Direktor JP Toplana Dejan Vuković: Očekujemo početak realizacije projekta korišćenja obnovljivih izvora energije

Kada pravimo retrospektivu 2017. godine iz aspekta Toplane, treba reći da ona nije počela sjajno, ali kako je vreme odmicalo uspeli ste da nađete rešenje i grejna sezona je počela onako kako je i planirano, bez većih problema kad je reč o korisnicima vaših usluga. Kako vi ocenjujete 2017. godinu?

– Početak godine obeležio je ledeni januar, koji je, nakon otopljavanja, uzrokovao probleme u funkcionisanju sistema. U više kuća u Bečeju koji su korisnici usluga Toplane, imali smo zamrzavanje toplotnih podstanica zbog nekorišćenja i zatvaranja ventila. Tada smo imali zastoj od dva dana u isporuci toplotne energije. Međutim, maksimalnim zalaganjem svih zaposlenih u Toplani, ali i uz veliku pomoć naših korisnika uspeli smo da lociramo probleme i da ih u roku od 48 sati saniramo i dovedemo sistem u stanje nesmetanog funkcionisanja. Što se tiče završetka prošle grejne sezone, u principu sam bio zadovoljan. Preko leta, kao i obično, uradili smo remonte postrojenja i zahvate na mreži, tako da smo distributivni i kotlovski sistem doveli do stanja kako bismo nesmetano krenuli u novu grejnu sezonu, a rezultat jeste dobar početak sezone – rekao je direktor Javnog preduzeća Toplana Dejan Vuković.

Razlog učestalih havarija je i dotrajalost mreže. U susret tom problemu, nije se čekalo da se problem eskalira, Toplana je uradila restriktivnu meru: deo mreže je isključen, o čemu smo već i pisali, kako bi se omogućila nesmetana distribucija toplotne energije ostalim korisnicima.

– Bili smo prinuđeni da jedan deo mreže južne magistrale stavimo van funkcije kako bismo bolje snabdeli ostale korisnike toplotnom energijom. Radi se o dugačkoj mreži, sa velikim prečnicima, ali sa manjim brojem korisnika. Tu je bilo tridesetak priključenih, a desetak korisnika je koristilo naše usluge. Prvi rezultat svega toga je da su gubici vode prepolovljeni. To je izuzetno značajno, jer predstavlja veliku uštedu u procesu proizvodnje.

Kada je reč o mreži, namera je da se ona u narednom periodu zameni, jer s obzirom na to da je stara 30 godina, ona neće moći da postigne kapacitet za sva priključena domaćinstva.

– Značajni deo projektne dokumentacije za rekonstrukciju vrelovodne mreže smo već uradili. Mogu da najavim da imamo obećanja sa viših nivoa vlasti, konkretno iz pokrajine, da će nam biti dodeljena određena sredstva za rekonstrukciju vrelovodne mreže. Radi se o mreži od Trga Čilag do Zelene ulice. To je deo mreže koji je imao dosta problema i veliki broj havarija u prethodnom periodu, a ujedno je taj deo i veoma značajan zbog velikog broja korisnika.Tu su priključene i takozvane crvene zgrade, deo prema sudu, završno sa objektom policijske stanice. Na taj način ćemo doprineti poboljšanju kvaliteta naših usluga, a to se pre svega odnosi na smanjenje gubitaka.

Nešto što je započeto 2016, nastavljeno je 2017. godine: opština Bečej se nalazi u grupi od 6 opština u Srbiji koje su jedinstvene u nameri da koriste geotermalnu energiju u sistemu daljinskog grejanja i energiju iz biomase. Dokle se stiglo sa tim projektima?

– To je ono na čemu radimo već 5 godina i osnovna ideja je da Bečej bude prva opština koja će imati sistem daljinskog grejanja u potpunosti na obnovljive izvore energije. Jedan deo bi se odnosio na korišćenje geotermalne energije – to bi bilo jedno postrojenje – a drugo postrojenje bi koristilo agro-biomasu. Bečej ima sreću da poseduje izuzetne resurse što se tiče geotermalne energije, a pogotovo što se tiče agro-biomase. Bečej ima preko 50 hiljada hektara obradivog zemljišta sa kojeg se mogu sakupiti velike količine biomase. Takođe i potencijal geotermalne energije je izuzetno velik. Naši planovi su da idemo korak po korak, odnosno da prvo jedno postrojenje opremimo i stavimo u funkciju, a što se tiče početka radova na tome, nadam se da će to biti već na proleće. To je što se tiče geotermalne bušotine, njeno opremanje bi se završilo tokom sledeće godine.

Počev od upotrebne dozvole bušotine pa do svih potrebnih dozvola i tehničke dokumentacije?

– Tako je. Ideja je da dođemo u fazu da vodu koju imamo preko bušotine stavimo u funkciju, da je koristimo i da snabdemo određeni broj korisnika. U prvoj fazi ta voda bi se direktno koristila za zagrevanje bazena i nekih sportsko-rekreativnih sadržaja. U drugoj fazi bismo krenuli u korišćenje te vode u sistemu daljinskog grejanja. Najvažnije je da mi tu vodu počnemo da koristimo, a da za dve godine, dogradnjom postrojenja, ugradimo i izmenjivače toplotne energije i da se povežemo na našu distributivnu mrežu i da na kraju deo naših korisnika snabdevamo toplotnom energijom sa bušotine. To bi predstavljalo ulazak u sistem daljinskog grejanja i onda bismo, korak po korak, za 3 do 4 godine iskoristili njen maksimalni potencijal. Ali osnovno je privesti nameni tu bušotinu. Potrebno je izgraditi pumpno postrojenje, degazator vode kako bi se izdvojio gas, potrebna je promena baklje da bi se taj gas u ovoj fazi spaljivao, a ideja je da se, za dve ili tri godine, taj gas koristi za zagrevanje ili proizvodnju električne energije.

