trg_fontane
To što je pre 2000. godine bilo nezamislivo, danas je svakodnevna pojava. Metaforički rečeno ubica i ubijeni sasvim lagodno mogu da budu u koaliciji. Sada je jedino važno biti na vlasti – vlast u srbijanskom diskursu znači ostvarivanje svojih interesa i interesa vlasti bliskih osoba – i zato svako može da sarađuje sa bilo kime, bez obzira na program, ideju, ideologiju.
U Srbiji postoje koalicije Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, Liberalno-demokratske partije i Srpske napredne stranke, vojvođanskih mađarskih partija ili njihovih nekadašnjih članova i Srpske napredne stranke itd. To znači da volja građana iskazana na izborima za osobe na vlasti ne znači ništa, jer građani koji su, recimo, u maju 2012. godine glasali sa Demokratsku stranku ili za Srpsku naprednu stranku (njene vođe su ranije bili radikali), sasvim sigurno nisu želeli da te dve stranke budu u koaliciji. Postati poslanik na izbornoj listi određene partije na bilo kom nivou za mnoge političare takođe ne znači ništa, jer mnogi od njih za nekoliko godina promene nekoliko partija zaboravivši da vrate mandat onoj partiji na čijoj su izbornoj listi postali poslanici. Navedeno govori o tome da su mnogi akteri političkog života u Srbiji nečasni i nepošteni. Od tih i takvih ne može da se očekuje dobro, pošteno, zakonito i umešno upravljanje onim resursima koji su im povereni, bilo da je reč o nekom ministarstvu, gradu, opštini, javnom preduzeću. Provereni recept vlastodržaca na svim nivoima vlasti u cilju sakrivanja nesposobnosti i nepodobnosti za određeni posao je samoreklamiranje u medijima, izbegavanje odgovora na pitanja, nepodnošenje izveštaja o radu, plasiranje neverovatnih priča u nadi da će „narod“ da proguta sve i pritisak na medije (ne mora da bude direktno preteći). Tako smo bili svedoci spasavanja zavejanih, posećivanja poplavljenih, otvaranja firmi (Vučić), arogantnog neodgovaranja na pitanja novinara o novčanim tokovima preduzeća u vlasništvu ili suvlasništvu države (Bajatović), krađe identiteta (i ovog puta Vučić, ali brat) i neplagiranog doktorskog rada (Stefanović), „nestanka“ „Utiska nedelje“ sa B92…
Naravno, i Bečejci prate državne trendove, pa su građani, valjda u nedostatku ozbiljnijih opštinskih investicija, imali priliku da budu svedoci nekoliko ozbiljnih gafova lokalne vlasti: pre izvesnog vremena „svečanog otvaranja“ pešačkog prelaza, a pre nekoliko dana i konferencije za novinare kom je prisustvovao predsednik opštine povodom sanacije toaleta u jednoj osnovnoj školi, jer, naime, desila se velika stvar, deca su dobila toalete „kakve zaslužuju“.
Nema banje, nema puta
U toku nešto više od dve godine bivstvovanja lokalne vlasti bilo je mnogo problematičnih stvari. Zbog ograničenosti novinskog prostora izdvajamo samo nekoliko iz dugog niza. Uprkos tome što takozvani završni račun opštinskog budžeta po zakonu mora da pregleda nezavisni revizor i da o tome sastavi izveštaj, takav izveštaj ne postoji za budžet za 2012. godinu, a zamalo je „zaboravljen“ i za 2013. godinu.
Tu je zatim i ćutanje bečejske administracije o važnim pitanjima koja su postavili odbornici i novinari. Primera radi, na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta je postavljeno pitanje predstavnicima vlasti o iznosu namenskih sredstava koji su iz prošlogodišnjeg budžeta preneta u ovogodišnji, jer, po kazivanju odbornika Slobodana Zlokolice, u zvaničnim dokumentima opštine postoje razlike u iznosima tih sredstava, od 30 do 60 miliona dinara. Na pitanje o „pravom“ iznosu prenetih namenskih sredstava vlast do danas nije odgovorila.
Na istoj sednici govorilo se i o nekakvom, nedovoljno objašnjenom, „štimovanju bilansa“ javnog preduzeća itd.
Duže vreme nema odgovora iz opštine na pitanje o tome šta se dešava sa rekonstrukcijom zadužbine Bogdana Dunđerskog u centru Bečeja, naime, javnost još uvek nije dobila odgovor na pitanje o tome zašto je izvođač radova napustio posao i zašto se nakon izvesnog vremena vratio na gradilište. Podsetimo da je rok za završetak rekonstrukcije zadužbine odavno „probijen“.
