U pravoslavnoj crkvi „Svetog Velikomučenika Georgija“ u Bečeju je, nedelju dana pred Uskrs, obeležena Lazareva subota ili Vrbica kojoj je prisustvovao veliki broj dece i građana.
Ovaj dan je posvećen sećanju na dan kada je Isus vaskrsao Lazara iz groba i na Hristov ulazak u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Zato je ovaj praznik posvećen deci kojoj se za Vrbicu oblače nova odela i daju zvončići i osvećene vrbove grančice, a ona veselo trčkaraju po porti i učestvuju u ophodu oko crkve.
Kod naših građana ne postoji kodeks ponašanja kada treba čekati u redu, bez obzira na to da li je to pred šalterom u pošti, banci, apoteci ili nekom drugom mestu, nego svi navale odjednom gurajući se ne bi li neko stigao do cilja preko reda ili, eto, tek tako da bude u prvim „borbenim redovima“. Nažalost, isti prizor se viđa i u svetom hramu gde bi trebala da se poštuju pravila ponašanja. Naime, imajući u vidu da je Vrbica dečji praznik ona su trebala i da budu prva kojima će se podeliti vrbove grančice, međutim, bilo je mnogo starijih „vernika“ koji su čak i decu od 4-5 godina, pritiskali ili odgurivali u stranu ne bi li oni pre stigli na red, jer Bože moj, oni su važniji.
A vrbovih grančica je bilo dovoljno za sve.
LJ.M.