Direktor Gerontološkog centra dr Đerđ Ric: Zlonamerne priče o radu Gerentološkog centra

O Gerontološkom centru u Bečeju s vremena na vreme čuju se nezgodne priče, neke od njih imaju i sudski epilog, kao što je, recimo, bio slučaj u vezi sa neevidentiranim stanovnicima centra, a neke, pak, nemaju, kao što se desilo s istakanjem fekalija na za to nepredviđenom mestu. Pričalo se i o uslovima u kojima žive stari ljudi, o korišćenju hrane za štićenike Centra, kojoj je istekao rok trajanja (postoje fotografije hrane na podu u ovoj ustanovi i hrane kojoj je istekao rok trajanja, međutim, s fotografija se ne može nedvosmisleno zaključiti da se radi o prostorijama Gerontološkog centra).

Nakon izbora prošle godine izbio je i svojevrstan skandal, kada je pokrajinska administracija smenila dr Đerđa Rica sa mesta direktora (navodno zbog slučaja neevidentiranih štićenika Centra), da bi ga za nekoliko dana vratila na istu funkciju.
U pozadini smene i ponovnog postavljanja je verovatno to što je Ric (član SVM-a) bio među onim funkcionerima stranke koji su zagovarali formiranje koalicije sa naprednjacima u Bečeju, a to se u postizborno vreme nije dopadalo čelnicima SVM-a. Potom se Ric vratio „na liniju“ SVM-a.
Nedavna poseta predstavnika Rotari kluba, koji su poklonili hranu za narodnu kuhinju (hrana se priprema u Gerontološkom centru), bila je prilika da novinar Bečejskog mozaika postavi pitanja i o tim slučajevima direktoru ustanove dr Đerđu Ricu.

Rekli ste da postoji poseban magacin za namirnice za narodnu kuhinju, a poseban za potrebe Gerontološkog centra. Međutim, bilo je priča u javnosti da se dešava da se za korisnike Gerontološkog centra upotrebljavaju namirnice kojima je istekao rok trajanja ili koje nisu kvalitetne.

– U javnosti ja to nisam čuo, jednom se desilo da je jedan naš radnik, iz ne znam kojih razloga, probao da napravi neki eksces oko toga. Došla je veterinarska inspekcija i naravno da je sve bilo u redu. Kod nas dolazi Institut za javno zdravlje, to je posebna institucija koja se bavi kontrolom higijene i kvaliteta hrane, a među retkim smo gerontološkim centrima u Srbiji u kojima je uveden i HACCP sistem kontrole kvaliteta hrane pre dve godine. Naravno da je ranijih godina, dok je u velikoj količini dobijana humanitarna pomoć, bilo slučajeva da je proizvod bio blizu isteka roka, pa su nam dali da to potrošimo. Moram da napomenem i to, jer ljudi tu brkaju termine, da recimo, ako se zamrzne hrana u dubokom zamrzivaču i u međuvremenu istekne rok, to ne znači da je to za bacanje, jer od momenta odmrzavanja to još može da se iskoristi, ali mi to ne praktikujemo. Sa sigurnošću i sa odgovornošću mogu da tvrdim da tako nešto ne postoji da koristimo namirnice kojima je istekao rok trajanja. Radim veoma odgovoran posao i ne bih rizikovao da se tako nešto desi, a s druge strane apsolutno je razumljivo da su ljudi skloni takvim pričama. Mnogo puta izmišljaju, recimo, da se koristi stari hleb. Jeste, svaki dan dobijamo hleb od prethodnog dana, a ja preporučujem svakom čoveku da jede jučerašnji hleb, jer je zdravije.

Koliko korisnika ima Gerontološki centar?

– Ta brojka je varijabilna, ali kapacitet je 83-84 odsto popunjen. Tačan broj ne mogu da vam kažem, morao bih da proverim, ali je reč o 160-170 ljudi. Imamo slobodnih kapaciteta i to je posebna priča, jer se, nažalost, profil korisnika promenio u poslednje vreme. Pre 10-20 godina gotovo da nije bilo „ležećih“ korisnika, gotovo nije bilo psihički izmenjenih korisnika, međutim, dve-tri godine unazad samo traže mesto za ležeće bolesnike koji su u terminalnom stadijumu, ili za psihički izmenjene bolesnike, koji imaju Alchajmerovu bolest ili neke druge demencije, a broj izvršilaca je već mnogo godina isti. Sada imamo oko 80 ležećih korisnika, jer bolnice ne primaju hronične bolesnike, pogotovo u terminalnim stadijumima. U Gerontološkom centru imamo čak i tzv. hospi-sobu, to retko koja ustanova ima, to je soba za najteže bolesnike i u toj sobi sestra dežura non-stop. Jedan deo ustanove smo pretvorili u dementno odeljenje, gde su najteže psihičko izmenjene osobe (zaboravne, dezorijentisane), a to ponovo zahteva veći trud i veće angažovanje radnika, a „redovne“ stare osobe imamo u malom broju, oni su izdvojeni u objekat preko puta Doma zdravlja. Nadam se da će novi zakon, koji je prošle godine usvojen, nakon 20 godina doneti promene i u tom smislu da će nam eventualno povećati broj izvršilaca. Teško je organizovati posao sa trenutnim brojem kadrova i sa izmenjenom strukturom korisnika. Za sada se trudimo i ovom prilikom zahvaljujem se svojim saradnicima što se maksimalno angažuju. To je human i lep posao, međutim, izuzetno je težak.