Osim problema u radu vlasti koji se svakodnevno nižu, od velikih obećanja s početka mandata za dve godine je malo toga ostvareno.
Najveća obećanja su bila izgradnja bečejske banje i rekonstrukcija puta između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela.
Banje nema ni na vidiku, a taj projekat, na koji je potrošeno više od 70.000 evra iz opštinskog budžeta, krajem 2014. godine nijedan predstavnik vlasti ni ne pominje.
Što se puta E-122 između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela tiče, 2012. godine urađena je rekonstrukcija 2.300 metara, a rekonstrukcija preostalih 2.100 metara puta obećana je za prvu polovinu 2013. godine. To se još čeka.
Za 2013. godinu obećana je i izgradnja kružnog toka na ulazu u Bečej iz pravca Novog Sada i Novog Bečeja. I na to se još čeka.
Za sada je na nivou obećanja i sanacija i rekultivacija gradskog smetlišta i odnošenje bečejskog smeća na neku od regionalnih deponija, a isti je slučaj i sa „rešavanjem odnosa“ između opštine i inostrane firme (vlasnika firme za iznošenje smeća „Potisje“).
Obećane su, naravno, i velike investicije, mada to nije usko vezano za delatnost lokalne vlasti. Zasad je najveće ulaganje nedavno otvoreni doradni centar jedne nemačke firme, koji je otvorio premijer Srbije, a na čije otvaranje samo izveštači lokalnih medija nisu pozvani.
Pre toga je otvoren pogon jedne francuske firme, a pre toga i jedne češke, na čijem otvaranju je predsednik opštine svečano izveo probnu vožnju bicikla, robe te firme. Danas ta firma više ne posluje u Bečeju.
Nema ni najavljene izgradnje solarnog parka, niti biogasnog postrojenja u Bečeju. Nije rešena ni sudbina PIK-a „Bečej“, koji je od 2011. godine u stečaju, mada su republički i lokalni predstavnici vlasti zajedničkim snagama najavljivali planove za sanaciju kombinata.
Od maja 2012. godine do danas vlast mudro ćuti i o tome da li će Bečejci ikada imati plažu na obali Tise.
Uprkos tome što su predstavnici vlasti na početku mandata saopštili da će oformiti Medija centar opštine, i da će – protivzakonito – osnovati svoj opštinski medij, ni ta obećanja nisu ostvarena. Ove godine nije poštovana ni neobećana, ali zakonom predviđena, obaveza opštine o finansiranju lokalnog informisanja (sufinansiranje projekata medija).
Ličnosti godine: preletači
S jedne strane je razumljivo da opštinska vlast nije uspela da ostvari predizborna i postizborna obećanja, jer se za dve godine više bavila sobom, nego stvarima od značaja za građane Bečeja.
Od početka formiranja vlasti u leto 2012. godine do početka decembra 2014. godine, nizali su se partijski preletači i promene na opštinskim funkcijama i pojedinim javnim preduzećima. Bečej je tada bio ekstremni primer neprirodne koalicije, ali takve koalicije su danas već sasvim prirodne u Srbiji.
Vlast su 2012. godine u Bečeju formirali Srpska napredna stranka, Liberalno-demokratska partija, Srpski pokret obnove, deo Saveza vojvođanskih Mađara (sada su grupa građana, jer su kao neposlušni članovi SVM-a zbog koalicije sa SNS-om izbačeni iz stranke) i jedan odbornik Demokratske stranke vojvođanskih Mađara. Opozicija je postala Demokratska stranka, koja je na izborima osvojila najviše glasova (u koaliciji sa strankom Rasima Ljajića) i Savez vojvođanskih Mađara. Od tada je nekoliko odbornika napustilo Demokratsku stranku, neki od njih su postali nezavisni odbornici, drugi su ušli u LSV, a istovremeno vode odborničku grupu SPO-a, nedavno je jedan odbornik napustio i vladajuću LDP, odbornik Ljajićeve partije prešao je na stranu vlasti itd. Nakon dve godine i nakon niza napuštanja i preletanja teško je objektivno proceniti ko je sa kim u koaliciji.
Ukoliko su glasači mislili da su političke turbulencije, promene i marifetluci prošlost, prevarili su se, jer je upravo početkom decembra meseca u toku pokušaj prekomponovanja lokalne vlasti. Naime, funkcioneri grupe građana „Za Bečej“ (nekadašnji SVM-ovci koji su zbog koalicije sa naprednjacima izbačeni iz SVM-a) na čelu sa predsednikom Skupštine opštine Peterom Knezijem verovatno će biti zamenjeni predstavnicima SVM-a, jer su ovoj stranci Vučićevi naprednjaci u međuvremenu postali prihvatljiv koalicioni partner.
