Na devetnaestogodišnjicu pokušaja atentata na novinara Dejana Anastasijevića Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) podsetila je na jedan od najtežih napada na novinare u Srbiji.
Posle višegodišnje kampanje blaćenja, stigmatizacije, optužbi za izdaju i plaćeništvo, kao i niza brutalnih, „radikalski radikalnih“ kleveta – usledio je pokušaj egzekucije. U noći između 13. i 14. aprila 2007. godine, ispod prozora sobe u kojoj je novinar Dejan Anastasijević spavao sa suprugom, postavljene su dve bombe. Jedna je eksplodirala i oštetila drugu, dok su šrapneli završili u stanu, ali, zahvaljujući položaju kreveta, nisu pogodili metu.
ANEM podseća da su „usledile brojne osude pokušaja atentata, uz obećanja da će ’biti prevrnuti i nebo i zemlja’, ali konkretnih rezultata nije bilo. Tadašnji ministar informisanja izjavio je da bi novinari trebalo da žive na višim spratovima, a ne u prizemlju. U sopstvenoj istrazi, koju je sproveo nakon izostanka rezultata zvanične istrage, Anastasijević je ukazao na moguće motive. Naveo je da je godinu dana ranije od Međunarodnog suda u Hagu dobio informaciju da je Vojislav Šešelj, preko svoje supruge, partijskim saradnicima poslao spisak potencijalnih svedoka protiv njega, koje je trebalo zastrašiti ili likvidirati, i da se na tom spisku nalazilo i njegovo ime“.
U današnjem saopštenju ANEM-a navodi se da drugi mogući motiv takođe je bio povezan sa suđenjima u tribunalu. „Tužilaštvo je, bez njegovog znanja i pristanka, stavilo Dejana Anastasijevića na spisak svedoka u procesu protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, iako on nije imao o čemu da svedoči. Optuženi su o tome bili obavešteni, ali ne i Dejan“.
Potom, dva dana pre pokušaja atentata, podseća Asocijacija, Anastasijević je gostujući na B92 govorio o ratnim zločinima jedinice „Škorpioni“. Uprkos njegovim nalazima, policijska istraga ne samo da nije dala rezultate, već su istražne radnje delovale kao simulacija stvarne istrage.
„Posle ubistva Milana Pantića u Jagodini, ovo je bio najteži napad – pokušaj ubistva novinara – u vreme tadašnje vlasti. Pored ubistava Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, nijedan od ovih slučajeva nije u potpunosti razrešen.
Dejan Anastasijević je izvesno vreme živeo sa porodicom pod zaštitom, zatim je radio kao dopisnik iz Brisela, ali je dugotrajna izloženost pretnjama, napadima i tabloidnoj kampanji ozbiljno narušila njegovo zdravlje. Preminuo je prerano, u 57. godini života, u aprilu 2019. godine“, navodi se u saopštenju.
„Dejan Anastasijević bio je jedan od najboljih reportera koji su izveštavali sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji, istraživač i analitičar. Bio je dosledan i nepokolebljiv u odbrani javnog interesa, čak i kada je to ugrožavalo njegov život. Zato je važno da medijska zajednica ne odustane ni u jednom trenutku od zahteva da se otkriju nalogodavci i izvršioci ovog atentata. Neophodno je nastaviti prikupljanje relevantnih informacija i čekati političku volju i odlučnost tužilaca i sudija da u ovim slučajevima donesu dugo očekivanu pravdu“, izjavio je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Dejan Anastasijević je počeo karijeru u Radiju B92, a potom nastavio u nedeljniku „Vreme”. Bio je dopisnik Tanjuga iz Brisela i urednik BBC na srpskom.
Nezavisno udruženje novinara Srbije ustanovilo je nagradu za istraživačko novinarstvo koja nosi ime Dejana Anastasijevića. Konkurs je otvoren do 15. aprila.
Priredio: B.M. (Izvor: Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM)
