POČETAK GREJNE SEZONE: Topli radijatori otklanjaju dilemu

Javno preduzeće Toplana započela je grejnu sezonu u utorak, 15. oktobra, kada je zvaničan početak grejne sezone, odnosno tog dana je urađena tzv. topla proba, a 16. oktobra radijatori su bili topli.
U utorak je okončana i rekonstrukcija magistralnog vrelovoda u ulici Miloša Crnjanskog (od trga „Čilag“ do ugla u ulici Zmaj Jovine), i, prema rečima direktora Toplane, nema smetnji za grejanje i tog dela grada. Sada je na redu otklanjanje tragova radova.

Nedelju dana pre 15. oktobra stvorena je svojevrsna „mini-panika“ u Bečeju, jer je ministarka energetike Zorana Mihajlović u izjavi za srbijanske elektronske medije u negativnom kontekstu govorila o bečejskoj Toplani, i jer su od 8. oktobra osnovne škole „Sever Đurkić“ i „Zdravko Gložanski“ i sve tri srednje škole koje su priključene na gradski toplovod, zbog neuobičajeno niskih temperatura za ovo doba godine, skratile časove na 30 minuta.
Inače, na internet stranici Toplane se navodi da je 15. oktobar zvanični početak grejne sezone, koja može početi i od 1. do 15. oktobra, ukoliko temperatura vazduha prema merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda tri dana uzastopno u 21 čas iznosi 12 ili manje stepeni.
U vezi sa izjavom ministarke energetike, koja je 7. oktobra izjavila da je sve spremno za početak grejne sezone, 15. oktobra, ali da se u nekim toplanama mogu očekivati problemi u čije rešavanje bi, kako je rekla, trebalo više da se uključe lokalne samouprave. U tom kontekstu je, između ostalih, pomenula i bečejsku Toplanu u kojoj osim tehničkih ima i finansijskih problema, gde su, kako je dodala, prosečne zarade 66.000 dinara, a iskazan je „enormno“ veći gubitak u 2012. nego u 2011. godini, što će Ministarstvo energetike tražiti da se istraži, kazala je ministarka.
Toplana je izdala saopštenje za medije, koje je potpisao direktor preduzeća Dejan Vuković, navodeći da na taj način želi da pruži „dodatne informacije kojima bismo omogućili našim korisnicima i građanima da sveobuhvatno sagledaju problem jer izneti podaci nisu plasirani u kontekstu koji je neophodan da bi se mogao doneti obejktivan sud“. U vezi s platama u Toplani, u saopštenju se navodi da su u tom javnom preduzeću „prosečne zarade oko 66 hiljada dinara po čemu se ovo javno preduzeće nalazi u vrhu u Srbiji, što je posledica, pre svega, racionalizacije smanjenjem broja zaposlenih koja je usledila tokom ove godine, a između ostalog je komplementarno aktuelnim nastojanjima Vlade Republike Srbije i preporukama MMF-a da se pristupi merama štednje u javnom sektoru, ali je isto tako istina da oko 35 % zaposlenih ima visoku stručnu spremu i da nije, potrebno je istaći, povećan obim sredstava za plate koji je prethodno utvrđen i primenjuje se duži niz godina na osnovu važećeg pravilnika donetog u skladu sa zakonom“.
