Po izveštaju odbora revizora: Niz propusta u „Potisju“

Od proleća 2008. godine do danas u lokalnom parlamentu i na konferencijama za novinare udruženja i političkih partija više puta su postavljena pitanja o zakonitosti osnivanja, a potom i o radu firme „Potisje“ d.o.o. Bečej koja se u opštini od sredine 2008. godine bavi iznošenjem smeća umesto Javnog preduzeća Komunalac.

„Potisje“ su osnovali opština Bečej i firma „Aliska tera“ iz Seksarda. U vlasništvu opštine je 51 procenat preduzeća, a u vlasništvu „Aliska tere“ 49 posto.
Većinskog vlasnika, opštinu Bečej, u „Potisju“ predstavlja Peter Knezi, predsednik opštine, a članovi Nadzornog odbora u ime opštine (u decembru 2008. godine Nadzorni odbor je preimenovan u odbor revizora) su Šandor Pal (predsednik), odbornik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara u lokalnom parlamentu i advokat Slobodan Zlokolica.
Njih dvojica napisali su obiman izveštaj o radu „Potisja“ u 2008. godini (izveštaj o radu u 2009. godini tek će biti napravljen) i pre desetak dana uputili su ga Skupštini opštine Bečej, predstavnicima „Potisja“ i novinarima. Prošlog petka su Pal i Zlokolica održali i konferenciju za novinare na kojoj su predstavili izveštaj odbora revizora, koji otvara niz pitanja u vezi sa poslovanjem „Potisja“, o sukobu interesa, ali i o tome zašto predstavnik opštine Bečej Peter Knezi nije nijednom izvestio lokalni parlament o tome kako je zastupao interese opštine u ovom preduzeću.

Ugovori o kojima se ne zna ništa

Pal i Zlokolica saopštili su novinarima da su u izradu izveštaja o osnivanju, poslovanju i finansijskom izveštaju „Potisja“ u 2008. godini uložili oko godinu dana rada, a za to vreme su održali desetak sednica, da su u toku rada nailazili na mnogobrojne teškoće (pojedine akte nisu dobili, ili su ih dobili samo na mađarskom jeziku, ili im je rečeno da tražena dokumentacija ne postoji, odnosno ne može da se nađe). „Sastavili smo izveštaj o radu ovog preduzeća bez zlih namera i zadnjih misli. Mislimo da je to ozbiljan predmet za razgovor i da treba da se otvori priča i o tome kako rade javna preduzeća i koliko služe građanstvu, a koliko su u funkciji da određenim političkim grupacijama omoguće laku i bezbednu i veselu zaradu. Ja bih pozvao i druge nadzorne organe, ako imaju snage, da to urade. Moram da kažem da je bilo na nas političkih pritisaka, pogotovo na mene, da do ovog izveštaja ne dođe, jer je u decembru pokrenuta inicijativa za moju smenu s pozivom na zakon o sukobu interesa, a to je besmisleno, jer nisam u sukobu interesa. Bilo je pokušaja i da se ova konferencija za štampu zabrani i odloži“, rekao je predsednik odbora revizora u „Potisju“ Šandor Pal.
U izveštaju odbora revizora navodi se da je „Potisje“ d.o.o. Bečej osnovano ugovorom o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću 18. aprila 2008. godine na osnovu odredaba Zakona o privrednim društvima. Firma je registrovana u Agenciji za privredne registre 13. maja iste godine. Međutim, skoro mesec dana ranije, na sednici Skupštine opštine Bečej doneta je odluka o osnivanju društva za pružanje komunalnih usluga „Potisje“ d.o.o. kojom je predsednik opštine ovlašćen da zaključi ugovor o osnivanju sa firmom „Aliska tera“ iz Seksarda. Odluka lokalnog parlamenta nije u celosti poštovana, te „Potisje“ funkcioniše na potpuno drugim principima, mehanizmima i pravnim osnovama nego što je navedeno u opštinskoj odluci za koju je glasala većina odbornika lokalnog parlamenta, piše u izveštaju revizora.

