trg_fontanePotreba za korišćenjem obnovljivih izvora energije javila se proteklih nekoliko decenija, pošto su objavljeni alarmantni podaci o posledicama emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.
To je dovelo do klimatskih promena u svetu, koje se pre svega ogledaju u povećanju prosečne temperature. U borbi protiv klimatskih promena Evropska unija prihvatila je obavezu da do 2020. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, među kojima je ugljen-dioksid, za 20 procenata u odnosu na 1990. godinu, da udeo obnovljivih izvora energije poveća na 20 procenata i da merama energetske efikasnosti ostvari uštede od 20 odsto. Potragu za novim izvorima energije podstakla je i ograničenost fosilnih goriva koja se masovno eksploatišu, te se svetske naftne zalihe neprekidno smanjuju, a cena nafte raste, zbog čega, prema procenama, ova sirovina neće biti dovoljno komercijalna već sredinom 21. veka. Sa druge strane, na skupu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, održanom 2011. godine, zaključeno je da bi do 2050. godine obnovljivi izvori energije mogli zadovoljavati i do 80 odsto potreba za energentima u svetu, čime bi se značajno pomoglo suzbijanje promene klime. Pored ekološkog, upotreba obnovljivih izvora energije ima i ekonomski značaj jer može doprineti smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta, ali i omogućiti uštede domaćinstvima.
U Evropi su postavljeni veoma visoki ciljevi u pogledu primene obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije štetnih gasova, a geotermalna energija se smatra najpogodnijom za ostvarenje tih ciljeva i zbog toga je jedina od svih obnovljivih izvora energije u nekoliko evropskih zemalja ušla u zakonsku obavezu korišćenja za zagrevanje novih zgrada. Pridruživanjem Evropskoj uniji i Srbiju očekuju obaveze u pogledu korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije štetnih gasova.
Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je značajan i procenjuje se na preko 4 miliona tona ekvivalenta nafte (ten) godišnje, što prema procenama stručnjaka, čini gotovo polovinu godišnje potrebe zemlje za energijom. Najvećim potencijalom u Srbiji smatra se biomasa, koja se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 63 odsto ukupnog potencijala, zatim 0,6 miliona ten je u neiskorišćenom hidropotencijalu (14%), 0,2 miliona ten u geotermalnim izvorima (4,5%), a tolika je procena i potencijala u energiji vetra i 0,6 miliona ten u sunčevom zračenju (14%).
Iako ne postoje projekcije kakvu bi ekonomsku korist mogao doneti razvoj „čiste“ industrije u Srbiji, cilj Srbije jeste da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji, što je i njena obaveza koja proističe iz članstva u Energetskoj zajednici u jugoistočnoj Evropi kao okvira za integraciju u energetsko tržište Evropske unije. Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice 2006. godine Srbija je prihvatila obavezu da primeni evropske direktive u oblasti obnovljivih izvora energije. Po direktivi iz 2009. godine postavljeni su obavezujući ciljevi za članice EU kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija čini 20 odsto ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji, a početkom decembra 2011. godine radna grupa Energetske zajednice jugoistočne Evrope prihvatila je da udeo energije iz obnovljivih izvora iznosi 21,2 odsto u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji, odnosno da to bude osnovica za utvrđivanje obaveze Srbije za povećanje učešća obnovljivih izvora energije u potrošnji do 2020. godine. Na osnovu toga, Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27 odsto. Da bi se do 2020. godine ostvario cilj od 27 odsto udela obnovljivih izvora energije, prema Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije u Srbiji je potrebno izgraditi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju struje. Za to će biti potrebno ulaganje od dve milijarde evra u narednih sedam godina. Akcioni plan, koji je predstavljen u februaru 2013. godine, predviđa da do 2020. godine u pogonu budu objekti snage 500 megavata za proizvodnju struje iz vetra, 438 megavata mini-hidroelektrana, 100 megavata elektrana na biomasu, 30 megavata na biogas, po 10 megavata na deponijski gas i sunčevu energiju, tri megavata za elektrane na otpad i jedan megavat na geotermalnu energiju. Prema planu, učešće obnovljivih izvora u sektoru električne energije trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 29 na 37 odsto do 2020. godine, u energiji za grejanje i hlađenje sa 26 na 30 odsto i u sektoru saobraćaja kroz upotrebu biogoriva sa sadašnjih nula na 10 odsto. Po podacima objavljenim u novembru 2012. godine, u Srbiji je do sada izdato 128 energetskih saglasnosti za objekte do jednog megavata snage i 81 energetska dozvola za elektrane iznad jednog megavata. U prva tri meseca 2013. godine podneto je 200 zahteva za energetske dozvole i saglasnost u oblasti obnovljivih izvora, koliko ih je bilo za prethodne tri godine. Za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini-hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji, Ministarstvu energetike Srbije do početka aprila 2013. godine stiglo je preko 1.400 prijava investitora.