O gubitku Toplane u iznosu od oko 9 miliona dinara se navodi: „on je pre svega uzrokovan neadekvatnim upravljanjem Toplanom poslednjih nekoliko godina, a kao neposredna posledica javile su se kamate koje pristižu na osnovu neizmirenih obaveza prema Srbijagasu za preuzeti energent u tom periodu. Međutim, u finansijskom izveštaju koji je za razliku od ranijih godina načinjen bez upotrebe raznoraznih administartivnih gimnastika i friziranja može se videti da je ostvarena poslovna dobit u iznosu od 1,6 miliona dinara“.
Potom su, 10. oktobra, Vuković i član Opštinskog veća za investicije Dalibor Kekić održali konferenciju za novinare o tome da li će korisnici koji su priključeni na daljinsko grejanje imati ove zime tople radijatore s obzirom na to da su radovi rekonstrukcije dela toplovodne mreže prošle nedelje još bili u toku.
Direktor Toplane je rekao da će zamena cevi i povezivanje vrelovoda u delu ulice Miloša Crnjanskog biti završeni 11. oktobra, nakon čega će se krenuti sa tzv. hladnim probama da bi grejanje startovalo u utorak, 15. oktobra i da bi u slučaju da rekonstrukcija dela toplovodne mreže nije završena, u Bečeju ipak bilo daljinskog grejanja.
„Ne bi bilo grejanja možda na delu trase na kojoj se radi rekonstrukcija, međutim, bečejska toplovodna mreža je urađena u obliku prstenova i bez tog voda Toplana može da greje i objekte u Malom ritu i zgradu opštine i sve škole. To da zbog rekonstrukcije neće biti grejanja je čista laž“, rekao je Vuković.
O tome zbog čega je rekonstrukcija vrelovoda započeta tek u septembru, direktor Toplane je rekao da je zbog tenderske procedure (raspisana je početkom jula) i specifičnosti posla, rekonstrukcija magistralnog vrelovoda mogla biti započeta 3. septembra (izvođač radova, konzorcijum dve firme, „Enerdži pro“ i „Petro-mont“ iz Novog Sada imao je po ugovoru rok od 60 dana da završi posao). Vuković se osvrnuo i na prvu fazu rekonstrukcije magistralnog vrelovoda u istoj ulici iz 2010. godine. „Oni što najviše kritikuju (Demokratska stranka; prim. nov.) imali su istu situaciju u vezi rekonstrukcije magistralnog vrelovoda u ulici Miloša Crnjanskog 2010. godine. U zapisniku predstavnika izvođača radova navodi se da će cevi biti povezane i spremne za punjenje hladnom vodom 11. oktobra (2010. godine). Ne želim da pravdam sebe, ali ne mogu da shvatim da neko kome se isto to desilo i bio je u žurbi da to završi u istom periodu u godini, mene kritikuje za istu stvar“, rekao je direktor Toplane i uporedio vrednost investicije iz 2010. i 2013. godine: „Ovogodišnja investicija će koštati oko 253.000 evra i biće zamenjeno 655 metara cevi. Investicija koja je rađena 2010. godine koštala je 370.000 evra i urađeno je 830 metara trase. Po metru trase, investicija iz 2010. godine stajala je 443 evra, a ova sadašnja 386 evra. Ne kažem da je nešto sporno ali jednostavno je tako, nešto je koštalo više, nešto je koštalo manje“.

