(Ilustracija: pexels/Ian Panelo)Na bečejskom konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja raspodeljeno je svega milion dinara – tek oko 10% od ukupno 9,36 miliona planiranih za informisanje u budžetu opštine u 2025. godini. Ostatak novca pronašao je put do odabranih ugovorima izuzetim od sprovođenja javnih nabavki, čime je marginalizovana suština projektnog sufinansiranja.
U Bečeju i rekorder: član u 52 komisije za ocenjivanje medijskih projekata
U komisiju za ocenjivanje projekata prijavljenih na bečejski konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja 2025. godine izabrani su Branislav Sančanin, samostalno prijavljeni medijski stručnjak, Milijana Kočić, predložena od Društva novinara Vojvodine i Miloš Lazić, na predlog Udruženja elektronskih medija Comnet.
Bečej bez analize javnog interesa
Član 28 Zakona o javnom informisanju i medijima nalaže da lokalne samouprave najmanje jednom u tri godine moraju sprovesti analizu o potrebnim medijskim sadržajima, polazeći od definicije javnog interesa u oblasti javnog informisanja i o toj analizi sačiniti izveštaj koji je sastavni deo javnih konkursa, opština Bečej takav dokument nema.
Član Opštinskog veća opštine Bečej zadužen, između ostalog i za oblast informisanja David Tufegdžić je za Bečejski mozaik rekao: „Opština Bečej nije izradila izveštaj iz člana 28. Zakona o javnom informisanju i medijima. Zakon o javnom informisanju i medijima objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije, br. 92/2023 (27.10.2023), a prema odredbi o stupanju na snagu počeo je da se primenjuje osmog dana od objavljivanja, odnosno 4. novembra 2023. godine. Član 28. stav 1. Zakona predviđa da se analiza o potrebnim medijskim sadržajima sprovodi najmanje jednom u tri godine, pa zakonski rok za izradu prve analize za sada nije istekao (ističe 4.11.2026. godine)“.
Sančanin u biografiji naveo je da je profesor u Visokoj školi strukovnih studija za menadžment i poslovne komunikacije Beograd i da ima više od 16 godina radnog iskustva u medijima (RTV, RTV Panonija, Karlovačke novine…).
U biografiji Kočić (profesorka srpskog jezika i književnosti) piše da je autor 1 u JMU RTV, da ima više od 16 godina radnog iskustva u medijima (RTV i inkluzivni časopis Trenutak).
Lazić (diplomirani producent u pozorištu, radiju i kulturi) navodi da je direktor u RTV Stara Pazova d.o.o i da ima više od 16 godina radnog iskustva u medijima (RTV, RTS, Radio Pegaz, Radio Stara Pazova).
Među njima Sančanin se ističe kao „rekorder“, s obzirom na to da je, prema analizi baze podataka Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), 2025. godine bio član u 51 komisiji za ocenjivanje medijskih projekata na lokalnom i državnom nivou.
Marginalizacija istraživačkog novinarstva
Rezultati konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja pokazali su da je stručna komisija smatrala da je, recimo, „štampanje novina“ važnije od praćenja tragova novca u slučaju sumnjive neostvarene investicije na obali Tise.
Najviše novca na konkursu, 350.000 dinara, dobilo je Bečejsko udruženje mladih za projekat „Finansijska otvorenost – Jačanje odgovornosti u upravljanju javnim sredstvima“ koji je trebalo da bude realizovan na portalu Moj Bečej. Najmanje – svega 50.000 dinara – dodeljeno je Bečejskom mozaiku (Mozaik d.o.o) za projekat „Odluke u ime građana: Akvapark u Bečeju“. Bečejski mozaik je odbio ovaj iznos.
Bečejskim danima (Medium d.o.o.) raspodeljeno je 250.000 dinara za projekat „Kapaciteti zdravstvene zaštite u opštini Bečej“, Webinfu (Info-NB) 200.000 dinara za projekat „Sportski almanah Bečeja: Sezona 2 – Kik-boks klub Bečej“, mediju Óbecse és vidéke (Društvo intelektualaca Braća Tan) 150.000 dinara za izdavanje istoimenog mesečnika.
Obrazloženja medijske komisije su identična za svaki projekat – štura i generička i koncipirana su tako da budu pravno neupotrebljiva.
Po članu 23 Zakona o javnom informisanju i medijima projekat podrazumeva zaokruženu programsku celinu ili deo celine (žanrovska i vremenska) kojom se doprinosi ostvarivanju javnog interesa. Javni interes je u zakonu definisan kao istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana, informisanje o temama od lokalnog i regionalnog značaja; unapređivanje medijskog i novinarskog profesionalizma i etičkih standarda; podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih i manjinskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju podizanja interesovanja građana za raspolaganje sredstvima u javnoj svojini itd.
