Maksimalni bodovi, zajednički radovi

O raspodeli 10 miliona dinara na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata u opštini Bečej odlučivaće tročlana komisija koju čine Milijana Kočić (predlog Društva novinara Vojvodine), Jelena Dopuđ (predlog Centra za medijsku kulturu i obrazovanje) i Rada Stajić (samostalno prijavljena). Sve tri članice dobile su maksimalan broj bodova za svoje stručne biografije. Pregled njihovih referenci pokazuje neka preklapanja.

Ko odlučuje o projektima medija?

Sve tri medijske stručnjakinje objavile su veći broj stručnih radova u zbornicima Centra za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ iz Sremskih Karlovaca. Neki od njihovih radova nalaze se u zbornicima Društva novinara Vojvodine (DNV) i Udruženja Comnet.

Bile su i predavačice na međunarodnim konferencijama koje su organizovali Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“, Društvo novinara Vojvodine, Udruženje Comnet… Dve članice komisije, Dopuđ i Kočić su 2024. godine objavile zajednički stručni rad „Etika u štampanim medijima za decu“ sa još jednim koautorom u zborniku Centra za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“.

Dve od tri članice zaposlene su u JMU Radio-televizija Vojvodine.

Biografije

Samostalna medijska stručnjakinja Rada Stajić je građevinska inženjerka i diplomirana ekonomistkinja. U biografiji piše da je završila Građevinski fakultet Subotica (konstruktivni smer) i Fakultet za uslužni biznis u Sremskoj Kamenici (menadžment u sektoru finansijskih usluga).

Navodi da je šefica dopisništva Radio-televizije Vojvodine u Subotici i zaposlena je u JMU Radio-televizija Vojvodine od 2005. godine, te da ima 25 godina radnog iskustva u medijima.

Podaci iz biografije pokazuju da je objavila veći broj radova u izdanju Centra za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ iz Sremskih Karlovaca i Udruženja Comnet. Bila je predavačica na međunarodnim konferencijama koje su organizovali Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ i Udruženje Comnet.

Stajić navodi da je učestvovala u izradi i realizaciji 7 projekata na lokalnom, pokrajinskom i državnom nivou, ali se u obrascu koji je objavljen na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija ne vidi u čije ime je to činila.

Bila je članica 7 komisija za ocenjivanje medijskih projekata u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i lokalnim samoupravama 2024. i 2025. godine.

Jelena Dopuđ (predlog Centra za medijsku kulturu i obrazovanje) u biografiji piše da je diplomirana novinarka-žurnalista i da je završila Filozofski fakultet u Novom Sadu. Zaposlena je u Novosadskom dečjem kulturnom centru, gde je pomoćnica direktora i urednica lista za decu „Neven“ i „Mali Neven. I ona ima 25 godina radnog iskustva u medijima.

Navodi svoja zaposlenja: Radio-televizija Vojvodine (2009-2010) novinar-pripravnik u naučno-obrazovnom programu; Dnevnik, novine i časopisi (2010-2014) novinar; Dnevnik holding doo (2014-2018) novinar i urednik lista za decu „Neven“; portal Vojvođanski novinar (od 2018. godine) novinar i urednik; Novosadski dečiji kulturni centar (od 2020. godine) urednik listova „Neven“ i „Mali Neven“, pomoćnik direktora.

Objavila je brojne radove u zbornicima Društva novinara Vojvodine i Centra za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ iz Sremskih Karlovaca. Bila je i predavača na međunarodnim konferencijama koje su organizovali Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“, Društvo novinara Vojvodine i Savez novinara Rusije.

Od 2020. do 2024. učestvovala je u radu 9 medijskih komisija na državnom i lokalnom nivou.

Navodi i iskustvo u pisanju i realizaciji projekata. U većini slučajeva radi se o projektima Društva novinara Vojvodine (stručni skupovi, dodela nagrada tog novinarskog društva i sadržaji na portalu Društva novinara Vojvodine Vojvođanski novinar.

Milijana Kočić (predlog Društva novinara Vojvodine) u biografiji piše da je profesorka srpskog jezika i književnosti, završila Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Zaposlena je u JMU Radio-televizija Vojvodine kao novinarka i urednica s posebnim autorskim doprinosom u televizijskom programu.

Ima 25 godina radnog iskustva u medijima. Od 2009. godine radi na JMU Radio-televizija Vojvodine.

I Kočić objavljuje stručne radove pre svega u zbornicima Društva novinara Vojvodine i Centra za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ iz Sremskih Karlovaca. Bila je predavača i na međunarodnim konferencijama u organizaciji Društva novinara Vojvodine i Centra za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“, zatim Saveza novinara Rusije, ali i UEM Comnet, Visoke škole za uslužni biznis Istočno Sarajevo – Sokolac…

Po podacima iz biografije, učestvovala je u pisanju i realizaciji projekata Društva novinara Vojvodine, na portalu Vojvođanski novinar itd.

