trg_fontane
U šestomesečnom izveštaju o trošenju novca iz budžeta opštine, koji je 31. avgusta usvojen na 6. sednici Skupštine opštine, navodi se da postoji budžetski suficit u iznosu od oko 148 miliona dinara zbog uplate PIK-a „Bečej“ za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (obaveza iz 2015. godine plaćena u prvoj polovini 2016) i naknade za zaštitu životne sredine, a programi za trošenje ovih namenskih sredstava usvojeni su u prvom rebalansu opštinskog budžeta. Inače, u prvih 6 meseci 2016. godine primanja i prihodi budžeta bili su 646,7 miliona dinara, a preneta sredstva iz prošle godine 189 miliona dinara, dok su ukupni rashodi i izdaci iznosili 493,5 miliona dinara.
Opozicioni odbornici pokreta „Dosta je bilo“ rekli su da je razlog budžetskog suficita nesrazmerna visina dažbina i stvarnih potreba potrošnje namenskog novca. Odbornik Milan Bokun („Dosta je bilo“) je kritikovao vlast i zbog manjka projekata, a predložio je da se promeni cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Bokunu je odgovorio predsednik opštine Dragan Tošić (SNS) rekavši da u opštini postoje projekti koji će biti realizovani u drugoj polovini godine (reč je o namenskom sredstvima od zakupa i zaštite životne sredine) jer novac prikupljen u prvih 6 meseci može da se troši tek nakon saglasnosti ministarstva , da se u toku septembra očekuje drugi po redu rebalans budžeta, naime, rekao je, punjenje budžeta je veće od planiranog, a to znači i nova ulaganja. Što se formiranja zakupnine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini tiče, navedeno je da se cena formira na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a saglasnost na cenu daje nadležno ministarstvo.
Osim o izveštaju o trošenju novca iz budžeta na sednici Skupštine opštine raspravljalo se i o poslovanju javnih preduzeća Vodokanal i Toplana, ali i o poslovanju društva sa ograničenom odgovornošću u vlasništvu opštine, o FTO-u Link povodom prve izmene programa poslovanja u 2016. godini. U vezi sa Linkom postavljeno je i pitanje da li se na ovaj d.o.o. odnose propisi o javnim preduzećima, s obzirom na to da se radi o opštinskoj firmi koju velikim delom finansira lokalna samouprava. Budžetski inspektor Đorđe Popov je rekao da se u slučaju ovog preduzeća primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzećima.
Bečejski parlament je usvojio izveštaj o poslovanju JP Toplana u 2015. godini, prve izmene programa poslovanja za ovu godinu, odluku o izmenama i dopunama odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja. Direktor Toplane Dejan Vuković je rekao da će, zahvaljujući novoj odluci, u oktobru, novembru, martu i aprilu mesecu fiksni i varijabilni deo cene biti 50:50 odsto. To bi značilo, istakao je Vuković, doprinos boljoj raspodeli potrošnje toplotne energije, ali bi uticao na korisnike da i u takozvanim prelaznim mesecima koriste daljinsko grejanje, a ne druge načine grejanja. Rečeno je i da bi time bili u ravnopravnijem položaju oni koji koriste samo daljinsko grejanje, jer su dosad troškove gubitaka na instalacijama i u sekundarnim vodovima snosili korisnici koji su koristili samo usluge Toplane.
Odbornica „Dosta je bilo“ Svetlana Dinić istakla je da je odluku o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom trebalo promeniti, to jest uskladiti sa propisima još krajem 2015. godine, te je rekla da je „nepovoljno po građane“ to što su imali samo jedan dan na raspolaganju da eventualno otkažu usluge daljinskog grejanja zbog novih uslova.
Na sednici Skupštine opštine usvojena su rešenja o davanju saglasnosti na odluku nadzornih odbora javnih preduzeća Toplana i Vodokanal o načinu pokrića gubitka – gubitak Toplane u poslovanju u 2015. godini je 14,5 miliona dinara, a gubitak Vodokanala 1,4 miliona dinara. U obrazloženju gubitka u Vodokanalu piše da je razlog nastanka gubitka pre svega indirektni otpis nenaplaćenih potraživanja, nedovoljan procenat naplate utuženih potraživanja i nepostojanje mogućnosti da se poveća cena pijaće vode za domaćinstva. Što se tiče pokrivanja gubitka, navodi se da Vodokanal planira da u 2016. godini ima dobit u iznosu od oko 700.000 dinara, te da time pokrije deo gubitka iz prethodne godine. U slučaju Toplane, u odluci Nadzornog odbora firme piše da je gubitak rezultat dispariteta planirane i ostvarene cene prirodnog gasa, promene jedinične cene tarifnog elementa. „Prema dugoročnoj projekciji kumuliranje gubitka se mora pokrivati u narednim godinama“ pod uslovom da se realizuju preduzete mere za naplatu starih i novih, privremeno otpisanih potraživanja“, kao i glavnog uzroka gubitka, velikih kamata na dug prema snabdevaču JP Srbijagas, rešavanjem duga prodajom udela Toplane u Gas Bečej d.o.o. većinskom vlasniku te firme, Srbijagasu, otpisom kamata od Srbijagasa i potpisivanjem sporazuma o potpisivanju dela duga.