Nesukobljeni sukobi interesa
Prošla godina među novinarima nerežimskih medija u Bečeju neće ostati upamćena ni po čemu dobrom. Te godine se desilo da nakon skoro 30 godina postojanja prestao je da izlazi jedan štampani medij, a drugi štampani medij je smanjio periodiku. Desilo se i to što se nije dogodilo godinama unazad: nijedan medij iz Bečeja nije prošao ni na jednom konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija – osim bečejskog ogranka VTV Subotica i Fox media d.o.o. (čiji je direktor, po podacima sa sajta APR, Ferenc Berček, zamenik predsednika RAB Srbija, godinama član u medijskim komisijama Ministarstva informisanja).
Ocena realizacije projekata
U Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja pominje se obaveza organa koji raspisuje konkurs da sprovodi ocenu realizacije projekata podržanih na konkursima i putem pojedinačnih davanja u toku prethodne kalendarske godine (interna evaluacija) i objavljuje izveštaj na svojoj veb prezentaciji i na veb portalu Jedinstvenog informacionog sistema najkasnije do 31. decembra tekuće godine.
Ocena realizacije projekata (interna evaluacija) radi se na osnovu izveštaja korisnika i objavljenog medijskog sadržaja.
Organ koji raspisuje konkurs dužan je da najmanje jednom u tri godine angažuje stručna lica koja će sprovesti ocenu realizacije projekata podržanih na konkursima i putem pojedinačnih davanja u toku prethodne kalendarske godine (eksterna evaluacija) i objavljuje izveštaj na svojoj veb prezentaciji i na veb portalu Jedinstvenog informacionog sistema najkasnije do 31. decembra tekuće godine.
Ni u jednoj konkursnoj komisiji ministarstva nije bilo članova koji rade u medijima u Bečeju čiji projekti nisu prošli. U nekoliko konkursnih komisija ministarstva – i u onoj koja je raspodelila novac za televizije – bilo je članova koji su povezani sa VTV-om ili su predstavnici organizacija u kojima je vlasnik VTV-a danas ili ranije imao presudan uticaj (zastupnik).
Na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji 2025. godine VTV Subotica je za 10 projekata dobila 15.570.000 dinara, pokazuju podaci analiza ANEM-a o projektnom sufinansiranju medija.
Od tog iznosa 1,8 miliona dinara odobreno je za bečejski ogranak, TV Bečej. Vlasnik i zakonski zastupnik VTV-a Vladan Stefanović, njegova ćerka Dragana Stefanović i zaposlena u TV Bečej Zorana Ljubojev bili su članovi konkursnih komisija u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
Članica komisije koja je ocenjivala projekte televizija na konkursu ministarstva bila je i Biljana Vukadinović, imenovana na predlog Saveza udruženja Asocijacija radio-televizija Srbije. Zastupnik te asocijacije je Vladan Stefanović, vlasnik i direktor VTV Subotica u čijem sklopu posluje TV Bečej, čiji je Stefanović glavni urednik.
Projekat TV Bečej „Umetnost je večna“ na tom konkursu dobio je 1,8 miliona dinara. Cilj projekta bio je „podizanje nivoa informisanosti o značaju očuvanja, unapređenja i građenja kulturnog nasleđa“…
Ostali ogranci VTV-a su na istom konkursu dobili još 5,6 miliona dinara.
Porodične, interesne i poslovne veze i neotklonjeni sukobi interesa stvaraju grupu u kojoj iste osobe dodeljuju i novac na medijskim konkursima i realizuju tim novcem nagrađene projekte.
Za razliku od dobre prolaznosti bečejskog i ostalih ogranaka VTV-a na konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za televizije, na konkursu istog ministarstva za internet medijske sadržaje nijedan bečejski medij nije prošao.
Među medijskim stručnjacima u toj komisiji bila je i Dragana Stefanović, na predlog Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“. Zakonski zastupnik udruženja predlagača je njen otac Vladan Stefanović.
Druga članica iste komisije bila je Zorana Ljubojev, zaposlena u TV Bečej. Ona je postala članica komisije na predlog Udruženja elektronskih medija „ComNet“. To udruženje osnovano je 2014. godine, a njegov zakonski zastupnik tada je bio, nije teško pogoditi – Vladan Stefanović.
Moguće je, mada se godinama unazad nije desilo da nijedan bečejski medij ne „prođe“ na konkursu ministarstva za internet medijske sadržaje, da su bečejski mediji naprasno „zaboravili“ da prave kvalitetne projekte.