Kiralj: Dao sam otkaz

Upitan da li je prethodni direktor „Potisja“ Laslo Kiralj dao ostavku na funkciju direktora ili je smenjen, Zlokolica je rekao da se to zvanično ne zna i istakao da je revizorima rečeno da su razlozi odlaska Kiralja zdravstveni problemi (nije precizirao ko je to rekao). Ne navodimo reči Zlokolice, s obzirom na to da je reč o neargumentovanoj izjavi koja ugrožava privatnost prethodnog direktora „Potisja“, a pitali smo i Lasla Kiralja o razlozima njegovog odlaska iz „Potisja“. On je u telefonskom razgovoru sa novinarom Mozaika rekao da je u julu 2009. godine dao otkaz u „Potisju“ i da nije imao nikakve zdravstvene probleme, te ukoliko je neko tako nešto izjavio, reč je o kleveti.
Kiralj je o svom radu u ovoj firmi rekao: „Imam izveštaj o mom radu u ’Potisju’ sa potpisom Petera Knezija“.
O tvrdnji u revizorskom izveštaju da je Potisje „potrošilo“ svoj osnivački kapital, da je od 168.000 evra ostalo 14.000, Kiralj je rekao da „je to stvar onih koji su potrošili toliko novca. Ja imam zapisnik o tome koliko sam novca ostavio u ’Potisju’ kada sam napustio firmu, a nije reč o pominjanom iznosu, ostavio sam mnogo više u firmi, kako u dinarskom iznosu, tako i u evrima. Ja mogu da dokažem računima i ostalim dokumentima koliko i na šta sam potrošio“. Kiralj je rekao da je prilikom njegovog odlaska iz „Potisja“ napravljen zapisnik o primopredaji, koji su potpisali nadležni u firmi, te nije konstatovano ništa negativno, a i svi dokumenti o poslovanju firme su bili „na broju“. On je rekao da je upravo zato neshvatljivo da odbor revizora nije mogao da dobije određene dokumente „Potisja“.
O buldožeru koji je „Potisje“ preuzeo, kako se navodi, u „ispravnom stanju“, pa je potom popravka koštala oko 20.000 evra, Kiralj je rekao da je ta popravka koštala nešto više, a što se ispravnosti buldožera tiče, naveo je da prilikom preuzimanja mašina iz Komunalca, stručnjak iz „Aliska tere“ nije bio prisutan, a on se ne razume u to u kakvom su stanju mašine, pa se naknadno ispostavilo da je pominjani buldožer bio u takvom stanju (neservisiran, s delovima koji su bili potrošeni) da je bila neophodna njegova popravka, odnosno zamena delova.

O tome da „Potisje“ nije registrovano u skladu sa odlukom opštine o osnivanju, već se kao osnivački akt pominje ugovor o osnivanju, predstavnik osnivača, lokalni parlament, nije obavešten.
Takav način osnivanja doprineo je tome da se umanji mogućnost kontrole osnivača (opštine) nad radom „Potisja“, navodi se u izveštaju.
Pored toga, u decembru 2008. godine odbornička većina lokalnog parlamenta donela je izmene i dopune osnovne odluke o osnivanju „Potisja“, pa je tako promenjena suština osnovnog teksta odluke koja je bila prezentovana javnosti kao model i okvir rada budućeg preduzeća. I to nije sve, u aprilu 2008. zaključen je i sindikalni sporazum između osnivača „Potisja“, ali i ugovor o menadžmentu (revizori ne znaju kada). To je urađeno bez ikakvog ovlašćenja i bez obaveštavanja Skupštine opštine Bečej, navedeno je u izveštaju odbora revizora.
Protivno opštinskoj odluci, u sindikalnom sporazumu govori se i o načinima raspolaganja udelima (interni i eksterni prenos udela), o tome da će inostrani partner („Aliska tera“) ili firma koju on odredi, a koja je delimično ili u celosti u vlasništvu inostranog partnera, za potrebe „Potisja“ davati savete i pružati usluge, te će zaključiti menadžerski ugovor na period od 20 godina. Za ove usluge „Potisje“ će u slučaju profitabilnog poslovanja plaćati 8 posto od godišnjeg neto prihoda. Time se potpuno odstupilo od uspostavljenih prava i obaveza osnivača „Potisja“ koje su navedene u opštinskoj odluci, zaključili su revizori.
„Što se tiče ovih 8 posto neto prihoda, oni se i dalje nalaze na kontu ’Potisja’, bar po izveštajima koje smo mi dobili. Nisu preneti u Republiku Mađarsku, u ’Aliska teru’, već su na jednom posebnom kontu zaduženi i dalje, tako da možemo doći u situaciju da se iz godine u godinu vrši zaduživanje ’Potisja’ na teret lokalne samouprave. Bilo bi nužno da se nadležni organi osnivača, opštine Bečej, pozabave ovim podugovornim aktima, jer se njima Skupština opštine obavezuje da će prihvatiti sve predloge koje da inostrani partner, da, recimo, direktora i njegovu platu uvek predlaže ’Aliska tera’“, rekao je Zlokolica.
U vezi sa izborom direktora „Potisja“, u opštinskoj odluci je navedeno da je za izbor direktora potrebna prethodna saglasnost lokalnog parlamenta, a po izmenjenom tekstu odluke to više nije potrebno. Tako je opština izgubila kontrolu nad organom upravljanja u društvu čiji je većinski vlasnik što je protivno prinudnim propisima, piše u izveštaju revizora.

