Glas građana – kako pratimo lokalne vesti?

Ključni nalazi ankete „Ispitivanje medijskih potreba građana Bečeja: Kako pratimo lokalne vesti?“ ukazuju na visoko angažovanu i digitalno orijentisanu publiku u Bečeju, koja iskazuje izuzetno poverenje u Bečejski mozaik i lokalne medije uopšte. Značajnih 69,8% ispitanika više veruje lokalnim medijima u poređenju sa nacionalnim. Dominantne platforme za informisanje su društvene mreže (84,9%) i portal Bečejski mozaik (83%).

Iako publika preferira kratke tekstualne sažetke (79,2%), postoji i značajan interes za detaljne istraživačke izveštaje i video sadržaj (po 43,4%). Građani od lokalnih medija traže više izveštavanja o korupciji (43,4%), mladima (37,7%), ekonomiji i privredi (32,1%), društvenim temama i zaštiti životne sredine (po 28,3%).

Anketirani potražuju više video materijala i detaljnih izveštaja, uz efikasnost kratkih formi. Dodatno, preporučuju detaljnije izveštavanje o događajima iz naseljenih mesta opštine, o mladim/za mlade i o nacionalnim zajednicama.

Anketu „Ispitivanje medijskih potreba građana Bečeja: Kako pratimo lokalne vesti?“ sproveo je Bečejski mozaik sa ciljem da stekne dublje razumevanje navika i preferencija građana Bečeja u konzumiranju lokalnih vesti.

Kvantitativna onlajn anketa trajala je 12 dana, od 29. maja do 9. juna 2025. godine i dobijeno je 53 odgovora. Upitnik je sadržao 20 pitanja, od kojih je 19 bilo zatvorenog i jedno otvorenog tipa, pokrivajući demografiju, učestalost praćenja vesti, korišćene platforme, doba dana konzumiranja medija, svrhu informisanja, preferirane formate, percepciju zastupljenosti tema, važnost informacija i poverenje u izvore.

Ko je učestvovao u anketi?

Polna struktura: Onlajn anketu su većinom ispunili žene, čine 60,4% uzorka, dok muškarci čine 39,6%. Nije bilo odgovora za nebinarne osobe.

Starosne grupe: Najveća starosna grupa su ispitanici od 45 do 54 godine (34%), a slede ih oni od 35 do 44 godine (26,4%). Starosna grupa od 55 do 64 godine čini 18,9%. Mlađe starosne grupe su manje zastupljene: 18-24 godine (9,4%), 25-34 godine (5,7%) i ispod 18 godina (1,9%). Najstarija grupa, 65+ godina, čini 3,8% ispitanika.

Nivo obrazovanja: Polovina ispitanika (50,9%) ima fakultetsko obrazovanje, srednjoškolsko 32,1%, visokoškolsko (strukovne studije) 13,2%. Mali procenat (3,8%) onih koji su ispunili onlajn anketu ima osnovnu školu ili niže obrazovanje.

Radni status: Značajna većina ispitanika (62,3%) je zaposlena puno radno vreme. Samozaposleni čine 15,1%, a zaposleni sa skraćenim radnim vremenom 13,2%. Studenti i penzioneri čine po 3,8% ispitanika, dok je 1,9% nezaposleno.

Mesto stanovanja u opštini: Velika većina učesnika u anketi (94,3%) živi u Bečeju. Manji procenti žive u Bačkom Gradištu (3,8%), Bačkom Petrovom Selu (1,9%) i Mileševu (1,9%).

Navike u informisanju: Lokalno je važno

Analiza odgovora o opštim navikama konzumiranja medija otkriva visok nivo angažovanja i preferenciju za digitalne platforme.

Koliko često ispitanici prate lokalne vesti: Više od polovine ispitanika (54,7%) prati lokalne vesti nekoliko puta dnevno, dok značajan deo (26,4%) to čini jednom dnevno. Dodatnih 17% prati lokalne vesti nekoliko puta nedeljno. Mali procenat (1,9%) prati lokalne vesti ređe od jednom nedeljno.

Visoka učestalost praćenja vesti (preko 81% ispitanika svakodnevno ili više puta dnevno) ukazuje na veliku potražnju za pravovremenim i ažurnim informacijama.

Glavne platforme za informisanje: Glavne platforme za informisanje su društvene mreže (Facebook, Instagram, itd.) i Bečejski mozaik (portal, Facebook stranica, Instagram profil), koje koristi 84,9% i 83% ispitanika.

Druge lokalne medije (portali, novine) koristi 49,1% ispitanika, a nacionalne televizijske kanale 45,3%. Prijatelji, komšije i porodica su izvor informacija za 32,1% anketiranih.

Manje popularni izvori uključuju nacionalne portale (20,8%), internet stranice institucija (17%), radio (nacionalne stanice) (5,7%) i nacionalne novine (3,8%).

Doba dana za praćenje vesti: Veče (od 18 do 22 časa) je najpopularnije vreme za konzumiranje vesti i informativnih sadržaja, sa 62,3% anketiranih koji ga preferiraju. Jutro (do 10 sati) je takođe popularno (45,3%), a slede ga popodne (od 14 do 18 časova) sa 24,5%. Kasno uveče (posle 22 časa) i pre podne (od 10 do 14 sati) su manje zastupljeni, sa 18,9% i 17%.

