Bjanka Sabatka iz Bečeja je jedna od onih osoba koje su u pozitivnom smislu obeležile godinu koja je za nama. Ova mlada Bečejka, koja ima 29 godina, uspela je da „vrati“ grnčarstvo u daleko bolji položaj u Bečeju, a ovaj zanat, ali i umetnost, postao je njen zaštitni znak. Sabatka je radila popularne „sove“ – pehare na Palačinka festivalu u Bačkom Gradištu, zatim sportske medalje i mnogo toga drugog.
– Originalnost svakog umetnika ili kreativca zavisi najviše od slobode koju ima u svom radu. Ako vam osoba dođe sa jasnom idejom i unapred određenim merama i drugim detaljima, nema puno mesta za originalnost, mada možda postoje načini da ipak, na tom komadu gline ostavite svoj pečat. Što je veća vaša sloboda, što ste samostalniji u radu, tu su i šanse za jedinstvenost i originalnost – rekla je umetnica o svom radu.
Sabatka je objasnila da inspiraciju za rad ne traži, već ona spontano dolazi, i tada se ne ustručava da ustane u pola noći i da se prihvati točka i gline. Ova umetnica je protekle godine uradila brojne suvenire za Bečej koji su se našli i na policama stranaca koji su obišli ovaj grad, bilo na Cvetnoj pijaci ili na nekoj drugoj manifestaciji u gradu na kojoj se promovišu stari zanati.
– Svaki suvenir treba posmatrati kao dragocenost i komadić lepog sećanja i uspomene koja nekoga treba da veže za određeno mesto ili ljude. S obzirom na to da ja radim keramiku, trudim se da, koliko je to moguće, taj momenat uspomene uhvatim i predstavim, oblikom, bojama ili nekim drugim karakterističnim detaljima – rekla je Sabatka.
Inače, reakcije na zanatsko-umetnički rad ove Bečejke su veoma pozitivne što je iznenadilo i samu autorku grnčarskih radova.
– Jako sam srećna što su pozitivno primili moj rad oni koji cene ovakve veštine i koji su svesni koliko je vremena, truda i sredstava potrebno uložiti da biste na kraju dobili gotov proizvod. Ljudi se oduševljavaju, mahom zbog toga što u Srbiji ne upoznajete svakodnevno kvalifikovane grnčarke, a još ređe se susrećete sa mladima koji se bave ovim poslom – konstatovala je Bjanka Sabatka.
Milen Vesović