Zastupnici

Supruga predsednika opštine Petera Knezija nije pružala/pruža advokatske usluge samo firmi „Potisje“ u većinskom vlasništvu opštine, već i Javnom preduzeću Vodokanal, čiji je osnivač opština.
Žolt Galus, direktor Vodokanala, rekao je da je 2009. godine pravne poslove za Vodokanal obavljala advokatska kancelarija Mandić, koja je na mesečnom nivou naplaćivala 30.000 dinara.
U novembru prošle godine Vodokanal je zaposlio mladog pravnika na određeno vreme, kako bi obimne pravne poslove preduzeća obavljalo samo preduzeće, ali se još neko vreme koriste usluge kancelarije Mandić.
Galus je rekao da je Vodokanal prošle godine započeo rešavanje imovinsko-pravnih odnosa što se tiče vodozahvatnog polja, bunara i prečistača otpadnih voda koji su iz ranijeg perioda. „Tu smo privremeno i povremeno koristili usluge advokatice Valerije Zedi što je prošle godine ukupno iznosilo 44.319 dinara, a za prva dva meseca ove godine 52.121 dinar“, objasnio je direktor Vodokanala.

S.M.

„Pojeden“ osnivački kapital

Opštinskom odlukom je predviđeno da osnivački kapital opštine, većinskog vlasnika „Potisja“, iznosi 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, dok je nenovčani ulog 232.000 evra, a to je imovinsko pravo opštine Bečej na iznošenje smeća sa teritorije opštine na period od 20 godina prema proceni ovlašćenog procenitelja – veštaka. Ipak, prilikom osnivanja „Potisja“ nije bilo veštačenja, jer u ugovoru o osnivanju „Potisja“ se ne navodi da će veštak proceniti osnivački kapital. Nije procenjen ni osnivački kapital „Aliska tere“ – ukupno 224.000 evra, 168.000 evra u novcu i kamion za iznošenje smeća koji vredi 56.000 evra.
„Na osnovu izvoda i potvrda iz banaka imamo podatke o stanju osnivačkog kapitala. Videlo se da se taj osnivački kapital trošio. Dakle, kada se sve sublimira, sa početnih 168.000 evra koji zaista jesu uplaćeni u roku, stanje je palo na nekih 14.000 evra. Iznosi su uvek skidani okruglo, bez evidencije koje propisuje Zakon o privrednim društvima“, objasnio je Zlokolica i dodao da je o razlozima trošenja osnivačkog kapitala revizorima rečeno „da je to potrošeno na funkcionisanje preduzeća, iako je nejasno šta je tu funkcionisalo, kad recimo, tokom 2008. godine nije nabavljena niti jedna kanta za smeće, niti je bilo investicija.“

Popravka „ispravnog“ vozila

„Potisje“ osim svog kamiona za iznošenje smeća, koji je bio osnivački kapital, raspolaže sa još nekoliko vozila, jer je od Komunalca zakupilo tri kamiona, traktor i buldožer. Po ugovoru, reč je o zakupu na deset godina, a zakupnina je 1.350 evra do 2013. godine, a od 2013. do 2018. godine 650 evra. Pošto je ugovoren i otkup navedenih vozila mesec dana pre isteka roka od 10 godina po ceni od 100 evra, ugovor o zakupu gubi smisao i praktično postaje kupoprodajni ugovor.
U zapisniku o preuzimanju vozila od Komunalca navodi se da su vozila preuzeta u ispravnom stanju. Bez obzira na to, buldožer koji je „Potisje“ primilo u „ispravnom“ stanju, po rečima direktora „Potisja“ bio je „neispravan“, pa je na njegovu popravku potrošeno 1.565.519 dinara, što je oko 20.000 evra, piše u izveštaju revizora.
Slobodan Zlokolica je rekao da u „Potisju“ nije dobio odgovor na pitanje o popravci „ispravno preuzetog“ buldožera: „Obrazloženje je bilo da je to radio prošli direktor, a novi direktor, koji je stupio na tu funkciju u avgustu 2009. godine, ne zna šta je rađeno pre njega, ne zna gde su akti… Zato se nismo time bavili“.