Koliki je kapacitet odeljenja u Bačkom Petrovom Selu?

– Oko 30 korisnika. Taj objekat smo dobili od jedne porodice pre 20 godina. Uz dodatnu investiciju napravljen je objekat u kom postoje dvokrevetne sobe. U poslednje dve godine taj objekat koristimo za dementne ali pokretne osobe. Zato je potrebna permanencija, jer smo izrasli naše kapacitete.

Koliko ima zaposlenih u Gerontološkom centru?

– U našoj ustanovi, sa svim odeljenjima, ukupno ima 75 zaposlenih. U poslednje tri godine svake godine učestvujemo na konkursu za javne radove i dobijali smo te projekte, i ove godine se nadamo da ćemo sa Biroa rada „dobiti“ ljude da rade u Centru. Imamo dobru saradnju sa „Stilom“, jer se bavi i osposobljavanjem negovateljica i oni se prijave na stručnu praksu kod nas, to je oko 600 sati. Uglavnom od njih vrbujemo i za buduće radnike ako se ukaže potreba i za projekat javnih radova. Pretprošle godine smo imali preko 30 zaposlenih privremeno na 6 meseci.

Kako se dobija mesto u Gerontološkom centru?

– Osnovna procedura je da se zainteresovani jave Centru za socijalni rad, Centar nam prosledi dokumentaciju i naša komisija vrši prijem. Od socijalne dokumentacije je potreban nalaz voditelja slučaja iz Centra za socijalni rad, zdravstvena legitimacija i lična karta, a pored zdravstvene dokumentacije, tražimo još neke laboratorijske analize (pregled stolice i pluća) prilikom prijema, s obzirom na to da je kod nas pre 30 godina bila epidemija.

Primali ste u Centar ljude koji potom nisu bili evidentirani.

– Bilo je u javnosti pre par godina informacija o tome da smo bez nalaza Centra za socijalni rad primali ljude, da oni nisu bili evidentirani. Svaka osoba je po starom zakonu morala da se uvodi u matičnu knjigu (mastilom), s tim da ima naše državljanstvo. Dosta ljudi je došlo sa drugih područja bivše Jugoslavije od kojih neki do danas nisu uspeli da pribave lične isprave. Dakle, ti ljudi nisu nikako mogli ući u tu matičnu knjigu zato što nisu imali adekvatnu dokumentaciju, ličnu kartu, JMBG. Zatekao sam situaciju da postoji izvestan broj takvih ljudi. Šta sam trebao da uradim? Da ih sve izbacim na ulicu? Tek onda bi pisali u medijima o našoj ustanovi. To je neko iskoristio, zlonamerno naravno, i inspekcija je našla činjenično stanje da ti ljudi nisu bili uvedeni u matičnu knjigu, ali su elektronski bili evidentirani, međutim, po zakonu svaka osoba mora da bude uvedena i u matičnu knjigu. Nismo bili jedini, svi centri su tako radili u to vreme. Danas zakon čak dozvoljava da imamo direktan ugovor, s tim da će svaka ustanova dobiti onu količinu koliko može sama da sklopi. Dešavalo se i to da su direktni ugovori ranije bili potpisani, ali u poslednje vreme, bez obzira na to što zakon to dozvoljava, ja se trudim da to bude preko Centra za socijalni rad, jer nikom ne želim tu torturu što sam ja doživeo. Činjenica je da je od buve napravljen slon, jer ja ne bih sedeo ovde i dalje da je to stvarno bila ta greška.

Koliko košta boravak u Gerontološkom centru?

-Cenu određuje nadležno ministarstvo. Ne odlučujemo mi o ceni. Postoji kategorizacija korisnika. Imamo tzv. zavisne korisnike, oni nisu spremni za samostalan život i traže dodatnu negu, i za njih je cena oko 33.000 dinara mesečno. Imamo nezavisne korisnike, oni su samostalni, ali kod nas imaju smeštaj, grejanje, hranu, lekarsku pomoć i za njih je cena oko 20.000 dinara. Čak ni za naše usluge, koje radimo mimo narodne kuhinje, a reč je o usluzi kućne nege i pomoći u kući, koju finansira lokalna samouprava, ne određujemo cenu mi, već Centar za socijalni rad određuje nivo participacije.
Bavimo se još jednom delatnošću, to je „hrana na točkovima“. Radi se o tome da ljudi mo-
gu da naručuju hranu koju pripremamo za korisnike Gerontološkog centra. Tu cenu formira naš upravni odbor, „hrana na točkovima“ košta 170-180 dinara.

