trg_fontaneU poslednje vreme kukaju sportski radnici opštine Bečej kako su od aktuelne lokalne samouprave zapostavljeni – nije dobro rukometašima, ni atletičarima, ni fudbalerima, a šta tek da kažu biciklisti, koji su na startu poslednje i najteže etape – gašenja kluba. O zlehudoj sudbi bečejskog biciklističkog kluba nadahnuto govore Simeon Avramov, sekretar i Mile Avramov, trener.
Mile Avramov: „Biciklistički klub Bečej je sa školskom decom, koju smo mi vozili na takmičenja, bio od 1975. pa sve do 1989. godine u vrhu jugoslovenskog biciklizma, nekad prvi, a nekada drugi u ekipnom takmičenju.”
Simeon Avramov: „Od kada je odlučeno da je Pera Bašić izabran za predsednika Sportskog saveza opštine Bečej, od tog doba smo mi izbrisani iz evidencije Sportskog saveza totalno, pa sam ja povodom toga pisao molbu našem savezu da mi dozvole samo toliku količinu novca da ja uplatim članarinu kako bi bio član Sportskog saveza opštine Bečej ili makar samo da dobijem bilo kakav odgovor, međutim, meni oni na tu moju molbu nisu odgovorili ni na jedan ni na drugi način. Pošto mene opština, tačnije Marija Šagi, tera iz zgrade u kojoj je Biciklistički klub Bečej bio svojevremeno pozicioniran i gde smo imali, da kažem, svoju prostoriju, ja sam predložio da biciklistički klub ipak dobije neke svoje prostorije u ovom gradu. Mi smo nakon toga poslati u Sportski savez kako bi oni odlučili gde će naše prostorije biti, pošto je rečeno da u Partizanu postoji par sobica u kojima bismo mogli biti. Nakon toga sam napisao molbu povodom toga, koju je čak i Dubravko video i potvrdio da će biti sređeno, međutim, ni od toga nije bilo ništa – evo već šesta godina. Četiri godine mi pravimo biciklističku trku kod OSC-a ’Mladost’, i četiri godine zaredom ja javim mesec dana unapred Sportskom savezu da samo medalje obezbedi za ovakvu manifestaciju, nakon toga, petnaest dana pre trke ja odem da ih podsetim, na šta dobijem odgovor: ’Doći će neko od nas i doneće medalje’, da bi na kraju nedelju dana ja ponovo išao tamo na šta mi Dubravko kaže da će doneti on ili Pera, i nikad nisu došli. Zbog ovakvih stvari i nepravde nismo imali druge nego da se žalimo Savezu Srbije. Međutim, Savez Srbije želi da nas isključi jer ni u savezu nismo plaćali članarinu već neke četiri godine.”
Mile Avramov: „Došla je inicijativa od Biciklističkog saveza Vojvodine da se pomogne sadašnjim klubovima konkretno u Bečeju, Novom Bečeju, Šimanovcima, Kikindi, gde je Savez Vojvodine želeo da napravi takmičenje za školarce i decu. Međutim, kada su došli u opštinu ljudi iz Saveza i kada su rekli da će biti takmičenje, pitali su iz opštine – šta treba da obezbedimo? Rečeno je da je potrebno samo vozilo hitne pomoći i dežurni lekar, kao i dva policajca, koja bi održavala red na tom parkingu. Uz obećanje da će deca ići u posetu sajmu lova i ribolova, a kada su se deca plasirala i kada smo otišli u opštinu rečeno nam je da ne mogu da nam daju ni autobus ni ništa u vezi sa LORIS-om. Ta biciklistička trka za decu i omladinu se i dalje vozi po većini gradova u Vojvodini, ali u Bečeju više ne.” 
Simeon Avramov: „Svake godine sam ja samostalno pravio završni račun kao sekretar kluba, koji smo plaćali svojim novcem, koji zaradimo radeći ovde u radionici. Bio sam čak i kod Zore Kosovac u jednoj od bečejskih banaka da se raspitam koja mi dokumenta trebaju kako bih ugasio Biciklistički klub Bečej. A pošto nas je Savez Srbije već ugasio, fali mi samo potvrda iz policije kako bi klub totalno bio ugašen. Kada bismo imali dobru upravu mi bismo mogli da funkcionišemo, ja mogu da napravim biciklistu ali da napravim pare ne znam. Dok je bila SOFKA, još smo nekako i funkcionisali, čim su nam ukinuli i taj dodatak što nam sledi kao klubu, mi smo prestali sa radom i svaki dan je bilo sve gore i gore do ovoga, evo, danas što nas je snašlo, da nemamo druge opcije osim gašenja. Ja tražim da mi daju samo toliko para da platim članarinu, da platim kako bi bio član Sportskog saveza opštine Bečej.”
Mile Avramov: „Oni nama pošalju dopis, kažu, ajde, sakupi decu i dovedi ih, pitam ja pa kako, pa napravi neku trku pa izbiraj najbolje dečake. I ja napravim trku na dolmi i odem kod Strajnića i dobijem odgovor da nismo izdvojili pare u budžet za školski tralala neki bla bla truć truć, ne znam šta mi je tamo napričao.“
Simeon Avramov: „Bio sam u muzeju gde sam tražio potvrdu od Medurića, koji mi je rekao da postoji zapis da Sportsko biciklističko društvo u Bečeju, kao i klub, postoji od 1872. godine, sa sedištem u objektu sadašnjeg dečjeg dispanzera, dok zvanični dokument o svemu tome postoji u Segedinu. Ako bi imali neka finansijska sredstva mi bismo sto posto pokrenuli klub.”
Z.LJ.
