trg_fontane
Približno polovina građana Bečeja (46%) smatra da je potpuno ili uglavnom bezbedna, dok se gotovo jedna petina ispitanika (26%) oseća veoma ili uglavnom nebezbedno, pokazali su rezultati istraživanja u okviru projekta „Bezbednost Bečeja u očima građanki i građana“ koje su prošle nedelje na okruglom stolu u maloj sali Skupštine opštine Bečej predstavili predstavnici Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Centar za podršku ženama (CPŽ) iz Kikinde.
Istraživanje je realizovano u okviru projekta „Kreiranje i razvoj lokalnih politika – evropska dimenzija: Od politike do promena u lokalnoj zajednici“ u kojem su učestvovali i volonteri Bečejskog udruženja mladih (BUM) koji su tokom aprila 2013. godine sproveli anketu na teritoriji Bečeja kojom je bilo obuhvaćeno 202 građana. Uzorak anketiranih građana bio je proporcionalan polnoj, starosnoj i etničkoj strukturi stanovništva, naveli su predstavnici istraživača. Istraživanje je, osim u Bečeju, sprovedeno u Kikindi, Senti, Žitištu, Subotici i Adi.
Oko 66 odsto ispitanika sa teritorije opštine Bečej je ocenilo da se najbezbednije oseća u svojoj kući, a zatim u mestu u kome živi (51%). Kao ključne razloge zbog kojih se osećaju bezbedno Bečejci navode to što „žive u dobrom okruženju“ (37%), što „žive normalno i poštuju red i zakon“ (32%), a 20 odsto to što su sposobni da zaštite sebe. Tek 11 odsto stanovnika Bečeja smatra da su državni organi svojim radom doprineli njihovom osećanju lične bezbednosti. Razlozi zbog kojih se građani osećaju nebezbedno su, pre svega, porast uličnog kriminala i nasilja, loša ekonomska situacija i siromaštvo, loš rad državnih organa i problemi sa narkomanijom. U mnogo manjoj meri građani se osećaju nebezbedno zbog ponašanja navijača, korupcije, porasta nasilja u porodici, a poslednji u nizu razloga koji narušavaju osećaj bezbednosti navedeni su ekološki problemi i zagađenje životne sredine.
Na pitanje u koga se pouzdaju da zaštiti njih i njihovu porodicu, polovina građana (49%) je istakla da se, pre svega, oslanja na sebe, pa tek onda se uzda u prijatelje (12,9%), policiju (11,4%) i komšiluk (11,4%). Svaki deseti građanin je izjavio da ne veruje nikome.
Na pitanje da li je bezbednost neke grupe građana u Bečeju ugrožena, oko 40 odsto ispitanika je odgovorilo da ne postoji posebna grupa građana čija je bezbednost ugrožena, ali su ipak, neki anketirani prepoznali mlade (11,4%), stare (8,4%), Rome (7,4%) i građane mađarske nacionalnosti (5,5%) kao ranjive grupe ili grupe čija je bezbednost ugrožena.
Kada je reč o rešavanju bezbednosnih problema u zajednici, većina građana se ne bi angažovala u rešavanju nekog problema, već kao ključnog aktera u rešavanju svih bezbednosnih problema naveli su policiju. Čak 36 odsto ispitanika ne zna da li bi se uključio u rešavanje nekog bezbednosnog problema, gotovo isti procenat ispitanika (35%) je odgovorio da ne bi, a tek četvrtina građana (25%) bi se angažovala da reši problem. Građani su istakli da su nezadovoljni radom inspekcijskih službi, suda, zatim Saveta za bezbednost opštine i lokalne samouprave, a najviše su zadovoljni radom policije, Centra za socijalni rad i Okružnog javnog tužilaštva. Sa druge strane, kao najodgovornije institucije za unapređenje ili staranje o bezbednosti stanovnika u Bečeju građani vide policiju (41,6%) i lokalnu samoupravu (15%), a šest odsto ispitanika smatra da niko nije zaslužan za unapređenje bezbednosti u Bečeju, a oko 14,4 odsto ne zna ko bi bio zaslužan za to. Iako bi Savet za bezbednost opštine Bečej, koji postoji već nekoliko godina, trebalo da bude bitan akter u unapređenju bezbednosti na lokalnom nivou, na osnovu odgovora građana čini se da njihov rad nije „vidljiv“ u lokalnoj zajednici.
Umesto preventivnih mera, najveći broj mera koje građani predlažu za unapređenje bezbednosti u zajednici su represivne i obuhvataju pojačanu policijsku kontrolu, posebno noću i na putevima, uvođenje strogih sankcija za počinioce prekršajnih i krivičnih dela, uvođenje video nadzora, skraćivanje vremena rada ugostiteljskih objekata.
– Nakon sprovođenja ankete i obrade podataka ostvaren je početni uvid u stanje bezbednosti. Nadamo se da će donosioci odluka u Opštinskoj upravi prilikom formulisanja lokalnih bezbednosnih politika i mera razmotriti ključne nalaze istraživanja – zaključili su na skupu povodom predstavljanja istraživanja članovi projektnog tima.
LJ.M.
