Opština Bečej je jedna od 40 opština i gradova uključenih u istraživanje o potencijalima lokalnih zajednica za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji. Istraživanje je organizovano u sklopu projekta „Zeleni inkubator” a rezultati istraživanja za opštinu Bečej predstavljeni su pre godinu dana (u novembru 2021. godine u opštinskoj zgradi) u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Bečeju“, ali se o toj studiji od tada do danas nije javno debatovalo.
Cirkularna ekonomija se zasniva na principu da jednom uzet prirodni resurs treba da se kroz kvalitetan proizvod koristi što duže, ali i da ima svoj potencijal za popravku i nadogradnju, a pretpostavke za cirkularnu ekonomiju i pravilno upravljanje otpadom su infrastruktura koja će omogućiti primarnu selekciju koju mogu da sprovode sami građani.
Primarna selekcija, nakon trogodišnjeg postepenog uvođenja, na celoj teritoriji opštine Bečej funkcioniše od marta ove godine.
Zaključci istraživanja „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Bečeju“ ukazuju na to da je u Bečeju neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, oslonjenih na upotrebu otpada kako bi se kreirale poslovne šanse.
S obzirom na to da Bečej nema važećih strateških dokumenata – Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bečej 2013-2020 prestala je da važi, a nova još uvek nije doneta – potrebno je u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije.
Nekadašnja Strategija održivog razvoja kao jedan od strateških ciljeva koje treba dostići, postavila je smanjenje količine otpada kroz povećanje nivoa reciklabilnosti otpada i obezbeđivanje dovoljnih finansijskih i tehnoloških kapaciteta na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou, radi sprovođenja politike i aktivnosti za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada.
Među izdvojenim prioritetima, strateškim ciljevima, merama i aktivnostima nalazila se i zaštita životne sredine, a bili su izdvojeni: smanjenje količine otpada i smanjenje negativnog uticaja, planiranje racionalnog održivog korišćenja, zaštite i očuvanje resursa u okviru lokalne politike privrednog razvoja.
Sa stanovišta cirkularne ekonomije, bile su značajne sledeće mere i aktivnosti koje su bile predviđene strategijom: uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja otpada; povećanje nivoa reciklabilnosti otpada; izgradnja platoa za sekundarne sirovine; jačanje i proširivanje nacionalnih sistema za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadaka; kreiranje modela ponovne interne upotrebe otpada i programa reciklaže za otpad (na nacionalnom nivou, ali izgradnja pre svega na lokalnom nivou); obezbeđivanje dovoljnih finansijskih i tehnoloških kapaciteta na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou radi sprovođenja politike i aktivnosti za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada; obezbeđivanje informacija, tehnika i prikladnih instrumenata politike za podsticanje i operacionalizaciju šema ponovne upotrebe i reciklaže otpada; stimulisanje industrijskog razvoja koji će prouzrokovati minimalne negativne uticaje na atmosferu kroz povećanje efikasnosti u procesu proizvodnje i potrošnje po pitanju korišćenja prirodnih resursa i sirovina i razvoj nezagađujućih i za sredinu zdravih tehnologija (razvoj tehnologija, proizvoda i procesa koji su bezbedni, manje zagađuju i efikasnije koriste sve resurse i sirovine, uključujući i energiju i podsticanje efikasnog korišćenja sirovina i resursa, uzimajući u obzir vek trajanja proizvoda, u nameri da se ostvari ekonomičnije korišćenje resursa sa što manje proizvedenog otpada).
Strategijom je takođe bilo predviđeno donošenje propisa za podsticanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora (poreske olakšice, podsticajne cene električne energije iz obnovljivih izvora i dr.) i povećanje obima korišćenja obnovljivih izvora energije.
Javnost nema podataka o sprovođenju bilo kojih aktivnosti iz strategije, koji nisu bili definisani rokovi kada bi one trebale biti ispunjene.
Evaluacija eventualno sprovedenih aktivnosti i ispunjenosti ciljeva iz strategije nije dostupna javnosti opštine Bečej.
U vezi sa već isteklom strategijom, ali i drugim pravnim propisima na lokalnom i nacionalnom nivou, donet je Lokalni akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa analizom ranjivosti (za period 2019-2040. godine). Neke od planiranih aktivnosti i mera koje su ovim planom predviđene su: prečišćavanje i ponovna upotreba otpadnih voda, kojima će se očuvati raspoložive zalihe vode, smanjenje upotrebe pitke vode za industrijsko hlađenje i u druge svrhe, unapređenje efikasnosti navodnjavanja, prihranjivanje izdani voda prečišćenim otpadnim vodama, obnavljanje podzemnih voda – obnavljanje rezervi putem kontrole preteranog iscrpljivanja izdani podzemnih voda i skladištenje kada je ima dovoljno.
Istraživanje u okviru projekta „Zeleni inkubator“ sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. U istraživanju je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravljanja komunalnim otpadom za opštinu Bečej.
U studiji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Bečeju“ navodi se da je analizirana aktuelna situacija vezana za pravno-institucionalno polje i sačinjena ekspertska analiza sistema upravljanja industrijskim, komercijalnim i komunalnim otpadom.
Kada je u pitanju industrijski i komercijalni otpad, najznačajniji zaključci su: postojeći sistem upravljanja reciklabilnim industrijskim i komercijalnim otpadom koji ima pozitivnu vrednost na tržištu omogućava u značajnoj meri primenu cirkularne ekonomije u poslovanju privrednih subjekata na teritoriji opštine Bečej, otpad koji se može iskoristiti za dobijanje energije ili ima negativnu vrednost se u značajnoj meri odlaže na deponiju da bi se izbegli troškovi transporta i tretmana, sakupljanje i tretman opasnog otpada otežano je i skupo usled nepostojanja postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji.
D.M. i R.R.
Projekat „Odgovorno rukovanje otpadom je mogućnost – ne problem“ (II deo) je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
