Decentralizacija u Srbiji: Bečej – Centralizacija je dobro opravdanje

Zakonom o decentralizaciji nećemo dobiti ništa. Kao što imamo i zakon o lustraciji ili omnibus zakon za Vojvodinu, pa ih niko ne sprovodi i poštuje. Ali decentralizacija dobro zvuči pred uvek aktuelne izbore. Upravo smo zato na dnu i na srbijanskom i na lokalnom nivou – centralno ili „decentralno“, jer neprestano živimo predizbornu kampanju: uradićemo to i to, ali trenutak da se TO zaista i uradi nikad ne dođe.

Nije samo to problem, nego i to što nam je orijentalizam u mentalitetu, i tu ne može da nam pomogne nikakva decentralizacija, kako nam nije previše odmogla ni još uvek aktuelna centralizacija. A orijentalizam jeste u mentalitetu čoveka u Bečeju – običnog i onog na vlasti – bez obzira na to što se dičimo time da je Austrougarska ovo i Austrougarska ono… Građanina i političara (uvek govorimo o većini, ne o izuzecima, jer ih uvek ima, i uvek svetle u mraku) u Bečeju ne interesuje ništa osim njihovog interesa, da napuni džepove vičući: „drž’te lopova“, a javno dobro, grad, spoljni i unutrašnji izgled opštine nikog ne interesuje.
Dok šetamo ulicama, na svakom koraku naletimo na primere orijentalizma, nerada i bezobrazluka nas i njih koji sede u gradskoj kući. Jedan od primera je dugogodišnji problem opštine Bečej, pored koje ničim izazvana teče reka Tisa: ovaj grad nema plažu. Za razliku od drugih, komšijskih gradova, koji se nalaze u istoj centralizovanoj Srbiji, koji imaju plažu. Više od deset godina svaki političar na vlasti laže građane da plaža samo što nije izgrađena, da kej na Tisi samo što nije sređen (u prevodu: košenje trave, eventualno, sađenje cveća). Tako je ovog leta na zidu pored kog teče Tisa osvanuo grafit: „Alo, Marsovci, a plaža?“.
Ta rečenica će verovatno ostati aktuelna i ubuduće, za buduće garniture na vlasti, ali i za nas građane, jer smo mi ti koji sami i preko svojih izabranih političara kreiramo život u svojoj zajednici. I u tim stvarima nije naročito važno da li živimo u centralizovanom ili decentralizovanom sistemu – kada smo orijentalisti (sve što je državno pripada sultanu koji nas tlači, zato državno treba uništavati). Samo je moje važno, sve to što je zajedničko nije moje, ne čuvam, ne unapređujem, već uništavam ili puštam da propadne.
A moglo bi se u Bečeju uraditi mnogo toga, s onoliko novca s koliko opštinski budžet raspolaže, s novcem koji bi opština mogla da dobije od evropskih fondova, čak i u centralizovanoj državi. Činjenica da se ništa ne radi, a okrivljuje se centralistički sistem, govori o tome da će tako biti i u decentralizovanom sistemu.
O tome šta će se dešavati u eventualno decentralizovanom Bečeju govori i ovaj primer: opština, čim je mogla, povećala je komunalne takse, u kriznoj godini, znajući da će ljudi takse sve teže i teže moći plaćati. Ali nije važno: taj novac je direktan prihod opštinskog budžeta.
Pa tu su i ne tako male sume za, recimo, terase restorana itd. Opštinske komunalne takse su među najskupljima u Srbiji, tako bar pišu beogradski mediji. Ti zločesti, centralizovani.
I evo još jednog primera za to kada sami donosimo odluke i niko se ne meša u naš posao: odlučili su gradski oci da će jednom možda rekonstruisati veoma ružan gradski trg. Raspisali su konkurs za idejne projekte trga i platili nekoliko projekata više od 10.000 evra. Naravno, trg nije rekonstruisan.
I najzad, ponovo stižemo do orijentalizma u nama i oko nas. Jasno je to, očigledno i drugima, jer u nacrtu Prostornog plana Vojvodine opština Bečej je zaboravljena u svakom pogledu. A što i ne bi, kada ni do sada ništa dobro sebi nismo uradili, a to što smo imali, pustili smo da propadne ili smo dali drugima, kao što je to bio slučaj sa mostom koji je trebao da poveže Bečej i Novi Bečej pokušavajući na taj način da stvori jednu perspektivniju sredinu. Začudo, dakle, u nacrtu Prostornog plana Vojvodine nije predviđeno da Bečej bude povezan sa Koridorom 10, nije predviđeno ni bolje povezivanje Bečeja sa regionalnim centrom, Novim Sadom (recimo, izgradnja puta sa više traka). Dalje, u nacrtu Regionalnog prostornog plana govori se i o budućnosti železničkog saobraćaja, međutim, mada u Bečeju železnica postoji odavno (prema nekim izvorima pruga je izgrađena još daleke 1873. godine), a šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka se šinobusima putovalo u Novi Sad, u nacrtu u kom je predviđena „rekonstrukcija, modernizacija, kao i perspektivna prekategorizacija“ pružnih pravaca, nije predviđeno pravac Novi Sad-Čurug-Bečej-Senta. Prostornim planom nije obuhvaćen Bečej niti je u njemu „predviđena rekonstrukcija i izgradnja luke i pristaništa“ iako je Bečej koji se nalazi na raskrsnici vodnih puteva i ušću kanala DTD imao lučku kapetaniju još iz perioda između dva svetska rata, kao ni „projektovanje i izgradnja kapaciteta nautičkog turizma“.
I još o decentralizaciji: opština poseduje tzv. Lokalnu agendu 21, to jest Strategiju održivog razvoja. Taj dokument je pre nekoliko godina usvojen, Bečejci su ga smislili, Bečejci bi ga trebali i ostvariti, međutim, nas same a ni vlast ne interesuje održivi razvoj opštine.
Utisak je da centralizacija sasvim odgovara bečejskoj vlasti, ovoj i prethodnima, a verovatno će i sledećim vlastima, jer tako imaju opravdanje za svoj nerad i neangažovanost. Naravno, država, kao Veliki brat, želi na svemu da drži svoju šapu, uvek je u pitanju novac i ništa više, ali takvo stanje, bez obzira na kuknjavu iz lokalne vlasti za decentralizacijom, odgovara svima. Ovako, krivi nikad nismo mi, uvek je neko drugi.
Interesantno je i to da opštinari u Bečeju ne znaju tačno kakvom imovinom (gde, koje zgrade, u kakvom su stanju, ko ih trenutno koristi) će lokalna samouprava da raspolaže kada se opštinama vrati njihova imovina.
I još jedna važna stvar na kraju: korupciju u Bečeju neće iskoreniti decentralizacija, koja je, da se pogrešno ne shvati, zaista potrebna. Neće otkloniti ni beskućnike, neće ni siromaštvo, neće ni zapošljavanje po partijskoj liniji, niti podelu opštinskih poslova stranačkim drugovima, ženama, rođacima. Neće očistiti ni neodržavane vece šolje u Domu zdravlja. Neće izgraditi saobraćajnicu na putnom pravcu Bečej-Bačko Petrovo Selo za koji jedan naš kolega kaže da je samo pravac.
Sve to moraće da urade Bečejci sami.
Orijentalno, habzburgovski, evropski, marsovski…ne-ma veze. Ali, moraće sami.

Kristina Demeter Filipčev