Prema odluci nadzornih odbora javnih preduzeća, koje je usvojilo i Opštinsko veće lokalne samouprave, gubici će ostati nepokriveni.
Izmene i dopune programa poslovanja Vodokanala, kao i izveštaj o poslovanju u 2015. godini su takođe usvojeni. Skupština opštine usvojila je i rešenje Opštinskog veća o saglasnosti na odluku Nadzornog odbora Vodokanala o prodaji osnivačkog udela u d.o.o. Zavod za vodoprivredu Subotica. Početna cena prodaje osnivačkog udela je 1,5 miliona dinara (17 odsto vrednosti ukupnog kapitala Zavoda). Prodaja udela Vodokanala u Zavodu je potrebna da bi bečejskog javno preduzeće realizovalo ulaganja (pre svega bušenje novog bunara) za koja nema potreban novac, navodi se u obrazloženju odluke Nadzornog odbora. Odbornik Milan Bokun zatražio je smenu direktora Vodokanala.
Na sednici bečejskog parlamenta, mada je bilo na dnevnom redu, nije usvojena odluka o pravima u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti opštine, već je vraćena na doradu.
Doneto je, pak, rešenje o imenovanju vršioca dužnosti direktora Turističke organizacije opštine Bečej. Naime, dosadašnjoj direktorici Gordani Džigurski je 1. avgusta istekao mandat, a na mesto vršioca dužnosti direktora imenovan je diplomirani analitičar zaštite životne sredine Goran Sadžakov do imenovanja direktora, a najviše na godinu dana.
Na dnevnom redu zasedanja bila su i rešenja o razrešenju i imenovanju predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora Doma zdravlja, Turističke organizacije, Gradskog muzeja, Narodne biblioteke, Predškolske ustanove Labud Pejović.
Članovi novog Upravnog odbora Doma zdravlja su lekar Branko Miličević (i dosad je bio predsednik UO), administrativna radnica Marija Vignjević i penzionerka Roža Farago.
Članovi novog Upravnog odbora Turističke organizacije su kustos Nemanja Karapandžić, profesor biologije Dejan Stankin, Milenko Vračarić (u skupštinskom materijalu se ne navodi njegovo zanimanje) i diplomirani inženjer mašinstva Željko Dražić.
Za predsednika novog Nadzornog odbora Gradskog muzeja imenovan je trgovac Žolt Kovač, a za člana preduzetnik Atila Pozder.
Predsednik novog Nadzornog odbora Narodne biblioteke je student Andor Pomlenji, a član operater kompjutera Eva Rokuš.
Predstavnici opozicije u bečejskom parlamentu zatražili su transparentan izbor članova upravnih i nadzornih odbora i tražili su obrazloženja za smene prethodnih članova i za izbor novih.
Konstatovan je i prestanak odborničkog mandata Dragana Tošića, jer je 2. jula izabran za predsednika opštine, kao i Dalile Dujaković, jer je istog dana izabrana za zamenicu predsednika opštine. Njihova odbornička mesta su zauzeli bivši predsednik opštine Vuk Radojević (Zakon o lokalnim izborima omogućuje da osobi kojoj je zbog preuzimanja funkcije predsednika opštine, itd. prestao odbornički mandat, on može biti ponovo dodeljen ukoliko je ta osoba prestala da obavlja izvršnu funkciju i ako zatraži povraćaj mandata) i Veselin Ćurčić, obojica sa izborne liste SNS-a.
Milan Onjin je podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine „Đorđe Predin Badža“, zbog toga, kako je naveo u pisanoj ostavci, što je postao odbornik u bečejskom parlamentu (sa liste SNS).
Zamenica predsednika opštine Dalila Dujaković podnela je ostavke na funkcije članice Upravnog odbora PU „Labud Pejović“ i predsednice Statutarne komisije Skupštine opštine, jer je izabrana na mesto zamenice predsednika opštine.
Krajem sednice postavljena su odbornička pitanja o iznosu naknada članovima u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća i opštinskih ustanova (Ištvan Tari, odbornička grupa Mađarski pokret-Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara), koje su skupštinske komisije plaćene iz budžeta, koliko i kakvi propisi su bili osnov prilikom njihovog formiranja, kada će biti predstavljen izveštaj o radu komunalnog preduzeća Potisje u većinskom vlasništvu opštine (Svetlana Dinić, „Dosta je bilo“). Tari je zatražio i da skupštinski materijal bude preveden na mađarski jezik (nije celokupan materijal preveden na drugi jezik u službenoj upotrebi u opštini; prim. nov).
R.M.