Očekujemo reakcije nadležnih

O tome da li su podaci koji se nalaze u izveštaju odbora revizora dovoljan razlog za eventualno podnošenje krivičnih prijava, ili da se u cilju ispitivanja rada „Potisja“ angažuje budžetski inspektor ili javni pravobranilac opštine, Zlokolica je rekao da budžetski inspektor nema ingerencija, jer je reč o privrednom društvu, a ne o javnom preduzeću. „To je stvar ili eksterne revizije ili poreske uprave ili eventualno javnog pravobranioca, ali samo u smislu da ukaže Skupštini opštine na negativne aspekte poslovanja koje smo mi izneli u izveštaju. Očekujem reakcije nadležnih. Izveštaj revizora je upućen članovima Opštinskog veća i verovatno će na prvoj narednoj sednici Skupštine opštine biti predmet javne rasprave, pa ćemo onda videti šta će se raditi“, rekao je Zlokolica.
Novinarima je saopšteno i da predsednik opštine koji u „Potisju“ predstavlja većinski kapital, nijednom nije izvestio Skupštinu opštine o ugovorima koji su zaključeni u „Potisju“ i o tome da li su ti ugovori na štetu ili u korist opštine.

Advokati i sukob interesa

U izveštaju revizora navode se i imena advokata koji su zastupali i zastupaju „Potisje“: 2008. godine je zaključen ugovor o zastupanju preduzeća sa advokatom Marijom Šereš Šimon iz Novog Sada, a „krajem 2009. godine (oktobar, novembar) započela je saradnja ’Potisja’ sa advokatom Valerijom Zedi – inače suprugom gospodina Petera Knezija – predsednika opštine, koji je član skupštine društva (’Potisja’) ispred Skupštine opštine Bečej. Direktor ’Potisja’ je rekao revizorima da on nije potpisao ugovor sa Valerijom Zedi, već da ona radi od slučaja do slučaja koje on odredi, a da se za naknadu za rad još nisu dogovorili, te da njoj nije ništa ni isplaćeno“, piše u izveštaju revizora.

