trg_fontane
Ne toliko davno, pre oko godinu dana, na Sajmu starih zanata u Bečeju je tadašnji i sadašnji pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje, inače Bečejac, Miroslav Vasin rekao da su sajmovi zanata, odnosno razvoj starih zanata jedan od bitnih strateških ciljeva pokrajinske vlade.
Tada je Vasin najavio da će za oko dva meseca njegov sekretarijat pokloniti Bečeju etno kuću – vojvođansku suvenirnicu, a to će biti korak ka obogaćivanju turističke ponude Bečeja, gde će oni koji se bave starim zanatima i rukotvorinama moći da izlažu i prodaju svoje proizvode. Suvenirnica nije stigla u Bečej u obećanom roku, nego tek krajem aprila ove godine, neposredno pre izbora. Od tada je zatvorena – istina, veoma kratko se tu prodavalo nešto, očigledno bez fiskalnih računa, jer kućica nema ni struju –, niko u njoj ne izlaže a još manje prodaje rukotvorine. Možda je razlog toga i to što se nalazi na prostoru između štamparije Proleter i Tehničke škole, gde turisti, ako ih i ima, ne šetaju previše. Uskoro je možda neće biti ni tamo, jer će, kako je „za Radio-televiziju Vojvodine u telefonskom razgovoru rekla direktorka Turističke organizacije Bečeja Aleksandra Džigurski u najskorije vreme biće uklonjen kiosk-suvenirnica zbog neadekvatne lokacije a nema ni struju ni vodu“, piše u vesti RTV-a.
Podsetimo da Turistička organizacija Bečeja „gazduje“ prodavnicom ničega, to jest suvenirnicom. Gde će ona da završi nakon „uklanjanja“, još se ne zna, bar direktorka Turističke organizacije, čije ime nije Aleksandra, nego Gordana Džigurski, to nije rekla RTV-u. Na pitanje novinara Bečejskog mozaika šta će biti sa suvenirnicom kada se ukloni sa aktuelnog mesta, Džigurski je pitala od koga je novinar dobio informaciju o uklanjanju, jer „to nije ništa zvanično. Ja imam nameru kada neku odluku donesem da se saopštenje prosledi svim novinarima na lokalnom nivou, tako da zvanično saopštenje o bilo kakvim aktivnostima Turističke organizacije će se dostavljati novinarima“, rekla je Džigurski i „zaključila“: „Pre toga ništa ne možete, u principu, o Turističkoj organizaciji pričati. Te informacije, u principu, uopšte nisu službene“.
|
Miroslav Vasin je pre oko godinu dana u kratkom intervjuu za Bečejski mozaik govorio o tada još budućoj suvenirnici u Bečeju. Ko će biti zadužen za vođenje suvenirnice? – To će biti organizovano kao i svaka druga radnja, mora se voditi knjigovodstvo, evidencija poreza itd. Turistička organizacija Bečeja će biti zadužena za vođenje etno kućice, za organizaciju, sadržaj, izgled i za sve ostalo. Da li će to obezbediti bar jedno novo radno mesto, ili će biti angažovan neko ko je već zaposlen u Turističkoj organizaciji ili Opštinskoj upravi? – To je stvar Turističke organizacije, ali u svakom slučaju će biti potrebno najmanje dva radnika. Voleo bih da to budu dva novootvorena radna mesta, a ne da se angažuje neko ko već radi, međutim, s obzirom na preporuku smanjivanja administracije, moguće je da će na tim poslovima raditi neko ko je već zaposlen u Turističkoj organizaciji, ako postoji višak zaposlenih. To je odluka opštine, mi na to ne utičemo, naše je da poklonimo kućicu, a sve ostalo preuzima Turistička organizacija i lokalni organi vlasti. Koliko je novca obezbeđeno za finansiranje suvenirnica i koliko košta jedna etno kućica? – Postoje dva tipa kućica, od 16 i od 20 m2, u proseku koštaju oko 200 evra po kvadratnom metru i to finansira pokrajinski sekretarijat. Za te namene smo u 2010. i 2011. godini potrošili oko 4,5 miliona dinara, a tokom jeseni ćemo uložiti još toliko. |
Skupa kućica: dvesta evra za kvadrat Dakako, o svemu se ipak može pričati i u nedostatku „zvaničnih saopštenja“, te je na ponovljeno pitanje novinara direktorka Turističke organizacije odgovorila da nije rekla da će suvenirnica biti uklonjena, već je, kako je tvrdila, rekla da na aktuelnom mestu ne postoje uslovi za prodaju (suvenira), jer nema struje. Ona je u skoroj budućnosti obećala informacije o sudbini suvenirnice, a na pitanja kada će to biti, rekla je: „kada budemo doneli odluku o tome“. Inače, ona je napomenula i da možda postoji mogućnost da se struja i voda dovedu do mesta gde je sada drvena kućica.
Kakva god bude sudbina suvenirnice, za nabavku i postavljanje drvene kućice neekskluzivnog izgleda potrošeno je više od neverovatnih 480.000 dinara, to jest oko 4.800 evra poreskih obveznika. Naime, kako je Mozaik ranije objavio, „Termo-stan“ iz Bečeja je izbetonirao ploču na koju je postavljena drvena kućica, a firma „Čamagić-dekor“, takođe iz Bečeja, angažovana je da napravi drveni objekat od 12 kvadratnih metara, čija je vrednost bila procenjena na 480.000 dinara (400.000 dinara je dobijeno od pokrajine, a ostale radove finansirala je opština i Turistička organizacija). Direkcija za izgradnju je bila zadužena za opremanje (to bi trebalo da znači i vodu i struju) mesta gde se nalazi suvenirnica.
Na svečanom otvaranju drvene kućice od 12 kvadrata 28. aprila ove godine pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin, nakon što je predao ključeve „objekta“ tadašnjem direktoru Turističke organizacije Marijanu Gujanici, rekao je: „Ovo je poklon našeg sekretarijata i Vlade Vojvodine opštini Bečej, sa nadom da će ovo biti mesto gde će se videti snaga ženskog stvaralaštva i gde će se prikazivati i prodavati najlepši suveniri iz naše opštine, tako da svako ko boravi u Bečeju može da ponese neki suvenir kao uspomenu iz Bečeja“.
Vasin je pogrešio: od aprila naovamo u suvenirnici se nije videla „snaga ženskog stvaralaštva“, jer je kućica više bila zatvorena nego otvorena.
Da je bilo pameti, predstavnici bivše lokalne vlasti, a pre svega nadležni iz Turističke organizacije i Direkcije za izgradnju (valjda su oni „smislili“ u dosluhu sa opštinarima gde da se smesti drvena kućica), suvenirnicu bi smestili na zeleni korzo koji vodi na obalu Tise, jer tamo makar subotom i nedeljom ima ljudi, a i turisti – oni malobrojni – uglavnom odsedaju u hotelu „Bela lađa“.
Pameti očigledno nije bilo, zbog bezobrazno potrošenih 480.000 dinara građana niko se ne sramoti, a još manje odgovara. A prodavnica ničega stoji na betonu čekajući bolje dane.
K.D.F.