Međutim, opisi njihovih projekata govore suprotno, iako nemaju zvučne nazive kao projekat VTV – TV Bečej „Umetnost je večna“: medij Bečejski dani konkurisao je s projektom čiji je cilj bio formiranje dečjih redakcija i edukacija o pisanju za internet, Bečejski mozaik predložio je projekat o vršnjačkom nasilju u školama, portal Webinfo želeo je da se bavi mogućnostima, ali i rizicima za decu na internetu, a portal MojBečej analizom trošenja opštinskih budžeta u opštinama u Potisju.
Nije jasno kako vrsni stručnjaci i stručnjakinje u oblasti medija u komisiji nisu uspeli/e da prepoznaju javni interes u tim projektima ili makar u jednom od tih projekta.
Bečej danas i vlast
Novi portal Bečej danas registrovan je početkom novembra 2025. godine i jasno je vidljivo da je povezan sa predstavnikom lokalne vlasti.
Osnivač tog medija je udruženje „Naš ugao“ osnovan nešto ranije, u oktobru 2025. Predsedavajući skupštine udruženja koje je osnovao medij je predstavnik lokalne vlasti, član Opštinskog veća Stevo Novković.
Glavni urednik portala i zastupnik osnivača medija je Dalibor Stojšić.
Novoosnovani portal u vezi sa delokrugom rada lokalne samouprave zasad objavljuje opštinska obaveštenja i saopštenja, a događaje prati faktografski.
Ponešto o tome može da se shvati iz publikacije Poslovnog udruženja asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ koje je 2025. godine analizirao kandidate iz komisija za izbor projekata od javnog interesa u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija. Analiza je pokazala da su najveću zastupljenost, kada su udruženja u pitanju, imala Društvo novinara Vojvodine (5 članova), PROUNS (5 članova), ComNet (3 člana) i Savez udruženja radio-televizija Srbije (4 člana).
„Lokal pres“ je zaključio da „ukoliko se ima u vidu činjenica da je i među samostalnim medijskim stručnjacima veliki broj članova upravo navedenih udruženja, onda je jasno da komisije u 2025. godini predstavljaju formalne mašinerije u službi ličnih, institucionalnih i političkih interesa“.
Kandidati za članove medijskih komisija u 2026. godini
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija 10. februara 2026. godine objavilo je Registar kandidata za članove konkursnih komisija za sufinansiranje projekta u oblasti javnog informisanja (samostalnih kandidata i kandidata predstavnika udruženja). Dostupne su i biografije kandidata, u kom navode i svoje stručne radove (ukoliko kandidat ima objavljene stručne radove, to donosi više bodova prilikom ocenjivanja).
Veštačka inteligencija uzvraća udarac
Kandidatkinja na predlog Udruženja elektronskih medija ComNet koja je dobila 81 bod, diplomirana je novinarka Zorana Ljubojev, zaposlena u VTV Subotica – ogranak TV Bečej kao novinar urednik. Ona među objavljenim radovima iz oblasti javnog informisanja i medija u stručnim i naučnim publikacijama navodi i rad Ljubojev Z., Vukadinović B., Mik V. „Veštačka inteligencija u medijima: između otvorenih pitanja i novih mogućnosti“ koji je objavljen u zborniku radova sa sedme međunarodne naučne konferencije „Veštačka inteligencija u kreiranju medijskih sadržaja: Od izazova do stvarnosti“; Sremski Karlovci; Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ (25. oktobar 2025). Inače, zastupnik udruženja Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac“ je Branislav Sančanin koji je bio jedan od članova konkursne komisije koja je 2025. godine u Bečeju odlučivala o projektima bečejskih medija.
U tom radu, nastalom u koautorstvu, među referencama navode se: „arXiv (2025, April 11) Generative AI for Film Creation: A Survey of Recent Advances https://arxiv.org/html/2504.08296v1?utm_source=chatgpt.com“ i https://www.reuters.com/technology/artificial-intelligence/openai-releases-text-tovideo-model-sora-chatgpt-plus-pro-users-2024-12-09/?utm_source=chatgpt.com“.
Ostavljanjem utm_source=chatgpt.com u referencama, autori, među njima i Zorana Ljubojev, čitaocima daju do znanja da su pojedine reference koje su korišćene prilikom pisanja rada, našla veštačka inteligencija.
Ostavljanje ovakvih „mrvica“ u bibliografiji nije zločin, ali je neprofesionalno i može dovesti i do toga da neko inicira dublju proveru rada kako bi proverio da li su neki delovi teksta prepisani i/ili generisani.
Mi to ovog puta nismo uradili.
Veza „stručnog rada“ kandidata sa Jelenom Kleut i niklom u Indoneziji
Kandidat za člana medijske komisije na predlog Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ koji je dobio maksimalnih 100 bodova je master menadžer Vladan Stefanović, zaposlen u VTV d.o.o. na radnom mestu direktora i glavnog i odgovornog urednika.