Verovatno postoje teškoće kada ste prvi u nečemu, pa su mnoge stvari nepoznanice, počev od papirologije koja je obimna i nije poznato šta sve i na koji način treba prikupiti, ali ipak, dokle se došlo kada je o tome reč?

– Što se tiče bušotine, imamo urađen projekat. Tu govorim o prvoj fazi, odnosno o stavljanju u funkciju bušotine, izgradnji postrojenja što je minimalno potrebno da bi se voda koristila. Što se tiče biomase, mogu da kažem da će do kraja godine biti gotov projekat za gradnju, projekat sa kojim se može dobiti građevinska dozvola.

Potrebno je obezbediti i prostor za skladištenje biomase.

– Okončan je javni uvid u Plan generalne regulacije naselja Bečej, tako da očekujemo i potvrdu da je Toplana dobila parcelu za gradnju postrojenja na biomasu, i to neposredno u blizini sadašnjeg postrojenja (krajem godine Skupštine opštine Bečej usvojila je izmene i dopune Plana generalne regulacije naselja Bečej; prim. nov.). Planira se i povezivanje ta dva postrojenja. U slučaju nepredviđenih situacija imamo mogućnost snabdevanja preko gasnih kotlova koji će i dalje biti u starom postrojenju. Što se tiče novog postrojenja, očekujemo da će dokumentacija biti gotova u narednih nedelju-dve. Sada predstoji obezbeđivanje sredstava za postrojenje. Isplativost samog postrojenja je neupitna. Što se tiče cene gasa, ona je već sada promenjena što se tiče toplana, a u sledećoj godini gas će biti oko 10 odsto skuplji.

Onda će i cena grejanja da poskupi.

– Ja se nadam da neće, jer smo aktivnostima koje smo preduzeli u prethodnom periodu uspeli da napravimo određene uštede. Nadali smo se i da ćemo iz tih ušteda moći da finansiramo neke naše projekte i investicije, ali ipak će ta ušteda otići na pokrivanje troškova koji će nastati poskupljenjem cene gasa, kao i  poskupljenjem cene električne energije. Cena električne energije će biti povećana za 20 odsto u 2018. godini. I pored svega toga, mogu da obavestim naše korisnike da neće doći do promene cena. Mi gledamo da cene zadržimo na ovom nivou i cilj Toplane je da u narednom periodu poveća broj korisnika. To je osnova svega i razlog zašto sve ovo i radimo.

Postoji verovatnoća da, kada se uradi prva, pa i druga faza ulaganja, će cena grejanja biti znatno niža nego sada.

– Tako je. Kada se izgradi postrojenje na biomasu što ćemo gledati da počnemo tokom ove godine i ja se nadam da ćemo u tome uspeti, cena grejanja bi trebalo da bude niža za 10 do 20 odsto. Uzimajući u obzir da svi ostali energenti imaju tendenciju porasta cena, mislim da će uslovi Toplane već u narednom periodu od godinu ili dve biti vrlo prijemljčivi i da ćemo našom cenom energenta biti izuzetno povoljni.

Možemo da kažemo da će Bečej, koji je pionir zajedno sa još 5 opština u ovom poslu, biti za primer drugima i moguće da se i okolne opštine ugledaju na Bečej, jer na osnovu raspoloživih informacija nije teško zaključiti da je grejanje na obnovljive izvore energije održivo i isplativo?

– Ja bih voleo da sve ove projekte realizujemo i naravno da ćemo biti otvoreni za sve koji žele da urade ovo što ćemo mi uraditi. Mi, kako ste rekli, radimo ovo prvi, već smo dugačak put prešli i nakon 5 godina rada privodimo kraju celu tu priču. Sada možemo da podelimo znanje, imamo određena iskustva, ali tek kad krene eksploatacija, sigurno ćemo se susresti i sa novim izazovima koje ćemo verovatno uspešno rešavati.

Praktično ste već i rekli šta građani mogu da očekuju 2018. godine, a to je realizacija projekata u vezi biomase i korišćenja geotermalne bušotine u sistemu daljinskog grejanja za grejanje prvo većih potrošača kao što su sportski objekti i ostali potrošači u blizini centra.

– Još bih istakao da nastavljamo trend pozitivnog poslovanja. Toplana je nekoliko godina unazad imala negativno poslovanje i blokade, a 2016. godinu smo uspeli da završimo pozitivno što se može reći i za prošlu godinu. Naše obaveze redovno izmirujemo i prema Srbijagasu nemamo nikakvih novih obaveza, što znači da isplaćujemo svaki račun u roku. Reprogram duga sa kamatama je napravljen i mi uredno i to plaćamo. Uredno plaćamo i rate kredita koji smo podigli da bismo taj dug sanirali i sada se zaista malo lakše diše i poslovanje je stabilnije i to nam svakako daje više prostora da se maksimalno posvetimo planovima i investicijama prema kojima smo se opredelili. Nadam se da ćemo uspeti da održimo taj trend kako bismo opravdali poverenje naših korisnika i ispunili svrhu našeg postojanja – rekao je Dejan Vuković.            

V.F.