trg_fontane
Nedavno je više od dvadeset studenata novosadskog Univerziteta obolelo od šuge. Kako se bolest pojavila u kolektivima gde boravi veći broj mladih, a ova bolest se prenosi dužim zajedničkim boravkom na jednom mestu, interesovali smo se kakva je situacija u Bečeju i da li u školama i vrtićima na teritoriji opštine ima šuge.
Prema informacijama dobijenih od nadležnih u Dečjem dispanzeru, u Bečeju trenutno nema značajan broj obolelih od šuge ili skabijesa, ali ona postoji „uvek u izvesnom postotku koji je stalan“.
„Šuga je svuda prisutna i nikad nije prestala da postoji. Povremeno se pojave pojedinačni slučajevi, ali nije reč o velikom broju obolelih, niti je to alarmantno, međutim, evidentan je manji porast obolelih od šuge u poslednjih par godina, odnosno od onog momenta kada su lekovi sa kojima se uspešno rešava ovaj problem, skinuti sa pozitivne liste Fonda za zdravstveno osiguranje i sada se kupuju. U suštini, to je bolest zbog loše higijene, ali se u poslednje vreme javlja, da kažem i na ’čistoj koži’, i javlja se u svim slojevima društva, može da se zarazi svako, jer se prenosi dužim kontaktom ili preko posteljine, odeće, veša“, objasnila je Kosana Nešić, pedijatar i načelnica Dečjeg dispanzera. „Ono što nas zabrinjava je da vrlo često ova bolest dugo postoji u nekoj porodici, kod više članova, jer protekne duži vremenski period od momenta kad se pojave prvi simptomi (svrab), do momenta kad se oni jave lekaru i često su to zapušteni slučajevi. Zato je jako važno obratiti se što pre lekaru i nije sramota zatražiti lekarsku pomoć i u takvim slučajevima. Takođe je važno da se poštuje procedura, to znači da kada se identifikuje bolest i dobije terapija, uz terapiju treba da se preduzmu sve higijenske mere da bi se skabijes uništio i iz posteljine, iz veša, iz čitave kuće, a to podrazumeva da nije dovoljno samo veš i posteljinu oprati u mašini za pranje, jer one ne peru preko 100 stepeni Celzijusa, nego sve to mora da se iskuva i potom da se ispegla. Vrlo često pacijenti ovaj deo ne poštuju i onda se posle nekog vremena šuga opet pojavi u istoj porodici“.
U terapiji se koriste kreme koje se prave u apoteci prema preporuci dermatologa, to su benzin benzoat i sumporna mast u različitim procentima, kojima se tretira obolelo mesto. Ukoliko lečenje počne na vreme, šuga nestaje posle nekoliko dana. Šuga se javlja ispod pazuha, na preponama, zglobovima i u predelu između prstiju, a karakteristično za šugu je to što se svrab pogoršava noću, a prenosi se i direktnim i indirektnim putem.
Načelnica Dečjeg dispanzera je ukazala na još jedan problem koji se javlja u kolektivima dece, koji takođe zahteva upornost i istrajnosti: reč je o vaškama. „Šuga kod nas ima jedan nivo koji drži stalno, a vaške su u jednom periodu bile zaista veliki problem i toga imamo mnogo. To je problem svih škola i vrtića, a nekih škola posebno. Opet je priča ista, postoje brojni preparati, šampon i gel, kojima se tretiraju vaši, ali i to je na negativnoj listi i to sad pacijenti kupuju, što u današnjoj ekonomskoj situaciji za mnoge predstavlja problem. Neke su se škole organizovale, pa su same skupile novac, kupile te preparate i podelile problematičnoj deci, tim sredstvima se unište vaške, ali na vlasi kose ostanu gnjide koje bukvalno fizički moraju da se odstrane posebnim češljevima ili gelovima. To je posao i zahteva vreme. Kod pacijenata obično taj deo izostane, a kompletna procedura mora de se sprovede do kraja. Ekipa Dečjeg dispanzera je držala i predavanja na tu temu, išli smo i u okolna naseljena mesta, gde smo imali taj problem, razgovarali sa roditeljima, objašnjavali kako treba da postupaju, čak smo nekim školama pismenim putem objašnjavali proceduru. Ali opet je tu problem nedostatak novca, koji nemaju ni škole, ni pacijenti. Čini mi se da nije dobro što su ti lekovi skinuti sa pozitivne liste, jer to rezultira probleme“, rekla je Kosana Nešić, načelnica Dečjeg dispanzera.
LJ.M.