Knezi: Radio sam u interesu opštine

Peter Knezi, predsednik opštine Bečej, saopštio je da je Opštinsko veće u utorak odlučilo – jer je dobio izveštaj odbora revizora, mada to nije organ koji odlučuje o ovom pitanju – da uputi izveštaj odbora revizora skupštini
„Potisja“ da donese odluku i da postupi u skladu sa svojim nadležnostima. Taj postupak bi, po rečima Knezija, mogao da bude (pošto je, kako je rekao, izveštaj odbora revizora neupotrebljiv) „da ćemo angažovati internog ili eksternog revizora da izvrši finansijski pregled poslovanja preduzeća u 2008. i 2009. godini“. Taj novi izveštaj će zatim razmatrati Opštinsko veće, a potom i Skupština opštine.
Predsednik opštine je rekao i da je uputio pismo direktoru Agencije za borbu protiv korupcije da razmatra eventualni problem u „Potisju“. „Naime, po osnivačkom aktu preduzeća predsednik opštine predstavlja većinskog vlasnika u skupštini ’Potisja’. Međutim, 1. januara je stupio na snagu zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji u članu 33 stav 2 govori o tome da funkcioner, a funkcioneri su praktično svi, počev od odbornika do predsednika opštine, ne može da bude u organima upravljanja, nadzora i rukovođenja privrednih društava itd. To je problem koji moramo rešiti i zato sam tražio mišljenje iz Agencije, jer nije jasno ko može onda da zastupa većinskog vlasnika u skupštini preduzeća, ako to ne može da bude funkcioner“, rekao je Knezi i dodao da ukoliko ipak može, videće se da li će on i dalje biti predstavnik opštine u „Potisju“. Predsednik opštine je kazao i da je obavestio Agenciju o tome da je njegova supruga u „Potisju“ obavljala poslove po pojedinačnom nalogu kako bi se donela odluka o tome da li je reč o sukobu interesa. Agenciji je postavljeno i pitanje da li odbornik može da bude u organima nadzora firmi, a po zakonu ne može, te je po mišljenju Knezija, predsednik odbora revizora u „Potisju“, Šandor Pal u sukobu interesa, i „to u ozbiljnom, zato što ja, dok radim, radim besplatno, a on je za ove poslove dobio 160.000 dinara do sada, a gospodin Zlokolica 120.000 dinara“.
Upitan zašto u svojstvu predstavnika opštine nije podneo izveštaj Skupštini opštine Bečej o svojim aktivnostima u „Potisju“, recimo o zaključenim ugovorima, o 8 posto prihoda koji pripadaju inostranom partneru ili nekom koga on izabere, Knezi je kazao da je radio u interesu opštine, a što se tiče 8 posto prihoda „Potisja“, to pripada isključivo manjinskom vlasniku „Aliska teri“. „Ja taj izveštaj ne bih želeo da komentarišem, jer sam našao sedam takvih tačaka zbog kojih bismo mogli pokrenuti krivični postupak protiv ta dva gospodina. Dakle, 8 posto je obezbeđeno kao ’no hau’ manjinskom vlasniku iz ’Aliska tere’ da radi na jednoj odluci o upravljanju otpadom, a organizovaće i selektivno sakupljanje smeća. Pored toga, prilikom osnivanja ’Potisja’, Bečej je uneo tržište kao vrednost, a ’Aliska tera’ je donela novac i kamion kao vrednost. Dobit – u 2008. godini bio je oko 600.000 dinara, a sada je oko milion dinara – i manjinski i većinski vlasnik vraćaju u firmu, dakle ni oni ne koriste pravo da izvade ta sredstva, a tih 8 procenata delimično se koristi i za nadoknadu uloženog novca od strane manjinskog vlasnika. Oni nisu uložili ukupno 224.000 evra, jer smo mi lepi i pametni, nego zato što žele bar taj novac da im se vrati. I trošenje tih sredstava (osnivačkog kapitala) će biti predmet revizije, a ne želim o tome da govorim dok ne vidimo čistu sliku“, kazao je Knezi.
Predsednik opštine nije odgovorio na pitanje zašto nije podneo izveštaj lokalnom parlamentu o svom radu u „Potisju“, rekavši „da smo o tome pričali na Opštinskom veću, i direktor ’Potisja’ je bio nekoliko puta tu, forsirali smo da se poslovanje proširi na celu teritoriju opštine, što je bio praktično i cilj formiranja preduzeća, a to se i desilo u aprilu prošle godine“ itd.
Upitan da li misli da je radio na štetu opštine (neizveštavanje lokalnog parlamenta o svojim aktivnostima u „Potisju“, ugovori o kojima se ne zna ništa…), Knezi je rekao da odbor revizora od svog osnivanja skoro godinu dana nije ništa radio, te se zapitao kako onda on da podnese izveštaj o svom radu lokalnom parlamentu, kada odbor revizora nije radio svoj posao (?!).
Na podsećanje da on zastupa opštinu u skupštini „Potisja“, a ne revizori, rekao je: „Zastupao sam opštinu, ja sam Opštinsko veće izveštavao o tome, međutim, nismo u rukama imali bilo kakav finansijski izveštaj, što svakako treba da se pojavi na sednici Skupštine opštine“.
Na konstataciju da je on sam bio na sednici skupštine „Potisja“, na kojem je usvojen finansijski izveštaj preduzeća za 2008. godinu, Knezi je ponovo dao nejasan komentar: „Ali nadzorni organ (odbor revizora, Pal i Zlokolica; prim. nov.) nije uradio svoj posao da vidi da li je to to“, pa je dodao: „Šta da radimo, četiri meseca je radila firma kada nismo imali njihov izveštaj“.

K.D.F.

Cena smeća

Zlokolica je govorio i o tome da građani Bečeja nisu dužni da zaključe ugovore o iznošenju smeća sa „Potisjem“, jer opština nije sprovela zakonom predviđen postupak poveravanja delatnosti iznošenja smeća „Potisju“, već je izmenom i dopunom odluke o osnivanju ovog preduzeća opština ovlastila „Potisje“ da obavlja ovu komunalnu delatnost u sledećih 20 godina. On je objasnio i da odluka o održavanju čistoće propisuje da je preduzeće koje iznosi smeće dužno da korisnicima obezbedi odgovarajuće posude za smeće, što još uvek nije učinjeno na celoj teritoriji opštine.
Zlokolica je rekao i da je Komunalac naplaćivao iznošenje smeća u proseku u iznosu od 180 dinara (obračunska mera m2), a kada je „Potisje“ preuzelo tu delatnost cena je porasla na 270 dinara po domaćinstvu (litarski obračun). Prema njegovim rečima, cena iznošenja smeća u Novom Bečeju je oko 190 dinara, a u Kikindi oko 170 dinara.