Primarna svrha konzumiranja medija: Primarna svrha konzumiranja medija su „Vesti i informacije“, koju navodi čak 94,3% ispitanika. „Društvena povezanost“ je takođe značajna svrha, koju navodi 49,1%. Drugi razlozi uključuju zabavu (18,9%), profesionalni razvoj (15,1%) i obrazovanje/učenje (11,3%).

Skoro univerzalna svrha konzumiranja medija potvrđuje da publika pre svega traži objektivne i relevantne informacije.

Platforme za dobijanje lokalnih vesti i informacija: Društvene mreže (88,7%) i lokalni internet portali (86,8%) su najčešće korišćene platforme za dobijanje lokalnih vesti i informacija.

Prijatelji, porodica i komšije su izvor informacija za 35,8% ispitanika. Nacionalne internet portale koristi 30,2%, pretraživače 22,6%, lokalne novine 24,5%, lokalne događaje 18,9% , a lokalnu televiziju 17%. Lokalni radio je najmanje korišćen izvor za lokalne vesti (13,2%).

Vreme za lokalne vesti: Skoro polovina ispitanika (49,1%) provodi 1-3 sata nedeljno konzumirajući lokalne vesti i informacije. Značajan deo (28,3%) provodi manje od jednog sata, dok 13,2% provodi više od 7 sati. Preostalih 9,4% provodi 4-6 sati.

Teme u fokusu: Šta vam je najvažnije?

Najzastupljenije teme u lokalnim medijima (percepcija onih koji su odgovorili na onlajn anketu): Ispitanici percipiraju da su „Lokalne vesti i aktuelnosti“ (86,8%) i „Politika lokalne samouprave“ (73,6%) najzastupljenije teme u lokalnim medijima u Bečeju. „Komunalne teme (voda, struja, itd.)“ se takođe percipiraju kao dobro pokrivene (49,1%). Druge teme poput sporta (17%), kulture i umetnosti (11,3%) i društvenih tema (15,1%) se ređe pominju kao visoko zastupljene.

Nedovoljno zastupljene teme u lokalnim medijima (percepcija): Ispitanici smatraju da su „Korupcija“ (43,4%) i „Mladi (sadržaji o mladima i aktuelnostima)“ (37,7%) nedovoljno zastupljene teme u medijima u Bečeju.

„Ekonomija i privreda (lokalna ekonomija)“ (32,1%) i „Društvene teme“ (28,3%) se takođe vide kao nedovoljno pokrivene. „Zaštita životne sredine“ je nedovoljno zastupljena prema 28,3% ispitanika.

Ostale teme koje su pomenute kao nedovoljno zastupljene uključuju komunalne teme (26,4%), zdravstvo (26,4%), obrazovanje (24,5%), analitičke i istraživačke tekstove (24,5%), marginalizovane grupe (24,5%), kulturu i umetnost (20,8%), politiku lokalne samouprave (15,1%) i kriminal i bezbednost (11,3%). Sport se najmanje često pominje kao nedovoljno zastupljen (5,7%).

Značaj različitih vrsta informacija: Teme poput „Zdravstvo“, „Obrazovanje“, „Životna sredina“ i „Rad lokalne samouprave“ ocenjene su kao veoma značajne za informisanje značajnog broja ispitanika. „Lokalna samouprava“ i „Mladi“ takođe su smatrani važnim.

Preferirani formati: Brzo i jasno, ali i duboko!

Preferirani formati za lokalne vesti: Kratki članci/tekstualni sažeci su ubedljivo najpreferiraniji format (79,2%). Međutim, značajan procenat ispitanika (po 43,4%) takođe preferira detaljne istraživačke izveštaje i video sadržaj (kratki klipovi, dokumentarci).

Prenose uživo (sastanci, lokalni događaji) preferira 26,4%. Drugi formati poput mišljenja/komentara (24,5%), galerija fotografija (22,6%), pitanja i odgovora sa lokalnim stručnjacima (20,8%) i infografika/vizualizacija podataka (17%) su manje preferirani.

Ova dualnost u preferencijama formata ukazuje na to da publika traži i brze, svakodnevne informacije, ali i mogućnost dubljeg uvida u složenije teme.

Poverenje u lokalne izvore vesti: Značajan broj ispitanika „Potpuno veruje“ portalu Bečejski mozaik. Lokalni internet portali i lokalne novine takođe dobijaju značajno poverenje. Lokalni radio i televizija izgleda da imaju manje poverenja. Nacionalni internet portali i društvene mreže pokazuju mešovite nivoe poverenja.

Slaganje sa tvrdnjama o lokalnim medijima u Bečeju: Veliki broj ispitanika „Potpuno se slaže“ s tim da lokalni mediji pružaju pravovremene i tačne informacije. Takođe postoji snažno slaganje da lokalni mediji pokrivaju teme važne za građane i doprinose javnoj raspravi. Nivoi slaganja variraju za druge tvrdnje, ali generalno naginju ka pozitivnom sentimentu u pogledu kvaliteta i relevantnosti lokalnih medija.

Poređenje poverenja u lokalne i nacionalne medije: Velika većina (69,8%) ispitanika više veruje lokalnim medijima. Samo mali procenat više veruje nacionalnim medijima (15,1%), dok jednak procenat podjednako veruje i jednima i drugima (15,1%).

Ovo je izuzetno važan podatak. Poverenje u lokalne medije je skoro pet puta veće od poverenja u nacionalne medije. Ova disproporcija ukazuje na duboku vezu između građana i lokalnih izvora, verovatno zbog percepcije veće relevantnosti, blizine i autentičnosti informacija.

Priredio: B.M.