Sastanak redakcije Bečejskog mozaika sa publikom (Foto: V.F)Razumevanje potreba čitalaca, njihovih stavova o sadržaju, formatima, interaktivnosti, ulozi medija u zajednici, kao i poverenju i dostupnosti informacija bile su teme otvorenog sastanka koji je Bečejski mozaik organizovao krajem maja kako bi dobio dublji uvid u to šta publika želi da sazna, čita, gleda i komentariše.
Sastanak sa publikom deo je kontinuiranog nastojanja redakcije da komunikacija sa lokalnom zajednicom bude dvosmerna. Nakon onlajn ankete koja je pokazala da lokalni mediji uživaju veće poverenje od nacionalnih, redakcija je organizovala razgovor sa čitaocima.
Šta građani Bečeja čitaju i kako doživljavaju sadržaje?
Građani su istakli da posebno cene istraživački pristup Bečejskog mozaika temama kao što su oštećenja zgrada obrazovnih ustanova, trošenje javnog novca u različitim oblastima, sprovođenje javnih nabavki, ali i kontinuirano izveštavanje sa protesta, kao i beleženje burnih događaja u javnom prostoru – poput dolaska predsednika SNS u Bečej i incidenta na lokalnim protestima, koji su započeli ubrzo nakon pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine.
Okupljeni u redakciji smatraju da su upravo protesti, koji traju skoro osam meseci, najvažniji društveni događaj. Ipak, primećeno je da u lokalnoj sredini postoje i oni koji se protive izveštavanju o protestima.
Po mišljenju Ive Hromiš portal prati ono što se dešava: „Koliko ima protesta, toliko se prate. Da nema protesta – ne bi se ni pratili“.
Uloga lokalnog medija: Više od vesti
Govorilo se i o tome da Bečejski mozaik ima širu ulogu od pukog izveštavanja. Kao lokalni medij, doživljava se i kao posmatrač i korektiv vlasti.
„Vlast uvek treba da ima nekog ko je posmatra, a novinari ovakve vrste su najbolji ljudi za takve stvari. Mogla bi biti i šira javnost, mi kao građani, ali se jako sporo i slabo organizujemo i fokusiramo da neku temu čačnemo, zato su takvi novinari uvek ispred – oni su taj ’špic’. Nije lako to raditi, a neophodno je. Inače svaka vlast će se opustiti. Lokalni medij je za lokalnu vlast nadzorni organ, posmatra, gleda, kritikuje, komentariše. Naravno, i sve ostalo treba pokriti da bi se nekako zadržala šira publika“, rekao je Viktor Popović.
Mladi, Instagram i medijska pismenost
Važna tema bili su mladi i njihove potrebe u oblasti informisanja. Studentkinja psihologije Stasja Štrbački i gimnazijalac Miloš Vučković istakli su da se informišu na društvenim mrežama, pre svega na Instagramu, da ne prate tabloide i da nemaju naviku da odlaze na informativne portale – osim ako ih neka tema posebno ne zaintrigira.
„Mislim da su pinkovi, hepiji, informeri otrov generacije koja je mnogo starija od nas. Na Instagramu postoje profili koji su vrlo fino napravljeni da obaveštavaju o trenutnim događajima, u smislu da ako se nešto desilo pre 5 minuta, za 10 minuta će biti na tom profilu i svi će biti obavešteni o tome, a tiče nas se, kao mladih, a i drugih ljudi. Mislim da dosta njih zapravo koristi upravo te profile umesto vesti i dnevnika. Mnogo su pouzdaniji, jer sa samim člankom ide uvek video snimak, ide slika, tako da za svaku informaciju dobija se neki bekap da je to zapravo tako i da je trenutno to neka informacija koja dolazi sa lica mesta, a nije prerađena od autsajdera“, rekla je Stasja Štrbački.
Mladi imaju odgovor na to da su Instagram priče kratkog daha i retko ostane trag za njima, za razliku od portala na kojima se čuvaju informacije.
„Mladi su informisani i obučeni i mislim da imaju vrlo dobar filter za medijsku pismenost. Svaka informacija može da se pronađe, samo treba da se znaju kvalitetni izvori koji mogu da nam donesu te informacije. Koliko god je to na Instagramu prolazno i fluidno, vrlo lako može sve da se nađe ponovo ukoliko nam je to potrebno“, rekla je Štrbački.
Nekoliko godina mlađi gimnazijalac Miloš Vučković kaže da mladi nemaju odnos prema informativnim portalima i novinama, jer ih ne konzumiraju. Takođe, ne prate tabloide.
„Jedino kada je neka kontroverzna tema koja i nas zahvata, ako završi na tome, na primer, neko koga poznajemo, onda pročitamo, ali inače informišemo se preko društvenih medija“, rekao je Vučković.
Tekst, video ili infografike?
Diskutovalo se i o formatima sadržaja. Građani su govorili o tome šta im je najpristupačnije – tekstovi, video prilozi ili ankete, infografike – isticali potrebu za jednostavnošću i preglednošću.
Naglašena je važnost kraćih formata za brzu informaciju, ali i dubinskih analiza i istraživanja koji ostaju kao trajan izvor. Istaknut je značaj prisustva portala na društvenim mrežama.
Poverenje i kredibilitet
Učesnici sastanka smatraju da Bečejski mozaik treba da ostane dosledan profesionalnim standardima, ali i da prati promene u načinu na koji nove generacije konzumiraju informacije. Naglašena je važnost lokalnih medija za svakodnevni život zajednice, kao i njihova često zanemarena uloga.
„Normalnije mi je da plaćam pretplatu lokalnom mediju nego da plaćam RTS-u. Mene više zanima kad neću imati struju u Bečeju, nego kad u Beogradu puštaju grejanje. Mislim da su lokalni mediji veoma zapostavljeni“, rekao je Radomir Ilić.
U diskusiji o potrebi da portal ostane dosledan profesionalnim standardima i da se istovremeno približi mlađim generacijama kroz formate koje one prate, Ilić je izrazio određenu rezervu prema preteranom oslanjanju na brze formate i društvene mreže: „Da sada Bečejski mozaik konkretno, pošto pričamo o slobodnom novinarstvu, krene da radi tako nešto na Instagramu, mislim da bi izgubio šmek medija. Mislim da svi tako gledamo na to: kada čitate nešto na portalu – ne sumnjate u istinu“.
B.M.
