Zima, zima, e, pa šta je? - Bečejski mozaik

Farsa u vezi sa otkazivanjem drugog dela „Bečejskih zimskih čarolija“ zbog snega u januaru – po formulaciji organizatora, Turističke organizacije opštine Bečej, „nepredviđenih vremenskih prilika“ – prerasta u primer neskrivene bahatosti. Građani su istovremeno uskraćeni za najavljeni zimski vašar i za informacije o tome koliko ih košta obezbeđivanje „ničega“: praznih belih kućica koje su danima samovale na Trgu oslobođenja.

Pokušaj redakcije da od Turističke organizacije dobije odgovor na ovo pitanje pretvorio se u četvorodnevni imejl ping-pong u kom je direktor Turističke organizacije Edvin Ferenc demonstrirao izuzetnu averziju prema transparentnosti i polaganju računa javnosti.

Agencija „od poverenja“, cena „nepoznata“

Umesto odgovora na pitanja koliko je dana firma Sector Security bila angažovana na čuvanju kućica u centru grada od prvog dela „Zimskih čarolija“ u decembru prošle godine do njihovog uklanjanja 5. januara, kao i koliki je iznos za tu uslugu plaćen (ili će biti plaćen), redakcija Bečejskog mozaika dobila je niz neodređenih formulacija.

Saznala je da je reč o firmi „od poverenja“ koja je radila „po ugovoru“ i da je svoj posao „uradila“. Ipak, cena tog poverenja je zasad strogo čuvana tajna.

Šta krije ugovor?

Na insistiranje novinara da se saopšti konkretna cena obezbeđenja, stigao je arogantan odgovor direktora Ferenca: „Firma za bezbednost koju smo angažovali, je čuvala kućice po unapred dogovorenom rasporedu i prihvatila je posao u celosti i odradila kako smo tražili i kako je bilo ugovoreno. Ni jedan dinar još isplatili nismo i u toku smo smanjivanja ugovorene cene zbog nastale situacije. Zato ne mogu da kažem šta će biti i koliko. Zahvalni na razumevanju“.

Logika je jasna: da bi se cena mogla „smanjiti“, ona prvo mora biti definisana ugovornom obavezom. Upravo taj, početni ugovoreni iznos, Turistička organizacija opštine Bečej uporno odbija da saopšti javnosti. Zašto je podatak o ceni čuvanja nekoliko drvenih konstrukcija na trgu – koji je pri tome pokriven video-nadzorom (funkcionalnim ili ne) – informacija koju građani ne smeju da znaju?

Da li je u pitanju neprofesionalizam, bahatost po principu „može mi se“, ili su ugovorene cifre takve da bi njihovo objavljivanje izazvalo nezadovoljstvo građana?

Umesto odgovora – cinizam i praćenje kretanja novinara

Iako je dužnost javnih funkcionera da polažu račune o svakom dinaru poreskih obveznika, direktor Ferenc pribegao je taktici prebacivanja odgovornosti i ciničnim opaskama. Naveo da je „bitno napomenuti“ da toj firmi do 5. januara nije isplaćeno ništa od ugovorenih iznosa i dodao da „možete naravno imati uvid o celokupnu dokumentaciju u skladu sa Zakonom“.

Kada mu je predočeno da se traži odgovor na novinarsko pitanje, a ne uvid u dokumentaciju, te da nije reč o zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, usledila je opaska da „ako ste već bili u centru da uslikate uklanjanje kućica, mogli ste slobodno da svratite i do naše ustanove“. Ovakav način komunikacije ne samo da sugeriše da bi se o javnom novcu trebalo razgovarati neformalno umesto pismeno, već postavlja i pitanje i o eventualnom praćenju kretanja novinara u gradu.

Građani imaju pravo da znaju koliko košta čuvanje praznih kućica nakon otkazane manifestacije. Do tada, „Bečejske zimske čarolije“ jesu čarobne samo po tome da uspešno skrivaju finansijske detalje od onih koji ih plaćaju.

K.D.F.