Ni na nebu ni na zemlji

Ronilačko-alpinistički klub „Posejdon“ iz Bečeja je i ove godine svojim egzibicijama uzeo učešće u manifestaciji Cvetna pijaca. U popodnevnim časovima 29. marta članovi kluba su se spuštali sa vrha robne kuće, a poseban kuriozitet programa bilo je priređivanje svojevrsne čajanke u vazduhu. U akciji su učestvovali ljudi iz ninđucu klubova „Buđinkan dođo“ iz Bečeja, „Satori“ iz Novog Sada, „Buđinkan“ iz Novog Bečeja, kao i udruženja „Adventure“ iz Selenče, koji su svi istovremeno i članovi „Posejdona“.

Posejdonci su adrenalinski ovisnici opšte prakse budući da se osim alpinizmom i ronjenjem, gde su aktivni kako u rekreativnom i sportskom ronjenju, tako i u podvodnim radovima (pretraživanje terena i vađenje olupina, varenje, sečenje, betoniranje itd), bave i padobranstvom i paraglajdingom.
O samoj akciji i situaciji u klubu razgovarali smo sa Ernestom Klozijem, predsednikom „Posejdona“.
„Preko trideset osoba se spuštalo, što znači da je sve ukupno bilo minimum 130-140 spuštanja. Mnogi su se po prvi put spustili s tih visina. Nastojimo da svake godine izvedemo nešto novo, ovoga puta smo odlučili da popijemo piće za visećim stolom na užadima. Zahvaljujem se restoranu ‘Panorama’, ugostitelju Đuri Bratiću, kao i ljudima iz ‘RC Team flying bandits’ i video studija ‘King’ bez kojih čitave akcije ne bi bilo, odnosno ne bi izgledala tako atraktivno. Sve je izvedeno bez ikakvih povreda, ogrebotina, iako je oprema, moram reći, već načeta. Naravno, još smo sigurni u nju, ali bez finansija nismo u stanju da to pojačamo. To je i razlog zbog čega ove godine nismo dopustili da se i građanstvo spušta.“
Klozi je rekao da je nedostatak finansija takođe odgovoran što ove godine nisu organizovali takmičenje u ronjenju na dah koje se prethodnih godina održavalo u januaru mesecu na bazenu sportskog centra „Đorđe Predin Badža“.
„Slobodno mogu reći da je to bilo najjače državno takmičenje, štaviše, imalo je i međudržavni karakter. Preko 50 takmičara nam je dolazilo, a uglavnom ih na takvim takmičenjima ne bude više od 10-12. Ove godine jednostavno nismo bili u mogućnosti da to samostalno isfinansiramo.“
Pored spomenutog visećeg stola, predsednik „Posejdona“ je skrenuo pažnju i na druge razloge zbog kojih se osećaju kao da su ni na nebu ni na zemlji.
„Naprosto nismo prepoznati od lokalnih vlasti. Iako smo članovi sportskog saveza, nikada nismo dobili niti jedan dinar. Ni opština nas ne pomaže, osim što smo prošle godine zajedničkim sredstvima kupili jedan kompresor. Međutim, radimo ozbiljne stvari, u javnom interesu, članovi smo štaba za vanredne situacije, zaduženi smo za sektor na vodi, spašavanje od poplava i druge stvari. Isto tako, svi krovovi i fasade su ‘naši’, a sečemo i visoka, nepristupačna drva, ona koja redovne službe ne mogu da obrade. Oprema iziskuje mnogo novca, neprekidno se haba. Imamo najspremnije ljude u gradu, to su momci za sve, i, zaista, svi nas zovu – uradi ovo, uradi ono. Međutim, problem je što nemamo ugovore, ni sa policijom, ni sa štabom za vanredne situacije, ni sa ‘Komunalcem’. Obavimo posao, a posle nemamo na osnovu čega da potražujemo novac. Situacija je totalno nesređena. Opština nam je dužna godinu dana za neke poslove. Pozivani smo u mnogo opština, svuda smo radili po ugovoru, svuda smo bili maksimalno ispoštovani. Takođe, u drugim opštinama, koliko mi je poznato, klubovi poput našeg koji su, dakle, od višeg, javnog interesa, dobijaju od lokalne samouprave svakog meseca neki iznos kako bi u svakom trenutku bili spremni da reaguju. Sredstva su potrebna da bi se radili atesti opreme, godišnji servisi, jer život je u pitanju, gore ili dole, svejedno.”
Posejdonci, međutim, nisu defetisti. „Tako je kako je, ali mogu reći da uprkos svemu svake godine postajemo jači, sa ljudima i sa akcijama. Mi smo jedan od 5 najjačih klubova u državi”, zaključio je Klozi.
Za osam godina koliko zvanično postoji, klub „Posejdon“ je obučio oko 80 ronilaca, a pre desetak dana su proizveli i prvog instruktora, na šta su posebno ponosni.
 

 Osvajanje „robnjaka”

„U planu nam je da zamolimo opštinu da nam omogući izradu jednog alpinističkog zida gde bismo vežbali, ali i gde bi se šire građanstvo upoznavalo sa alpinizmom. Ideja nam je da to bude na zgradi robne kuće, na jednom od ćoškova jer u potpunosti odgovaraju toj svrsi, a koje i inače koristimo tokom ’Cvetne pijace’. Imaćemo razgovore i sa vlasnicima zgrade. To je danas hit u svetu, i mi želimo da budemo među prvima u zemlji.”

I.K.