Dok se ta politička šarada odvija iza kulisa, predsednika opštine Vuka Radojevića iz SNS-a je i zvanično napustila njegova zamenica Tamara Ivanišević iz LDP-a, koja je početkom decembra dala ostavku i sada je načelnica Opštinske uprave opštine Novi Bečej.
Nedavno je, prema nezvaničnim informacijama novinara, razrešen i pomoćnik predsednika opštine Bečej za odnose sa javnošću. Za dve godine predsednik opštine je razrešio svog trećeg pomoćnika za odnose sa javnošću. Prva dva su bila kadrovi LDP-a, a poslednji bivši član Demokratske stranke.
Kako saznajemo, predsednik opštine odnedavno osim već postojećih nekoliko, ima još jednog pomoćnika, ovog puta je reč o pomoćniku za finansije.
U isto vreme, lokalna samouprava nekoliko meseci nema načelnika Opštinske uprave, već zamenika nepostojećeg načelnika. U Odeljenju za finansije opštine nakon odlaska prethodnog načelnika, neko vreme se nije znalo pouzdano ko je „glavni“…
Zbog navedenih promena i pretpostavljenih promena decembar bi za lokalnu vlast trebao da bude stresan mesec, tim pre što bi do 20. decembra trebao da bude usvojen i programski budžet opštine. Ipak, mala je verovatnoća da će budžet biti usvojen pre kraja decembra.
U takvim okolnostima nije ni čudo što lokalni funkcioneri nerado odgovaraju na pitanja novinara i ne žele da podnose izveštaj o radu, uskraćujući tako mogućnost građana opštine da pravilno ocenjuju njihov rad. Naime, od trenutka stupanja na vlast, pre nešto više od dve godine predstavnici bečejske koalicije samo su jednom podneli svojevrstan izveštaj o radu, nakon više od 100 dana rada. Za godišnjicu rada nije podnet „izveštaj“ građanima o tome šta je lokalna vlast uspela da uradi za 12 meseci, jedino je predsednik opštine na svečanoj sednici Skupštine opštine za dan grada govorio o tome šta je učinjeno u prethodnom periodu, baveći se pre svega dugovima prethodne vlasti, čiji je prvi čovek i najodgovorniji predstavnik, tadašnji predsednik opštine (Peter Knezi), još uvek koalicioni partner u aktuelnoj vlasti. Za dvogodišnjicu rada vlasti nisu čak ni pominjani „učinci“.
Novinari Bečejskog mozaika su nekoliko puta pokušavali da saznaju šta i kako rade članovi Opštinskog veća i pomoćnici i savetnici predsednika opštine, jer niko od njih nije podneo izveštaj o radu, niti su predstavili svoje planove rada javnosti. Doduše, izrada programa rada i podnošenje izveštaja o urađenom nije obaveza lokalnih funkcionera, međutim, bilo bi uputno da članovi lokalne vlade periodično ipak saopšte građanima šta su uradili za zarade koje svakog meseca uredno primaju.
Redakcija Bečejskog mozaika tražene informacije o radu lokalnih funkcionera nije dobila, uz tri izuzetka. Na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja početkom novembra meseca odgovorili su članovi Opštinskog veća Ištvan Ačai, zadužen za mesne zajednice, verske zajednice i međunacionalne odnose (predlog GG „Za Bečej“), Andrea Galgo Ferenci, zadužena za obrazovanje, kulturu i civilne organizacije (predlog GG „Za Bečej“) i dr Anđelko Mišković, zadužen za poljoprivredu i razvoj sela (predlog SNS-a), koji je novinaru uputio iscrpan izveštaj o radu na oko 50 stranica, kao i plan rada.
Odgovore na pitanje o tome da li imaju plan rada i izveštaj o radu nisu dostavili članovi Opštinskog veća dr Slobodan Dimitrov, zadužen za zdravstvo i socijalnu zaštitu (predlog SNS-a) – on je pre nekoliko meseci u Opštinskom veću došao na mesto Mikloša Đurčika (predlog LDP-a) –, Dragan Kovačev, zadužen za privredu i preduzetništvo (predlog SNS-a), Dalibor Kekić, zadužen za investicije i razvoj (predlog LDP-a), Svetlana Vuletić, zadužena za područje uprava i propisi (predlog SNS-a), Miomir Jelenić, zadužen za sport, omladinu i turizam (predlog SPO-a).
