Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ: Deponija „Botra“ biće zatvorena 2022. godine

Godinama se priča o zatvaranju deponije „Botra“ u Bečeju. Otkad je 2016. godine završena sanacija tog smetlišta, najavljeno je i njegovo zatvaranje.

Sada je, međutim, izvesno da će smetlište biti zatvoreno za dve godine i od tada će bečejsko smeće morati da se nosi na regionalnu deponiju u Kikindu.

Prema procenama, u opštini se godišnje generiše oko 20.000 tona smeća, a dopremanje te količine u Kikindu bi po sadašnjim procenama koštalo oko 500.000 evra godišnje.

To će za dve godine svakako da poskupi cenu odnošenja smeća i građani će to „osetiti“ prilikom plaćanja računa.

Komunalno preduzeće „Potisje“ nastoji da do tada, osim odvajanja sekundarnih sirovina, pokuša da smanji količinu smeća i preradom biorazgradivog otpada i građevinskog šuta.

Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ kaže da će smetlište „Botra“ biti zatvoreno „najkasnije za dve godine, naime, 2022. godine po našim procenama količine smeća, a i po elaboratu koji je izrađen prilikom sanacije smetlišta, doći ćemo do maksimalnog kapaciteta, do tada ćemo napuniti prostor koji imamo na ’Botri’. Računamo da će 31. decembra 2022. godine deponija biti zatvorena i da ćemo morati da nosimo smeće na regionalnu deponiju. Tolerancija može da bude samo nekoliko meseci. Po zakonu nigde drugde novu deponiju u opštini Bečej nećemo moći da otvorimo“.

Ukoliko pretpostavimo da će cena odnošenja smeća na regionalnu deponiju biti oko 500.000 evra godišnje, postavlja se pitanje kako će opština Bečej to da plati i da li će to da poskupi odnošenje smeća.

Prema rečima Feješa, računi će biti neminovno viši, ali neće poskupeti odnošenje smeća, jer „mi sada naplaćujemo sakupljanje i odvoženje smeća. Recimo, u Bajinoj Bašti građani plaćaju i deponovanje smeća, kod nas na računu nemate troškove deponovanja. To će morati da se uvede. Primera radi, u nekim opštinama gde nemaju prečistač, građani plaćaju samo vodovod i kanalizaciju, a mi plaćamo i troškove prečistača, jer imamo prečistač. Tako će se, nažalost, morati građani da plaćaju i troškove deponovanja smeća. Mi se trudimo da godišnja cifra bude manja od 500.000 evra, ne znamo kolika će biti tada cena lagerovanja smeća. Sada je oko 25 evra cena deponovanja smeća bez transporta. To je računica sada za sve regionalne deponije. Naravno, deo troškova će snositi zagađivač, onaj ko pravi smeće. Nedavno sam ozbiljno razgovarao sa predsednikom opštine i sa članom Opštinskog veća za ekologiju da se pokrene pitanje odnošenja smeća na regionalnu deponiju. Po zakonu je lokalna samouprava dužna da brine o tome. U nekim opštinama je prve godine lokalna samouprava dala 50 odsto subvencija, druge godine 25 odsto subvencija i posle toga su prestali da subvencioniraju, jer ne mogu to da rade. Po istoj logici bi trebalo onda da subvencioniraju i potrošnju vode i struje… Videćemo šta će biti. Naše je da obezbedimo da koliko možemo pojeftinimo odnošenje smeća na regionalnu deponiju. Problem je u tome što se dosad o tome na državnom nivou nije ozbiljno radilo“.

Direktor „Potisja“ nije želeo da projektuje koliko bi građani mesečno plaćali za odnošenje smeća na regionalnu deponiju.

U cilju smanjenja količine smeća „Potisje“ završava prvi deo elaborata o korišćenju građevinskog šuta, a elaborat o biorazgradivom otpadu je završen.

