Da li lokalna samouprava treba da oprema policiju? Kako bi trebalo da izgleda raspodela finansijskog tereta između MUP-a i jedinica lokalne samouprave?
Kako uspešno odgovoriti na lokalne prioritete u vezi sa bezbednosti u saobraćaju? To su bila pitanja na koja su učesnici okruglog stola „Kako oskudnim sredstvima učiniti saobraćaj bezbednijim?“ pokušali da odgovore u gradskoj kući u Bečeju 29. septembra. Diskusiju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Bečejsko udruženje mladih (BUM).
O svrsishodnom trošenju novca za potrebe bezbednosti saobraćaja i o problemima raspodele finansijskog tereta između republičkih organa i lokalne samouprave u pogledu opremanja saobraćajne policije govorili su Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP, Ana Aćimov, članica Bečejskog udruženja mladih i novinarka portala MojBečej, Zoran Popov, predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja opštine Bečej i Andrej Stefanović, istraživač BCBP.
Konstatovano je da institucije sektora bezbednosti u Srbiji još nisu uspostavile dovoljan nivo odgovornosti u planiranju i sprovođenju javnih nabavki. Uprkos zakonskom okviru koji ih predviđa, procene potreba i dalje se ne sprovode sistematski, što dovodi do nepotrebnih i neadekvatnih nabavki ili izostanka neophodnih nabavki. Ovakva praksa nenamenskih nabavki doprinosi zloupotrebi finansija, pogoršava rad institucija i bezbednost građana. Nadzor nad ovim procesima koji vrše spoljni nadzirači, poput Narodne skupštine Republike Srbije, još je slab i nerazvijen.
Na sektor bezbednosti u Srbiji (vojska, policija i BIA) se godišnje troši oko 12% državnog budžeta, ili preko milijardu evra. Iako su ovo značajna sredstva, ona ipak nisu dovoljna da bi bile zadovoljene brojne potrebe institucija sektora bezbednosti, i tako deo tereta nose lokalne samouprave, a neki od njih, kako je pokazano u slučaju Alibunara, kupuju radare saobraćajnoj policiji.
Predrag Petrović je rekao da MUP treba da bude zadužen za tehničko opremanje policije, dok bi lokalne samouprave trebalo da finansiraju lokalnu infrastrukturu.
Zoran Popov je istakao da nedavno formirani bečejski Savet za bezbednost saobraćaja, koji još nema program rada, nije kupio nikakvu opremu policiji, a prioritet će mu svakako biti poboljšanje preventive i edukacija učesnika u saobraćaju, kao i koordinisanje rada opštine, policije i škola u cilju ostvarivanja veće bezbednosti učesnika u saobraćaju. Popov smatra da umesto represije (a snimanje radarima i kažnjavanje je vid represije), treba uložiti novac u edukaciju i doprineti podizanju svesti učesnika u saobraćaju o tome zašto, recimo, ne treba juriti putevima.
Autorka Ana Aćimov predstavila je studiju slučaja kupovine radara u Alibunaru. Ona je problematizovala razliku između proklamovanih strateških prioriteta MUP-a i godišnjih planova nabavki, kao i pitanje raspodele tereta finansiranja saobraćajne policije između MUP-a i lokalne samouprave. Loše planiranje javnih nabavki i nereagovanje MUP-a na potrebe lokalnih jedinica saobraćajne policije mogu značajno da utiču na smanjenje bezbednosti saobraćaja. Zato se teret finansiranja prenosi na jedinice lokalne samouprave, koje su prinuđene da iz svojih budžeta ili iz nekih drugih izvora koji su im na raspolaganju izdvoje sredstva i priskoče u pomoć saobraćajnoj policiji na svojoj teritoriji obezbeđujući im preko potrebnu opremu. Iako je ovakva uloga jedinica lokalne samouprave zakonski dozvoljena, važno je istaknuti da one nisu primarno nadležne i odgovorne za takve poslove, objašnjava Aćimov, a na kraju analize ističe da je neophodno unaprediti sistem planiranja nabavki na centralnom nivou Ministarstva unutrašnjih poslova i osigurati bolju komunikaciju između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, tako da bude lakše i jednostavnije uočiti realne potrebe lokalnih organa i uvrstiti ih u plan nabavki.
Slučaj nabavke radara za Odeljenje saobraćajne policije Policijske stanice Alibunar sprovedene u proleće 2015. godine otkriva koji se problemi mogu javiti kada se jedinica lokalne samouprave uključi u nabavku osnovne opreme saobraćajne policije – konkursna dokumentacija je menjana nekoliko puta, zbog čega su i rokovi za ponuđače pomerani, postojala je značajna razlika između procenjene vrednosti nabavke i cene prihvaćene ponude, veliki broj pitanja zainteresovanih strana postavljen je povodom tehničkih specifikacija nabavke zbog sumnji da je postojalo favorizovanje jednog proizvođača.
Okrugli sto u Bečeju bio je deo projekta „PRO – CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti”, koji sprovodi BCBP u saradnji sa BUM-om i još sedam organizacija civilnog društva.
B.M.