Zahtevi za slobodan pristup informacijama od javnog značaja upućeni su i pomoćnicima i savetnicima predsednika opštine. Do isteka zakonskog roka, 7. novembra, program rada i izveštaj o radu nisu dostavili pomoćnici predsednika opštine Mihajlo Ćelić (on je, izgleda, otišao u penziju), Dragan Tošić i Slobodan Malešev, kao ni savetnici predsednika opštine Igor Kiš i Ilona Varnju.
Nakon isteka roka Malešev je dostavio tabelarni izveštaj o svom radu, a Varnju, Kiš i Friš su takođe nakon isteka roka dostavili skoro istovetne odgovore u kojima navode da nemaju napisane planove i programe rada, ali ni izveštaje o radu, jer nemaju tu obavezu i da je njihov posao takav da reaguju po potrebi, ili rade na osnovu opštinskog budžeta, a ne na osnovu programa. Oni tvrde da svog poslodavca, predsednika opštine, obaveštavaju o tome šta su uradili.
Sve u svemu, stiče se utisak da većina lokalnih funkcionera ne smatra da treba da saopšti javnosti šta je dosad uradila. Ako je nešto uradila. Interesantno je i da za razliku od većine predstavnika vlasti, član Opštinskog veća Anđelko Mišković predsedniku opštine uspeva svakog meseca da podnese pisani izveštaj o radu.
Inače, funkcioneri mesečno primaju lepe plate: predsednik opštine oko 85.000 dinara, članovi Opštinskog veća oko 70.000 dinara itd.
Nedostatak spremnosti funkcionera opštine da polože račune građanima, čak i ako se polaganje računa traži od njih na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nije u skladu sa njihovim proklamovanim ciljevima. Naime, u publikaciji koja je objavljena za 100 dana postojanja bečejske vlasti, navedeno je da lokalna samouprava ima nameru da u narednom nepreciziranom periodu „uspostavi sistem po kom bi javnost bila još bolje informisana o aktuelnim dešavanjima i nastojanjima opštinskih organa i institucija“, te da će pored uobičajenih aktivnosti informisanja biti ustanovljene „redovne kvartalne konferencije za novinare sa osvrtom na postignute ciljeve i najavu planiranih aktivnosti“.
Pored toga, pre nekoliko meseci sam predsednik opštine je javno pozvao novinare da mu se obrate svaki put kada za to imaju potrebu kako bi imali potpune informacije o svemu što ih interesuje i što žele da objave javnosti. Međutim, kada ga novinar (Bečejskog mozaika) pozove telefonom, obično nema odgovora.
Više para za reprezentaciju, nego za narodnu kuhinju
Ono što je bečejska vlast uspela da uradi za dve godine postojanja jeste zaduživanje građana opštine 9 godina unapred, uz dve godine grejs perioda. Naime, lokalna vlast je tražila i pre nekoliko meseci dobila od banaka kredit u iznosu od 202 miliona dinara za ostvarivanje takozvanih kapitalnih projekata, od kojih je najskuplji rekonstrukcija gradskog trga za oko 130 miliona dinara.
O opštinskom kreditu je u septembru mesecu za Bečejski mozaik govorio tadašnji pomoćnik predsednika opštine za finansije i privredu Mihajlo Ćelić koji je rekao da će najkritičnija ili najteža godina u smislu otplate rata kredita biti 2017. godina kada će lokalna samouprava morati da obezbedi 20 miliona dinara ili oko 176.000 evra „ili novih sredstava ili preraspodelom na teret postojećih rashoda, da bi se izmirile ove obaveze. Na to smo ukazali, to je problem koji čeka skupštinsku vlast u narednim godinama i to su cifre koje su zabeležene, dakle, nisu nepoznate. Sa njima se računa, ovo se može obezbediti samo drugačijim pristupom u trošenju sredstava u budžetu, sa više racionalnosti, sa više pažnje, ima tu prostora. I ono što je jako važno, ova zaduženja su u granicama ili su značajno ispod granice zaduživanja koja su dozvoljena po zakonu“.
Zasad, međutim, ne može da se stekne utisak o tome da opštinska vlast s više pažnje ili racionalnije troši novac iz budžeta, jer lokalni funkcioneri ne štede ni tamo gde je to zaista moguće. Naime, samo u prvih 9 meseci ove godine potrošili su oko 4,9 miliona dinara, to jest oko 40.000 evra za reprezentaciju (računi u restoranima). Do kraja godine taj iznos će verovatno dostići 6 miliona dinara. U istom periodu za važnije stvari od hranjenja funkcionera u restoranima obezbeđeno je manje novca od toga koliko je potrošeno za reprezentaciju: za narodnu kuhinju plaćeno je svega 3,7 miliona dinara, a za takozvanu jednokratnu pomoć socijalno ugroženim građanima 3,3 miliona dinara.
Redakcija Bečejskog mozaika