Kante za smeće za dobro vladanje

U izveštaju odbora revizora piše i da se odbor sastao samo jednom u punom sastavu (osim Pala i Zlokolice član je i osoba iz Mađarske) kada su na sastanku pored direktora „Potisja“ bile prisutne još neke osobe iz „Aliska tere“. „Tada je rasprava bila vrlo žučna, da bi članovima odbora revizora ispred Skupštine opštine Bečej, gospodin dr Elemer Fenjuhazi, ustavši i pruživši ruku, ponudio da zarad mirnog okončanja postupka revizije se uzmu dve kante od po 120 litara i odnesu kućama bez naknade, jer po njegovim rečima, nije bitno kako se radi, nego je bitno da li smo mi ispred Skupštine opštine Bečej zadovoljni kako oni rade taj posao“, navodi se u izveštaju Pala i Zlokolice.

Finansijski izveštaj

Što se tiče finansijskog izveštaja „Potisja“ za 2008. godinu, odboru revizora je 24. februara 2009. godine bio predat dokument koji je naslovljen kao finansijski izveštaj za poslovnu 2008. godinu – na strani i po A-4 formata prikazani su prihodi (10,2 miliona dinara) i rashodi (10,06 miliona), a oporezovana dobit firme iznosi 161.108 dinara za 4 meseca rada. Inače, finansijski izveštaj treba da čine bilans stanja i bilans uspeha, što članovima odbora revizora nikada nije prezentovano, piše u izveštaju i dodaje se da po podacima Narodne banke Srbije finansijski izveštaj je evidentiran 24. februara 2009. godine (skupština društva ga je usvojila dan ranije, iako taj zapisnik nije potpisao jedan od članova skupštine „Potisja“ Peter Knezi), istog dana kada je predočen i revizorima.
Odbor revizora je istakao i da Peter Knezi, član skupštine „Potisja“ ispred Skupštine opštine Bečej, koji je prisustvovao sednicama skupštine „Potisja“ (po saznanjima revizora bilo ih je tri), nije potpisao niti jedan od tri zapisnika sa sednica, a uslov za punovažnost je da potpišu svi članovi.

Sprečavanje

Zlokolica i Pal su odgovorili na pitanja novinara o tome ko je želeo da spreči održavanje konferencije za novinare o revizorskom izveštaju, koje je umesto revizora trebala da organizuje lokalna samouprava. Zlokolica je rekao: „Po predsedniku opštine, gospodinu Peteru Kneziju, bilo je nužno da ovaj izveštaj prvo ide na Opštinsko veće radi razmatranja i usvajanja, a po nama je to nepotrebno, jer mi o svom radu izveštavamo Skupštinu opštine“.
Šandor Pal je pak saopštio da je Peter Knezi hteo da ga smeni. „Polovinom decembra prošle godine gospodin Knezi je uputio jedno pismo u kome je rekao da sam ja u sukobu interesa, s predlogom da se razrešim dužnosti i to onog trenutka kada smo u ’Potisju’ došli do toga da gospođa Valerija Zedi, bez ikakvog ugovora i bez ikakvog pravnog akta, samo po usmenom odobrenju ’Potisja’, šalje opomene građanstvu“, rekao je Pal i dodao da nije u sukobu interesa, jer je odbornik u lokalnom parlamentu i kao takav je imenovan u odbor revizora u preduzeću čiji je većinski vlasnik opština, a pored toga nigde drugde nema nikakvu funkciju.

Rezime

U rezimeu izveštaja Pal i Zlokolica traže da nezavisni revizor obavi reviziju poslovanja „Potisja“ s obzirom na sumnje koje se pokazuju u poslovanju društva, potrebna je zatim i revizija formiranja firme, ali i ispitivanje eventualnog sukoba interesa u slučaju predsednika opštine Petera Knezija, koji je zastupnik opštine u „Potisju“. O tome bi trebala da se izjasni Agencija za borbu protiv korupcije.

Kristina Demeter Filipčev