Srbijagas ipak (pro)daje gas Toplani

„Bečejska Toplana je javno preduzeće u najvećim problemima u Bečeju i mi od toga ne bežimo, niti ćemo bežati“, rekao je novinarima direktor Toplane, navodeći da su se predstavnici javnog preduzeća pred početak grejne sezone suočili sa još jednim problemom, a reč je o odnosu između JP Toplana sa JP Srbijagas: „U istoriji poslovanja od 1986. godine do danas bečejska Toplana nikada nije imala potpisan ugovor o isporuci prirodnog gasa ni sa tadašnjim NIS-GAS-om, ni sa Javnim preduzećem Srbijagas. Ta praksa više ne može da se nastavi. Ministarstvo energetike, koje pokušava da zavede red u energetski sektor, zahteva potpisivanje ugovora o isporuci prirodnog gasa. Kada sam došao na mesto direktora Toplane, 1. avgusta 2012. godine, zatekao sam ogroman dug Toplane, oko 80 miliona dinara, prema Srbijagasu, a Toplana iz svog poslovanja nije u stanju da taj dug izmiri. Zato sam prvi dopis Srbijagasu uputio 17. septembra 2012. godine sa predlogom prodaje udela Toplane u osnovnom kapitalu d.o.o. Gas Bečej. Predstavnici Srbijagasa su prihvatili tu inicijativu 13. novembra 2012. godine i za njeno sprovođenje osnovali radnu grupu. Na osnovu toga je i Toplana osnovala svoju radnu grupu 15. januara 2013. godine. Ta procedura je još u toku i radi se na tome da mi prodamo udeo Toplane u d.o.o. Gas Bečej, odnosno da Srbijagas preuzme naš udeo i da se na taj način sanira dug Toplane, međutim, paralelno sa tim Toplani je obustavljena isporuka gasa na osnovu tog duga“, rekao je Vuković i dodao da je 4. oktobra potpisao ugovor sa Srbijagasom o isporuci prirodnog gasa na njihov zahtev. „Od Srbijagasa je 9. oktobra bečejskoj Toplani stigao dopis u kojem se traži da im se dostavi šest blanko solo menica uz ugovor i da je to uslov da nam puste prirodni gas, da možemo da krenemo sa grejnom sezonom. Istog dana sam im uzvratio dopis gde tražim da mi vrate potpisan i zaključen ugovor sa njihove strane, pošto nisam dobio nazad dva primerka ugovora sa njihovim potpisom, da bih mogao da tražim zahtev za registraciju menica na osnovu tog ugovora i da vežem menice na osnovu ugovora koji tek treba da potpišemo, kako ne bismo sebe doveli u situaciju da damo blanko menice koje bi, možda sutra bile puštene, a račun Toplane bio blokiran na iznos celokupnog duga“, rekao je Vuković.

Kamate rastu, pa se „skupe“?

Vuković je saopštio da je Toplana u prošloj godini imala gubitak 9,8 miliona dinara, a da su osnovni razlog za taj gubitak kamate prema Srbijagasu u iznosu od 13 miliona dinara. On je kazao da je visina kamata u 2006. godini iznosila 862.000 dinara, u 2007. godini 3,6 miliona dinara, 2008. godine 2,5 miliona dinara, zatim u 2009. godini kamate su bile 7,7 miliona dinara, a u 2010. godini 9.348.000 dinara. „Onda se nešto dešava što ni meni nije jasno, ali možda ćemo nekad i saznati. Iako je dug u 2011. godini bio veći nego u 2010. godini, obračunate kamate su bile 5,7 miliona dinara, znatno manje nego u 2010. godini, i onda u 2012. godini imamo 12,9 miliona dinara duga za kamatu. Prema izveštajima o poslovanju, Toplana je od 2006. godine do 2011. godine ostvarila ukupan gubitak od 46 miliona dinara, i svake godine je beležen gubitak – 2008. godine 20 miliona dinara gubitka, 2009. godine 18 miliona i u 2012 godini 9.800.000 dinara. Naš zadatak je da to rešimo, a rešićemo pre svega ako uspemo da rešimo dug prema Srbijagasu, jer što se tiče isporuke i naplate, to smo uspeli da dovedemo na neku normalnu meru“, rekao je Vuković.
Za isporučenu toplotnu energiju iz prošle sezone struktura duga je sledeća: 8,3 miliona dinara duguju fizička lica, 2,6 miliona dinara budžetski korisnici i 2,7 miliona dinara privredni subjekti, a ukupna potraživanja prema Toplani iz prethodnog perioda iznose 22.480.000 dinara.
„Naplata za prošlu grejnu sezonu je oko 90 posto, što je dobro u odnosu na druge toplane. Mi se trudimo i radimo sa potrošačima i gledamo da im izađemo u susret da potpišemo sporazume o reprogramu dugova, akontativne sporazume, dajemo otplate na rate“, naveo je Vuković.

