista osoba ponavljala u raznim upravnim odborima, komisijama i tako dalje“.

Predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević je oštro odgovorio Bokunu, pitajući ga kako se „Samo lokalno“ bori protiv partokratije kada nije stranka. „Kako se borite protiv partokratije? Tako što nekog ko je diplomirani inženjer prozivate da je u sukobu interesa a pri tome ne znate da je u sukobu interesa i ne znate u koliko je upravnih odbora“.
Tošić je naveo da Doroslovački nije samo u pominjanim upravnim odborima, nego je bila i u školskom odboru jedne škole, ali da je pre izbora na sednici Skupštine opštine u Upravni odbor Centra za socijalni rad na prethodne dve funkcije podnela ostavku.

Potom su Bokun i Tomašević vodili oštru raspravu, jer je Bokun rekao da je predsednik Skupštine opštine u Novom Sadu poznat po funkcijama, na šta mu je on odgovorio da je reč o tome da neki njegovu biografiju ne znaju da čitaju, jer u njemu se navode sve njegove dosadašnje funkcije s datumom započinjanja i završetka istih, ali ima ljudi koji misle da je istovremeno bio na svim, u biografiji navedenim, funkcijama.

Odbornici Skupštine opštine usvojili su izveštaj o radu Turističke organizacije opštine, izveštaj o radu Istorijskog arhiva u Senti u 2017. godini, dali su saglasnost na druge izmene finansijskog plana Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine „Đorđe Predin Badža“ za 2018. godinu i usvojili su Plan sakupljanja i odvoženja kabastog otpada za 2018. godinu.

Od 2010. do 2014. četiri kredita

Deo na sednici Skupštine opštine usvojenih finansijskih dokumenata je  i izveštaj o kreditima i donacijama lokalne samouprave u prošloj godini. Opština otplaćuje nekoliko kredita.
Prvi datira iz 2010. godine, realizovan je u iznosu od 874.117 evra, a 2. oktobra 2017. godine zaključen je aneks ugovora o kreditu, čime je nominalna kamatna stopa sa 6,14 odsto smanjena na 1,92 odsto godišnje od navedenog datuma, a efektivna sa 6,48 na 1,97 odsto. Iznos kredita je 71,26 miliona dinara, a ukupan iznos kamate za period korišćenja kredita je 23,86 miliona, dok je iznos otplatne rate 8.093 evra. Obaveza po tom kreditu krajem decembra prošle godine bila je 31,64 miliona dinara (33 rate).

Ugovor o još jednom kreditu lokalna samouprava zaključila je u septembru 2014. godine sa Unikredit bankom na iznos od 1,13 miliona evra po srednjem kursu Narodne banke, s tim što na dan povlačenja sredstava zahtevani iznos kredita nije mogao da premaši 135.000.000 dinara. Kredit je bio namenjen za finansiranje projekta rekonstrukcije trga u Bečeju sa izgradnjom vrelovoda DN150, radi povezivanja magistralnih vrelovoda „sever” i „jug”.

Fiksna kamatna stopa kredita je bila 5,40 odsto, a efektivna 5,64 odsto godišnje, ali je 28. avgusta 2017. godine zaključen aneks ugovora kojim je od 15. septembra iste godine smanjena fiksna kamatna stopa na 3,10 odsto godišnje, a efektivna na 3,19 odsto. Period mirovanja kredita bio je 24 meseca. Datum plaćanja poslednje rate je u septembru 2023. godine.

Do 30. juna 2017. godine je „povučeno“ 823.635 evra iz kredita, izvršen je prenos novca firmi „Put-invest” PZP d.o.o. iz Bačkog Petrovca i plaćen je PDV. Do kraja 2017. godine plaćena je kamata u ukupnom iznosu od 4 miliona dinara, a u toku te godine otplaćene su tri rate, odnosno 31.879 evra. Obaveze po tom kreditu krajem 2017. godine bile su 93,8 miliona dinara.

Lokalna vlast je u septembru 2014. godine zaključila ugovor o još jednom dugoročnom investicionom kreditu sa Unikredit bankom na iznos od 167.865 evra po srednjem kursu Narodne banke. Novac je potrošen na projekat u vezi sa uspostavljanjem kružnog toka saobraćaja na raskrsnici državnih puteva I reda br. 3 i II reda br. 122 u iznosu od 4,72 miliona dinara, na projekat u vezi uređenja tematske celine trga u Bečeju rekonstrukcijom dela zadužbine Bogdana Dunđerskog i komunalnog uređenja pripadajućeg trga potrošeno je 2,2 miliona, na projekat sanacije sanitarnih čvorova u Osnovnoj školi „Sever Đurkić” 1,98 miliona, na projekat sanacije sanitarnih čvorova, instalacije vodovoda i kanalizacije u Osnovnoj školi „Zdravko Gložanski” 3,99 miliona i na projekat treće faze izgradnje fiskulturne sale u Osnovnoj školi „Petefi Šandor” 3,74 miliona dinara.