„Ako predvidimo rešenje za korišćenje građevinskog šuta, automatski ćemo i otkloniti i opravdanje građanima da mogu da bacaju šut stvarajući divlje deponije. To je na nivou, s jedne strane, svesti građana, a sa druge strane na nivou inspekcije, da se malo i kažnjavaju ljudi. Direktor sam preduzeća pet godina i ne znam da je u poslednjih pet godina protiv nekoga podneta prijava i da je vođen postupak zato što je odnosio smeće na divlje deponije u Bačko Gradište, u Bačko Petrovo Selo, u Bečej… Naš posao nije da otklanjamo divlje deponije, radimo drugi deo posla, smeće redovno odnosimo – sve smeće, ništa ne ostavljamo ispred zgrada i domaćinstava –, građanima pružamo kvalitetnu uslugu“.

Osim želje da prerađuje biorazgradivi otpad i građevinski šut, „Potisje“ već izvesno vreme prikuplja reciklabilni otpad.

O tome kako bi „Potisje“ u bliskoj budućnosti uspelo pored redovnog posla, odnošenja smeća iz domaćinstava i prikupljanja otpada za reciklažu, da koristi biorazgradivi otpad i šut u cilju smanjenja količina smeća koje se odlaže na još uvek aktivnu deponiju „Botra“, Feješ kaže da se u „Potisju“ vode principom da ne postoji nemoguće, već postoje nesposobni.

„Mnogo manje vremena vam treba da neki posao dobro uradite, nego da nađete opravdanje zašto to ne radite. Primarna selekcija je zakonska obaveza. Druga stvar je što niko nije kažnjen ako to ne radi i što nisu dodatno stimulisana preduzeća koja to rade. Taj posao je još uvek neisplativ, ali je zakonski regulisano da treba da se radi. Potrebno je finansijski stimulisati one koji to rade, jer je to trošak, ne isplati se. Za dve do tri godine najkasnije kada ćemo svi morati nositi smeće na registrovana smetlišta, na regionalne deponije, to će koštati po jednoj toni smeća oko 25 evra. Izračunajte da li ćemo imati neki benefit ako ćemo nositi manje građevinskog šuta, manje biorazgradivog otpada, manje PET-a, kartona, stakla u tonama. Mi generišemo oko 20.000 tona smeća na godišnjem nivou u opštini Bečej. To se nosi na ’Botru’. Mi se sada opremamo i vozilima, zato pravimo centar na smetlištu, još to nije transfer-stanica, niti reciklažna stanica, ali to radimo iz sopstvenih sredstava i trudimo se da smanjimo količinu smeća. U ukupnoj količini smeća po morfološkom sastavu oko 44 odsto je biorazgradivi otpad (ostaci od hrane, baštenski otpad, trava, lišće). Ako od toga napravimo kompostilište, to košta, ali time ćemo smanjiti količine koje treba da nosimo u Kikindu. Neka od tih 44 odsto, a to je oko 9.000 tona, uspemo da skupimo manje od 50 odsto, oko 4.000 tona, a to znači da ćemo uštedeti 100.000 evra. Taj kompost ćemo koristiti kada zatvaramo deponiju da ne moramo da kupujemo zemlju kada prekrivamo deponiju i moći ćemo na toj deponiji da zasadimo drva. Kompost će da se koristi kada se sade vetrozaštitni pojasevi pored poljskih puteva… Prva ekonomska korist od toga će biti da nećemo plaćati da taj otpad nosimo u Kikindu. U vezi sa građevinskim šutom moram da kažem da u proseku godišnje odloži oko 1.600 tona građevinskog šuta na deponiju. Ako se to odvaja i preradi moći će da se koristi kao podloga za puteve, ulice, za nasipanje poljskih puteva, a prevashodna korist je da nećemo nositi šut u Kikindu“.

Za ostvarenje tih planova potreban je novac.

„Da bismo uštedeli prvo nam je potreban novac kako bismo sve navedeno uradili. Vrednost ovih projekata, ukupno ulaganje, po našim prvim računicama, u narednih 5 godina je oko milion evra. Mi to iz naših sredstava ne možemo da obezbedimo, ne može ni lokalna samouprava, te pravimo projekte da probamo da konkurišemo kod viših nivoa vlasti i stranih donatora. Već smo imali i razgovore sa GIZ-om. U poslednjih pet godina komunalno preduzeće je iz fondova i donacija u poboljšanje rada i kvalitet rada preduzeća uložilo više od 260.000 evra“, rekao je direktor „Potisja“ Zoltan Feješ.

B.M.