Prvi koraci u razvijanju tržišta održivih izvora energije u Srbiji načinjeni su donošenjem Zakona o energetici 2004. godine, kojim su predviđene mere za stvaranje uslova za stimulisanje korišćenja obnovljivih izvora energije. Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine kao jedan od prioriteta u energetici postavljeno je i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, a to je i prioritet Strategije za održivi razvoj u kontekstu unapređenja zaštite životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Krajem 2009. godine usvojene su i uredbe kojima su uvedene podsticajne mere za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije – uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora i uredba kojom se uvode garantovane otkupne cene (fid-in tarife) za tako proizvedenu struju i garantovani period otkupa od 12 godina.
Energetska politika Srbije, a time i oblast obnovljivih izvora energije, ponovo je definisana novim Zakonom o energetici, usvojenim u julu 2011. godine, što je bio i jedan od koraka koje je Srbija morala da preduzme da bi ispunila uslove za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Novim zakonom podstiču se investicije u obnovljive izvore energije pojednostavljivanjem procedura za ulaganje i uvođenje povlašćenih proizvođača energije iz biomase, vode, vetra, solarne i geotermalne energije. Uvodi se i privremeni status povlašćenog proizvođača struje iz energije vetra i sunca u trajanju od tri godine, uz mogućnost produženja od godinu dana. Uslovi za sticanje tog privremenog statusa su energetska i građevinska dozvola i bankarske garancije u iznosu od 2 odsto vrednosti projekta. Cilj ovog zakonskog rešenja je da se omogući investitorima da lakše obezbede sredstva za izgradnju objekata. Javni snabdevač strujom u Srbiji imaće obavezu da u okviru podsticajnih mera otkupi struju od povlašćenih proizvođača i preuzme balansnu odgovornost na osnovu ugovora o otkupu struje, a cene otkupa određuje Vlada Srbije. Balansna odgovornost je obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu prodaju i kupovinu struje. Po ovom zakonu, novac za otkup struje od povlašćenog proizvođača obezbeđivaće krajnji kupci plaćanjem posebne naknade za podsticaj, koja se posebno iskazuje i plaća uz račun za struju.
Zakon o energetici uvodi garancije porekla za električnu i toplotnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, koje će proizvođačima omogućiti da izvoze „zelenu energiju“. Garancije će se izdavati po jedinicama za jediničnu količinu od jedan megavat čas i trajaće godinu dana.
Ministarstvo energetike je početkom decembra 2012. godine dalo predlog nove uredbe po kojoj bi se zadržao period trajanja podsticaja od 12 godina, uveli podsticaji za proizvodnju struje iz solarnih kolektora na zgradama, ali bi se smanjile otkupne cene struje proizvedene iz energije vetra i Sunca.
Novu uredbu o podsticajnim cenama za otkup struje iz obnovljivih izvora energije, kao i Uredbu o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, Vlada Srbije je usvojila 24. januara 2013. godine u kojoj je zadržan period trajanja podsticaja od 12 godina, a novina je da će se iznosi podsticaja, takozvanih fid-in tarifa jednom godišnje usklađivati s iznosom inflacije u evrozoni. Uredbom je takođe smanjena cena za otkup struje iz elektrana na vetar sa 9,5 na 9,2 i povećana kvota za otkup sa 450 na 500 megavata, a precizirano je da će se do kraja 2015. godine subvencionisati otkup struje iz vetroelektrana ukupne snage do 300 megavata i da će se taj iznos povećati za dodatnih 200 megavata vetroelektrana koje budu izgrađene do 2020. godine. Ovom uredbom su uvedene i fid-in tarife za sve vrste biogasova, kao i otkup struje proizvedene iz solarnih kolektora postavljenih na zgradama da bi se građani podstakli da taj izvor energije više koriste.
