trg_fontane
Više od trideset godina jedna osnovna škola u Bečeju, škola „Zdravko Gložanski“, imala je specifičnu notu prepoznatljivosti, zahvaljujući profesorki Sonji Balog i generacijama njenih učenika, članova hora.
Oni koji su je poznavali, pamte je kao istinoljubivu, radnu i upornu osobu, pomalo kapricioznu, a često „bez dlake na jeziku“. Gotovo da se nijedna dečja manifestacija u gradu nije mogla zamisliti bez njenog i učešća njenog hora. A svaki nastup hora je bio pravi umetnički doživljaj.
Sonja Balog je rođena u Rumi, 1935. godine. Njeni roditelji, Biserka i oficir Maksim Popović, doselili su se u Bečej kada je njoj bilo tek godinu dana. Po završetku osnovne i srednje muzičke škole u Bečeju i Novom Sadu, krajem pedesetih godina upisuje Muzičku akademiju u Beogradu. Uporedo sa studijama počinje da radi u Muzičkoj školi u Bečeju, da bi od 1959. godine našla svoje mesto u O.Š. „Zdravko Gložanski“, u kojoj ostaje sve do penzionisanja, 1991. godine.
Ambiciozna po prirodi, vrstan stručni i muzički pedagog, Sonja Balog se ne zadovoljava da samo muzički obrazuje poverenu joj decu. Zato osniva svoj prvi školski hor. Pažljivo odabira učenike, istrajno i uporno održava probe, izvlačeći maksimum od svojih malih horista. Još vrlo mlada i sama raste, usavršava sebe i svoj hor. Nastupajući sa horom, postepeno stiče korisna poznanstva sa istaknutim predstavnicima iz sveta dečje muzike i poezije, Jovanom Adamovim, Minjom Subotom i Ljubivojem Ršumovićem. Njihova iskustva je prihvatala i primenjivala, ali je svemu davala i pečat samosvojnosti.
Posebno vredan uspeh ostvarila je sarađujući sa beogradskim kompozitorom i horskim dirigentom Vojislavom Ilićem. Naime, on je tokom niza godina dolazio u Bečej na po nekoliko dana i zajedno sa prof. Balog uvežbavao školski hor. Tako je ona neposredno upoznavala metode rada sa horom, što se ne uči ni u jednoj školi.
Uspesi nisu izostali. Decenijama potom su skladni zvuci odzvanjali dvoranama u kojima su se, tradicionalno, održavala takmičenja školskih horova, pod svodovima Gradske kuće u Somboru, na Muzičkom festivalu dece Vojvodine, na Republičkom takmičenju dečjih horova Srbije u Šapcu i brojnim drugim. Gotovo svako učešće na takmičenju značilo je i osvajanje jednog od prva tri mesta. Godine 1975, kao jedan od najkvalitetnijih dečjih horova uopšte, hor „Zdravka Gložanskog“ je dobio poziv da učestvuje na saveznom i međunarodnom Mladinskom festivalu u Celju. To je, ujedno, bio i najveći uspeh Sonje Balog i njenog hora.
Ljubav prema muzici neprestano ju je gonila u nove izazove. Njeni učenici su učestvovali u svojevremeno veoma popularnoj dečjoj takmičarskoj muzičkoj emisiji „Tobogan“, naravno, izuzetno uspešno. Neverovatno, ali istinito: toliko uspešno, da im je, zbog više uzastopnih osvajanja prvog mesta, izvesno vreme čak bilo zabranjeno da učestvuju.
I tradicionalno svečano otvaranje „Majskih igara“ retko kad je održano bez učešća Sonje Balog i njenog hora. Ali, njena svestranost se nije tu iscrpljivala: u svojoj školi je vodila i ritmičku grupu, u ANIP „Đidu“ pomagala je u osmišljavanju koreografije, a angažovala se i u Dramskom studiju „Feniks“ u Radičeviću. Svoje znanje i iskustvo nesebično je darivala svima onima koji su bili zainteresovani za svet muzike.
Osim muzike, obožavala je prirodu i Tisu, njihovu međusobnu harmoniju. Paradoksalno, volela je i lov.
Svako njeno angažovanje, od školskog hora, pa do ostalih aktivnosti, bilo je čisto volontersko. Da li je i u kojoj meri imala osećaj da je doživela satisfakciju, ostalo je nepoznato. A brojne su medalje, povelje i plakete koje je osvajala sa svojim mladim horistima tokom tri decenije rada. Za celokupni doprinos muzičkoj kulturi, dobila je 1975. godine, Oktobarsku nagradu grada Bečeja.
Ono što je sigurno, Sonja Balog je muziku nosila u sebi, njih dve su bile jedno i jedinstveno.
Umrla je 2004. godine, posle duge i teške bolesti. Bila je udata za prof. fizičkog vaspitanja Andraša Baloga sa kojim je imala kćerku Elizabetu.
Dušan Opinćal