Dodaje da je od 2021. do 2023. godine bila članica 7 lokalnih komisija za ocenjivanje medijskih projekata.

U biografiji nije navela, ali je i prošle godine bila članica medijske komisije u Bečeju.

Dve godine neaktivan Centar

Centar za medijsku kulturu i obrazovanje iz Beograda koji je predložio Jelenu Dopuđ u bazu kandidata za članove medijskih komisija, po podacima iz APR-a postoji od 2014. godine. Ovo udruženje je 2022. i 2023. godine umesto finansijskog izveštaja podneo je u APR „izjavu o neaktivnosti“. Po finansijskom izveštaju iz 2024. godine ukupni prihodi udruženja bili su oko 1,7 miliona dinara. Na sajtu Centra za medijsku kulturu i obrazovanje nema mnogo sadržaja, a najsvežiji unosi su iz 2019. godine.

Kako se postaje najveći stručnjak za medijske konkurse u Srbiji?

U tekstu „Kako se postaje najveći stručnjak za medijske konkurse u Srbiji?“ (NUNS) autorka Ivana Kragulj navodi da prema listi koju je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavio, najviše najboljih medijskih stručnjaka (sa 90 i više bodova) predložio je upravo pomenuti Centar za medijsku kulturu i obrazovanje (5), slede Udruženje novinara Srbije i Profesionalno udruženje novinara Srbije (po 4), Asocijacija radio-televizija Srbije, Plej, Comnet i Društvo novinara Vojvodine (po 3), Medijska zajednica Srbije, RAB i Udruženje sportskih novinara Beograda (po 1).

Osim navedenih svoje kandidate za članove komisija predložili su i Društvo novinara Niša, „Ansambl srce“, Lokal pres i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Kragulj podseća da u „članu 25 Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) piše da kandidate za članove komisije mogu prijaviti novinarska i medijska udruženja, ali i da se medijski stručnjaci mogu prijaviti samostalno. Ipak, dva udruženja sa ovog spiska, sudeći prema njihovim statutima, nisu ni novinarske niti medijske organizacije“.

Jedno od tih udruženja je upravo Centar za medijsku kulturu i obrazovanje.

„U Statutu Centra za medijsku kulturu i obrazovanje piše da se bavi prvenstveno edukacijom, proizvodnjom medijskih sadržaja i organizovanjem događaja. Primarne aktivnosti su ‘edukacija i obrazovanje mladih u sferi digitalnih medija…’, piše u Statutu ove organizacije. Takođe, delatnost je ‘komunikacija i odnosi sa javnošću (70.21)’, a ‘član Udruženja može biti svako lice koje prihvata ciljeve Udruženja i Statut i podnese prijavu za učlanjenje’“, piše Kragulj.

Ona objašnjava na koji način medijski stručnjaci dolaze do bodova. „Uvidom u pojedine biografije kandidata sa najviše bodova primetan je jedan obrazac – neki od predlagača kandidata organizuju stručne i naučne konferencije na kojima njihovi kandidati prezentuju svoje stručne radove, koji se potom objavljuju u zbornicima radova sa istih konferencija. Stručne konferencije mahom su sufinansirane od strane organa koji raspisuju konkurse u Srbiji (MIT, Pokrajina i neke lokalne samouprave). Na taj način se ‘ubiju dve muve jednim udarcem’. Uočen je i obrazac prema kojem pojedini kandidati za članove komisija na jednoj konferenciji održe više predavanja na više tema, te vrlo brzo mogu da sakupe maksimalan broj bodova u ovim kategorijama“.

Autorka navodi da „primera radi, Društvo novinara Vojvodine (DNV) je 2024. godine organizovalo Međunarodnu stručnu konferenciju ‘Lokalni i regionalni mediji – uloga, iskustva, perspektive’, koja je preko konkursa podržana od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. DNV je objavio i zbornik radova sa ove konferencije. U tom zborniku objavljeno je 3 rada u kojima je koautorka Dragana Stefanović, takođe po 3 rada Milijane Kočić, Jelene Dopuđ i Petra Kočića. Tu su još i Vladan Stefanović, Biljana Vukadinović, Biljana Ratković Njegovan, Slađana Ostojić, Petar Njaradi, Miloš Lazić, Velimir Petrušić, Ladislav Lazić i Dragan Đukanović – svi sa maksimalnim brojem bodova prema listi MIT-a“.

Kragulj u tekstu postavlja pitanje da li su ti ljudi zaista najveći medijski stručnjaci u Srbiji.

K.D.F.