trg_fontane
Ovim putem želimo da se zahvalimo Peteru Kneziju, cenjenom predsedniku opštine, što je ispunio svoje obećanje i omogućio da imamo ovako predivnu ulicu, dugačku čak 150 metara.
Kako samo da dočaramo izgled našeg kraja?! Možda da probamo po godišnjim dobima…
Zahvaljujući našoj ulici, preko proleća smo veoma aktivni i kreativni. Malo je nezgodno što vatrogasna ili sanitetna vozila se obično zaglave negde na pola puta, ali zato traktoristu koji nosi smeće ništa ne može zastrašiti! A mi neumorno tražimo mesta za parkiranje po susednim ulicama, često peremo naša vozila, puno pešačimo. Znači, sklapamo prijateljstva, štedimo na gorivu i čuvamo prirodu. Hvala Vam cenjeni predsedniče!
Ko kaže da nema močvare u Bečeju?! Tu je naša ulica, koja je leti raj za komarce i za bolesti koje šire ove simpatične životinje. Ali nije to ništa strašno, pošto obično jako smrdi i svugde leti prašina, pa izbegavamo da držimo prozore otvorene. Dobra strana je da nepoželjni gosti jako brzo odu uveče. A i postali smo već stručnjaci za kreme i ostale preparate za zaštitu od raznih insekata. Hvala Vam cenjeni predsedniče!
A jesen? Pepa prase bi bila oduševljena kada bi živela u našoj ulici. Ah, te prekrasne blatnjave barice! Ima ih mali milion! Niti kraće ulice, niti više barice. Ima plitkih, a ima i dubokih. Neke su lepljive, a neke smrdljive. Čovek bi mogao naučni referat pisati o njima. I o tome kako ih zaobići. Ali, ko nam je kriv što nemamo čamce?! Možda da prodamo kola, svakako su skroz propala dole (veoma su nekvalitetna ova današnja vozila!). Ili mogli bismo kupiti jedan, pa korisiti po potrebi. Od ćoška do ćoška. Eto rešenja! Živeo naš predsednik!
I stigli smo i do zime. Sve je belo, čarobno i mirno, kao u bajci. Imamo krater i doline, nizbrdice i uzbrdice. Ko se još voza po snegu, kada se može sankati, valjati i klizati?! Eto nama zimske čarolije… Ali onda se istopi sneg, bajka se završi i kreće noćna mora. Ipak nećemo sada o tome, jer smo mi optimisti, a i sad će proleće… Možda dobijemo neki mostić od kovanog gvožđa. Priča se da je u našem gradu kovano gvožđe veoma cenjeno i popularno. Niču razni bunari, klupe, pa čak i kapije! A možda nam se i proglasi ulica zaštićenom sredinom, ipak imamo bogatu i raznovrsnu floru i faunu. A zna se ko ovde voli cveće… Živeo naš predsednik!
Zamislite da su nam asfaltirali ulicu, kao što je i bilo predviđeno! Bili bismo lišeni svih ovih jedinstvenih doživljaja i život bi nam bio previše siv i jednoličan. Ovako je ipak sve blatnjavo i štruckavo. Sva sreća što 5 godina bezuspešno skupljamo peticiju povodom toga!
Zahvalni stanari iz ulice Braće Stefanović