Aneksom ugovora kredita je od 15. septembra 2017. godine fiksna kamatna stopa sa 5,40 odsto smanjena na 3,10, a efektivna sa 5,64 na 3,19 odsto godišnje. Period mirovanja kredita bio je 24 meseca, a dospeće poslednje rate je 15. septembar 2023. godine.

Do kraja 2017. godine je za kamatu plaćeno 2,1 milion dinara.  Do kraja 2016. godine kredit je realizovan u iznosu od  16,6 miliona dinara. U toku 2017. godine plaćeno je 12 rata kredita, ukupno 19.727 evra, a obaveze po kreditu su krajem 2017. godine bile 117.131 evra.

Opština je sa Bankom Intesa, takođe u septembru 2014. godine, zaključila ugovor o namenskom kreditu na iznos od 47,4 miliona dinara indeksirano u evrima po srednjem kursu Narodne banke na dan puštanja kredita u tečaj. Kamatna stopa je i u slučaju ovog kredita smanjena početkom oktobra 2017. godine: fiksna sa 4,85  odsto godišnje na 1,92 odsto, a efektivna sa 4,89 na 1,99 odsto. Naknada za obradu zahteva je 0,2 % od iznosa iskorišćenog kredita, a period mirovanja je 24 meseca. Dospeće plaćanja poslednje rate je septembar 2023. godine.

Novac je potrošen na sledeći način: u toku 2014. godine 822 evra preneto je firmi „Greco inženjering“ iz Beograda na osnovu računa za prvu privremenu situaciju za izradu projekta ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja prirodnog resursa, podzemnih termomineralnih voda zahvaćenih bunarom BČHT-3/09 sa dobijanjem saglasnosti za korišćenje prirodnog obnovljivog resursa od nadležnog ministarstva.

U toku 2015. godine kredit je realizovan u iznosu od 171.995 evra, a firmi „Greco inženjering“ je na osnovu računa za okončanu situaciju za izradu projekta ispunjenosti uslova i mera održivog korišćenja prirodnog resursa, podzemnih termomineralnih voda zahvaćenih bunarom BČHT-3/09 preneto 231.000, potom i 627.000 dinara na osnovu predračuna za avans za izradu tehničke dokumentacije, radi dobijanja dozvole za geotermalnu bušotinu BČ-ZH u Bečeju. Firmi „Uniprotekt“ iz Novog Sada za radove na iskopu i prevozu gline za sanaciju gradske deponije „Botra“ plaćeno je 7,2 miliona dinara, firmi „Eko maber inženjering“ iz Pančeva za radove na sanaciji deponije upućeno je 12,03 miliona dinara, a Tehničkoj školi za radove na izgradnji podstanice za razmenu toplote 818.420 dinara. U toku 2016. godine kredit je realizovan u iznosu od 99.703 evra: firmi „Greco inženjering“ je na osnovu računa za okončanu situaciju za izradu tehničke dokumentacije, radi dobijanja dozvole za geotermalnu bušotinu BČ-ZH u Bečeju plaćeno 1,46 miliona dinara i preduzećima „Eko maber inženjering“ i „Uniprotekt“ za projekat u vezi sanacije deponije „Botra“ 10,8 miliona dinara.

Do kraja 2017. godine na taj kredit je plaćena kamata u iznosu od 2,3 miliona dinara, a obaveze po kreditu su tada bile 23,94 miliona dinara.             
Na osnovu odobrenog granta od Nadzornog odbora projekta MEGLIP koji finansira EU i Nemačka razvojna banka KFW, za iznos od 32.305 evra umanjen je dug po podignutoj glavnici kredita od 272.521 evra 22. jula 2016. godine.

Još jedan kredit 2017. godine za trg

Najzad, 28. avgusta 2017. godine zaključen je ugovor o dugoročnom investicionom kreditu, takođe sa Unikredit bankom na iznos od 281.604 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, odnosno, navodi se, ugovorne strane su saglasne da ukupna zaduženost po tom ugovoru i ugovoru broj R2084/14 ni u jednom trenutku ne može preći iznos od 135 miliona dinara, sve u skladu sa mišljenjem Ministarstva finansija od 27. maja 2014. Ovaj novi kredit se koristi za finansiranje projekta rekonstrukcije trga u Bečeju sa izgradnjom vrelovoda DN150, radi povezivanja magistralnih vrelovoda „sever“ i „jug“.

Do kraja 2017. godine „povučeno“ je 281.604 evra, izvršen je prenos firmi „Put invest“ PZP d.o.o. iz Bačkog Petrovca i plaćen je pripadajući PDV. Kredit je bio raspoloživ do kraja januara ove godine. Fiksna kamatna stopa je 3,10, a efektivna 3,15 odsto godišnje. Obaveze po kreditu krajem 2017. godine bile su 33,36 miliona dinara. Dospeće prve rate bilo je planirano za januar 2018. Do kraja prošle godine plaćena je kamata u iznosu od 182.355 dinara.