U razvoju oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji bilo je neophodno i utvrđivanje svih koraka i postojećih procedura za investitore kako bi im se na jednom mestu pružile informacije o tome šta im je potrebno od dozvola i saglasnosti, a to je pokazalo da su procedure duge i komplikovane, i da bi sledeći korak trebalo da bude pojednostavljivanje procedura. Neke olakšice za izgradnju objekata za obnovljive izvore energije omogućene su izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao što je mogućnost gradnje na poljoprivrednom zemljištu.
Još jedan važan segment jeste kako se energija koristi – racionalno ili ne. Kod nas je problem veliki energetski intenzitet, koji ne zavisi samo od stepena racionalnosti u potrošnji energije, već i od ekonomske snage jedne države. Unapređenje energetske efikasnosti je kontinuiran proces koji zahteva organizovan i sistemski pristup relevantnih državnih institucija i društvenih organizacija, lokalnih samouprava, kompanija i svih pojedinaca. Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. predviđeno je osnivanje Nacionalnog fonda za energetsku efikasnost, koji bi se osnovao radi podsticanja i sufinansiranja aktivnosti definisanih ovim programom, a preporuka Agencije za energetsku efikasnost je da svi državni organi i lokalne samouprave uvedu neku podsticajnu meru iz svoje nadležnosti, kao što je smanjenje poreza i taksi, dodela subvencija i povoljnih kredita…
U saradnji sa Energetskom zajednicom u Srbiji se sprovodi primena tri direktive: o energetskim karakteristikama zgrada, o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje energije i energetskim uslugama i o označavanju električnih uređaja u domaćinstvima, što znači da svaki električni uređaj mora imati oznaku energetskog razreda, koji pokazuje prosečnu potrošnju električne energije. Korišćenjem uređaja koji efikasnije koriste električnu energiju, npr. energetski razred „A“, u domaćinstvu se može smanjiti račun za struju i za više od 40 odsto.
U Srbiji je od oktobra prošle godine na snazi pravilnik o energetskoj efikasnosti i sertifikacija objekata, koji propisuje dozvoljeni minimum energetske efikasnosti, kako za postojeće, tako i za nove stambene objekte, po kategorijama. Građani Srbije donedavno nisu obraćali veliku pažnju na očekivanu potrošnju energije u zgradama zbog relativno niske cene goriva i energije, ali i iz drugih razloga. Recimo, naplata grejanja za stanove i priključenje na daljinsko grejanje se obračunava po kvadratnom metru stambene površine. Ovo znači da stanovi sa velikim potrebama za grejanjem imaju istu cenu grejanja, kao i stanovi iste kvadrature sa manjim potrebama za grejanjem, dakle, stanovima sa dobrom izolacijom i dobrim, zadihtovanim prozorima. Prema našoj zakonskoj regulativi predviđa se da uskoro naplata počne da se obavlja na osnovu izmerene potrošnje toplote za grejanje, te će godišnji troškovi za grejanje morati da se uzmu u obzir prilikom kupoprodaje i iznajmljivanja stanova, kao što je to slučaj u Nemačkoj.
Opština Bečej se uključila u kampanju i projekat o energetskoj efikasnosti „Otkriti energiju“, koji je u Srbiji realizovala GIZ u saradnji sa resornim ministarstvom Srbije, Razvojnom agencijom Bačka i od ukupno 150 prvih sertifikovanih objekata na teritoriji Srbije, našlo se i pet karakterističnih stambenih objekata za opštinu Bečej, kojima su u maju ove godine uručeni energetski pasoši.
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a podržalo JP Toplana Bečej