Kandidatkinja na predlog Pleja, takođe sa maksimalnih 100 bodova je master ekonomista, doktorand i preduzetnica Dragana Stefanović, zaposlena u Dragana Stefanović PR Audio video produkcija Beograd-Novi Beograd.
I otac i ćerka u svojim biografijama navode niz stručnih radova, pa i zajedničkih.
Rad „Lokalni mediji u eri veštačke inteligencije“, čiji su autori Dragana Stefanović, Vladan Stefanović i Đorđe Kovačević, objavljen je u zborniku radova sa međunarodne stručne konferencije „Mediji za medije regiona“ Profesionalnog udruženja novinara Srbije – PROUNS (suorganizator: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost Niš; podrška: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije) održanoj u Vrnjačkoj Banji 17. i 18. novembra 2025. godine. U tom radu, piše: „Veštačka inteligencija (AI) je jedno od najuzbudljivijih područja tehnološkog napretka u modernism vremenima. Istorija AI započinje sa ključnim radovima velikih naučnika poput Alana Turinga, britanskog matematičara čije su ideje oblikovale način na koji danas razmišljamo o veštačkoj inteligenciji. Veštačka inteligencija u medijima je najdinamičnija tehnološka inovacija u modernom razvoju medija. Počeci AI datiraju iz sredine 20. veka, kada su počeli da se razvijaju algoritmi i računarski modeli koji imitiraju ljudsku inteligenciju (Jelena Kleut, i sar 2024)“.
U originalnom naučnom radu Jelene Kleut, Dragane Milin i Norberta Šinkovića „Veštačka inteligencija kao inovacija u redakcijama lokalnih medija u Srbiji“, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet – Odsek za medijske studije, Novi Sad, objavljenog 2024. godine, u delu prvog pasusa piše: „Veštačka inteligencija (VI) je jedna od najfascinantnijih i najdinamičnijih inovacija savremenog doba. Njeni počeci datiraju iz sredine 20. veka, kada su naučnici počeli da razvijaju algoritme i računarske modele koji imitiraju ljudsku inteligenciju. Prvi značajni napredak napravljen je 1956. godine na Dartmutskoj konferenciji, koja se smatra mestom rođenja veštačke inteligencije kao naučne oblasti.“
Original (Jelena Kleut, Dragana Milin i Norbert Šinković): „Veštačka inteligencija (VI) je jedna od najfascinantnijih i najdinamičnijih inovacija savremenog doba“.
Tekst iz zbornika PROUNS-a (Dragana Stefanović, Vladan Stefanović i Đorđe Kovačević): „Veštačka inteligencija (AI) je jedno od najuzbudljivijih područja tehnološkog napretka u modernism vremenima“.
Original (Jelena Kleut, Dragana Milin i Norbert Šinković): „… iz sredine 20. veka, kada su naučnici počeli da razvijaju algoritme i računarske modele koji imitiraju ljudsku inteligenciju.“
Tekst iz zbornika PROUNS-a (Dragana Stefanović, Vladan Stefanović i Đorđe Kovačević): „… datiraju iz sredine 20. veka, kada su počeli da se razvijaju algoritmi i računarski modeli koji imitiraju ljudsku inteligenciju.“
Upoređenjem dela teksta u zborniku PROUNS-a i originalnog rada profesorke Jelene Kleut i njenih saradnika, vidimo da su preuzeti čitavi delovi rečenica i specifične konstrukcije, uz minimalne izmene. Uprkos tome što na kraju tog pasusa stoji (Jelena Kleut, i sar 2024), to što nisu korišćeni znaci navoda sugeriše onom ko čita rad da su to reči autora kojima se interpretira misao Jelene Kleut i saradnika. Nevolja je u tome što su reči skoro identične i to se ne može smatrati interpretacijom.
Kao referenca u radu iz zbornika PROUNS-a, naveden je naučni rad o inverziji klase (ili kvaliteta/sadržaja) nikla u Indoneziji: „Zhang, G., Chen, Q., Zhifang, Z., Zhang, X., Chao, J., Zhou, D., Chai, W., Yang, H., Lai, Z., & He, Y. (2023). Nickel grade inversion of lateritic nickel ore using WorldView-3 data incorporating geospatial location information: A case study of North Konawe, Indonesia. Remote Sensing, 15(14). https://doi.org/10.3390/rs15143660“.
Da li je u ovaj rad „umešala prste“ i veštačka inteligencija i da li je odigrala svoju malu igru „halucinacije“, bez elementarne ljudske kontrole?
Postavlja se pitanje da li neko u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija bavi makar i površnim kontrolisanjem „stručnih radova“ ljudi koji će u komisijama na državnom i lokalnom nivou suditi – i presuditi – projektima medija, pre svega projektima nezavisnih lokalnih medija.
Kristina Demeter Filipčev (2. deo)
Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine.