Donacije opštini od bečejskih firmi i fizičkih lica

U izveštaju o primljenim donacijama koji je sastavni deo završnog računa i izveštaja o izvršenju budžeta opštine za 2017. godinu, koji je usvojen na sednici Skupštine opštine, navode se donacije koje je primila lokalna samouprava i PU „Labud Pejović“.

Opština je u 2017. godini primila i brojne donacije: od PIK „Bečej“ 2 miliona dinara, od „Sojaproteina“ 1 milion, od DTD „Srednja Bačka“ 645.000 dinara, od „Agroprodukt Šinković“ 380.000 dinara, od jednog fizičkog lica 280.000 dinara, od DDOR Novi Sad 272.000 dinara, od „KWS Srbija“ 250.000 dinara, od fizičkog lica 130.000 dinara, od firme „Knežev grup“ 120.000 dinara, od „Knot autoflex jug“ 120.000 dinara, od „Autoflex Livnica“ 120.000 dinara, od „Generali osiguranje Srbija“ 100.000 dinara, od Bečejprevoza 100.000 dinara, od „Linde gas Srbija“ 100.000 dinara, od firme „Eko-dez“ 100.000 dinara, od „Messer Tehnogasa“ 100.000 dinara, od fizičkog lica 98.140 dinara, od „Eko gradnje“ 70.000 dinara, od „Mali princ JAP“ 60.000 dinara, od „Consult-G“ 50.000 dinara, od „Dunav osiguranje“ 30.000 dinara, od GIZ iz Nemačke 11,89 miliona dinara i od pokrajinske vlade dve donacije u robi u vrednosti 93.706 i 267.694 dinara.

Predškolska ustanova „Labud Pejović“ je 2017. godina dobila donacije od preduzeća i preduzetnika (ukupno 21 donacija) u pojedinačnim iznosima od 2.000 do  17.000 dinara, u ukupnom iznosu od 142.000 dinara.

Potrebni interni revizor i registar javne svojine opštine

Reviziju konsolidovanog završnog računa budžeta opštine za 2017. godinu radila je „Bojić revizija“ iz Šapca, a izveštaj je potpisala ovlašćeni revizor Anica Krstić.
U osnovama za izražavanje mišljenja revizor je naveo da je revizijom utvrđeno da opština Bečej nije okončala proces uspostavljanja interne revizije u skladu sa članom 82 Zakona o budžetskom sistemu i članom 35 Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, organizovanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru, koji propisuje obavezu opštine da uspostavi posebnu, funkcionalno nezavisnu organizacionu jedinicu za internu reviziju. Revizor je preporučio odgovornim licima u opštini „da u najkraćem mogućem roku završe proces organizovanja interne revizije saglasno zakonskim i drugim propisima“.

U toku revizije utvrđeno je da Ustanova „Đorđe Predin Badža“ nije usaglasila nefinansijsku imovinu u aktivi i  nefinansijsku imovinu u pasivi: na poziciji OP 1002 bilansa stanja ustanove iskazan je iznos od 107.672 hiljade dinara, a na poziciji OP 1221 iznos od 100.250 hiljada dinara, te je neslaganje 7.422 hiljade dinara.

U postupku revizije utvrđeno je da učesnici u konsolidovanom završnom računu, osim PU „Labud Pejović“ i Ustanove „Đorđe Predin Badža“, ne vode pomoćnu knjigu osnovnih sredstava koja obezbeđuje detaljne podatke o svim osnovnim sredstvima.

Navedeno je i da na poziciji OP 1039 Domaće akcije i ostali kapital iskazan iznos od 456.616 hiljada dinara koji u sebi sadrži učešće kapitala u akcijama PIK „Bečej – Hotel Bela lađa“ nad kojim je u maju 2015. godine pokrenut postupak likvidacije, u iznosu od 5.072 hiljade dinara.

Revizor je uočio, zatim, da opština Bečej nije obavila proveru osnovanosti postojanja evidentiranih potraživanja i obaveza, niti analizu potraživanja i obaveza sa aspekta njihove zastarelosti. Potraživanja nisu u potpunosti usaglašena sa dužnicima, niti se radi usaglašavanje na dan finansijskih izveštaja, što je suprotno članu 18 Uredbe o budžetskom računovodstvu.

Osim za efekte koje na konsolidovane finansijske izveštaje imaju navedena pitanja, revizor smatra da konsolidovani finansijski izveštaji pokazuju istinito i objektivno konsolidovani finansijski položaj opštine Bečej.

Revizor je još skrenuo pažnju nadležnih na to da postupak upisa javne svojine u korist opštine Bečej, na nepokretnostima na kojima je upisano pravo korišćenja opštine, nije u potpunosti završen, te se preporučuje da u skladu sa propisima, nadležne službe lokalne samouprave utvrde jedinstveni registar javne svojine opštine.     

R.M.

Projekat „Odluke u ime građana 2018“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.