Demokrate duguju 200.000 dinara Toplani

Direktor Toplana se osvrnuo i na kritike odbornika Demokratske stranke upućene sa govornice lokalnog parlamenta na nedavnoj sednici Skupštine opštine.
„Ovi koji nas prozivaju, a tu mislim najviše na DS, duguju Toplani 200.000 dinara za grejanje stranačkih prostorija. Potpisali su ugovor o reprogramu duga sa mnom prošle godine i nisu ni dinara platili. Njihov dug još samo raste prema Toplani i oni direktno utiču na loše poslovanje Toplane. Mislim da bi bilo korektno da kao politički subjekti i neko ko je dobronameran prema svojim sugrađanima, treba da plati dug.“

Neophodna je rekonstrukcija mreže

Mreža Toplane je izuzetno stara. Od 1. januara do 3. maja za vreme prošle grejne sezone otklonjeno je 13 havarija na mreži, od 3. maja do 1. septembra 8 havarija, a od 15. septembra do danas još 8 havarija na vrelovodima.
Na osnovu gubitaka iz mreže 2006. godine Toplana je na dopunu vode u mrežu ’upumpala’ 11.000 kubnih metara vode, a u 2012. godini je mreža dopunjena sa 20.000 kubika vode (ta voda – grejana – košta do tri evra po kubnom metru). Jasno je da je potrebna rekonstrukcija vrelovodne mreže. „Uradili smo prvu fazu predviđene rekonstrukcije vrelovoda od trga Čilag, kroz Goranski park do Donjeg parka. Uradili smo projekat rekonstrukcije mreže u Malom ritu, a ovih dana ću dobiti projekat rekonstrukcije dela mreže u centru grada i urađen je projekat studije korišćenja geotermalne vode. Posvetili smo se izradi projektne dokumentacije, jer bez projekata nigde ne možemo konkurisati za sredstva. Ušli smo u program nemačke vlade koja daje povoljne kreditne linije za poboljšanje energetske efikasnosti i probaćemo neki deo i preko njih da realizujemo“, izjavio je Vuković.

Predstavnik vlasti je optužio medije

Član Opštinskog veća Dalibor Kekić je govorio o odnosima (ne)grejanja i škola, ali se dotakao i poslova medija. On je govorio o „velikoj javnoj halabuki koja se digla u vezi sa skraćenjem časova u školi“ kritikujući direktore pojedinih škola što su takvu odluku doneli bez prethodnog konsultovanja sa predstavnicima opštine ili direktorom Toplane kako bi, kako je rekao, „videli šta zajednički možemo da uradimo“. Za tu situaciju je optužio i medije: „Lakše je izaći sa nezvaničnom informacijom pred medije, bez konsultacija i bez našeg znanja i napraviti cirkus u ovom gradu. Mislim da ste i vi (mediji) delom odgovorni. Znate gde je direktor Toplane i mogli ste da ga pitate, a napravila se frka u gradu. Mi, nažalost, nismo imali informaciju da će biti skraćeni časovi u školama, to jest kasno smo je dobili. Mislim da je u velikom delu i vaša odgovornost, zašto se pravi takva atmosfera u gradu? Čiji su to interesi? Da li mediji zastupaju interese nekih stranaka ili realno obaveštavaju o onome šta se dešava?“, pitao je Kekić novinare. Na tu Kekićevu izjavu i insinuacije reagovali su novinari navodeći da su informaciju o skraćenju časova dobili od predsednice Aktiva direktora škola Brankice Tapavice, a koja je rekla da je ovakva mera skraćenja časova u školama koje se greju na Toplanu doneta uz saglasnost članice Opštinskog veća zadužene za obrazovanje, kulturu i civilne organizacije Andree Galgo Ferenci.
Direktor Toplane Dejan Vuković se složio sa novinarima komentarišući da „odgovornost nije na medijima, nego je problem među nama, to jest između vladajuće koalicije i direktora škola“, i rekao da on do tog dana (8. oktobra) nije dobio zahtev, dopis ili obaveštenja iz škola ili bilo koje ustanove o skraćenju časova zbog hladnog vremena.. „Nijedan dopis od bilo koje škole, ustanove, Aktiva, veća, nismo dobili, niko nije u Toplanu uputio nijedan dopis, nijedan poziv. Sa druge strane, na primer u OŠ ’Petefi Šandor’, su bili skraćeni časovi zbog Dečje nedelje, a oni imaju sopstveno centralno grejanje, e sad da li je neko uz to plasirao i ovakvu vest, to su sve insinuacije“, izjavio je Vuković.

LJ.M.