Ljudi se u Gerontološki centar mogu smestiti preko Centra za socijalni rad, ali postoji zakonska mogućnost i direktne pogodbe.

– Direktnu pogodbu još ne praktikujemo, jer podzakonska akta nisu dostavljena gerontološkim centrima. Prethodna vlada je nešto tu pokrenula, međutim, sada će svaki dom dobiti recimo da 10 posto kapaciteta može da se popuni slobodnim ugovaranjem u slučajevima gde ne postoji potpuna dokumentacija, ili su u pitanju strani državljani, ili se radi o hitnim slučajevima. Prilikom one famozne inspekcije pre par godina baš smo imali tri takva slučaja i u međuvremenu, dok je bila inspekcija, za jednu osobu je stiglo rešenje, a druge dve su, nažalost, umrle.

Pitam za direktnu pogodbu, jer u Bečeju kruže informacije da postoji mogućnost da osoba koja želi da dobije smeštaj u Gerontološkom centru, može umesto plaćanja da založi svoju kuću.

– To je opet pogrešna priča. Ne znam odakle ljudima takve ideje.

Dakle to ne može da se radi?

– Može, ali to Centar za socijalni rad odrađuje, ali Gerontološki centar s tim nema veze. Bilo je nekoliko takvih ugovora ranijih godina, ali nije za moje vreme, a direktor sam 8 godina. Ja nijedan ugovor o doživotnom izdržavanju nisam napravio. To možete proveriti. Mi nemamo kuće, imamo zemlju, ali to je zemlja od legata ili od ranijih izvora. U poslednje vreme, od kada sam ja direktor, nismo stekli nijedno jutro nove površine.

Rekli ste da Gerontološki centar ima zemlju. Nedavno je postavljeno pitanje ko koristi deo zemlje, koje je od lokalne samouprave dobio Komunalac za pošumljavanje. Iz Komunalca tvrde da je ne koriste, ali je ona ipak zasejana i navodno se ne zna ko je sejao na zemlji koja pripada Komunalcu. Odmah pored sporne parcele je parcela Gerontološkog centra. Bilo je priča da vi, odnosno Gerontološki centar, obrađuje tu zemlju koja je dodeljena Komunalcu.

– Pre tri godine iskoristili smo zakonsku mogućnost po kojoj škole i socijalne ustanove mogu dobiti od opštine, to jest od države, zemlju na korišćenje. Pošto mi inače posedujemo zemlju, prosledili smo zahtev opštini da dobijemo zemlju. Dobili smo 146 hektara na papiru, od toga je samo 44 hektara bilo za obradu, ali na papiru piše da je reč o više od 140 hektara. Inače, ta zemlja pre toga nije bila obrađivana. Opština nam je dala zemlju najlošijeg kvaliteta, koja nikome nije trebala. Tamo su se nalazili čobani i jedva su otišli sa te njive. Istovremeno je i Komunalac dobio izvesnu količinu zemlje za eventualno pošumljavanje. Prve godine nismo ništa zasejali na našem zemljištu, a sledeće, 2012. godine zasejano je žito. Naravno da naši ljudi nisu videli među, nego su zasejali žito.

I na delu koji pripada Komunalcu?

– Ali oni su tek posle sadili drveće i tada je rečeno da to njima pripada i gotovo. Ne postoji nikakav dogovor između Komunalca i nas, nego je greška u pitanju, jer ako odete na to mesto, vidite da ta zemlja nikada nije bila obrađivana, ili je slabo obrađivana, ne možete videti među i dešava se i među paorima da se greškom zaseje zemljište. Mene niko nije pitao, nego sam čuo iz medija da je neko uzurpirao zemlju, to je bez veze. Ja ni danas ne znam da li će to žito koje je posejano na 44 hektara pripasti nama, po važećem ugovoru bi trebalo. Kajem se što sam se upustio u to da sam tražio zemlju od opštine, ali sam mislio da ako zakon to dozvoljava, a mi već imamo zemlju koju obrađujemo, da ćemo imati neke koristi, ali verujte mi da od te zemlje još koristi nismo imali.

Da pojasnimo: od opštine ste na papiru dobili 146 hektara, od toga je obradivo samo 44 hektara. To su vaši radnici obradili, a greškom je zasejana i parcela pored, koja pripada Komunalcu?

– Da, to je toliko jednostavno.

Zemlja Komunalca je samo prošle godine zasejana pšenicom i još ne znate kome će ta pšenica da pripadne?

– Zna se kome će pripasti, ako je geometar izmerio da to pripada Komunalcu, bez obzira na našu štetu što smo obradili i zasejali zemlju, pšenica će pripasti Komunalcu.

Ljiljana Milovanov

ok