Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Direktor SC „Đorđe Predin Badža“ Dejan Stanojev: Krajnje je vreme za rekonstrukciju krova

Direktor SC „Đorđe Predin Badža“ Dejan Stanojev: Krajnje je vreme za rekonstrukciju krovatrg_fontane

U sportskom centru „Đorđe Predin Badža“ osim redovnog održavanja tokom 2016. i 2017. godine učinjen je napor i poboljšani su uslovi za korisnike.

Naime zamenjena je rasveta u sportskoj sali i na bazenu i pokretna zavesa u hali za podelu terena i sređen je prostor sa svlačionicama i sanitarnim prostorijama.

Direktor ustanove za sportsku aktivnost Dejan Stanojev govori o tome šta je to što je najvažnije urađeno u ustanovi.

– U 2016. godini je podržan naš projekat za rasvetu za veliku salu i tada smo obećali da ćemo uraditi i drugi deo projekta: rasvetu na bazenu i u hodnicima na spratu. Uspeli smo da uradimo i to i veoma sam zadovoljan. Postavljena je led rasveta i sad imamo još bolje uslove za organizaciju sportskih događaja poput finala Kupa Srbije u vaterpolu kao i za finalna takmičenja u drugim sportovima u hali. Prošla godina je bila uspešna i nastavljamo istim tempom. Želim da istaknem da smo imali i dobro leto, jer od letnje sezone na bazenima mnogo zavise naši prihodi. Međutim, po poslednjem rebalansu budžeta videlo se da nam nedostaje 2 miliona dinara, jer smo potrošili više, plaćajući smeštaje sportista. Naime, imali smo brojne ekipe na pripremama u našem gradu i oni troškove boravka uplaćuju nama, a kako je naš smeštajni kapacitet popunjen, sportiste šaljemo u hotel i druge smeštaje u Bečeju jer smo u 2017. godini imali više sportista nego što smo u početku planirali, a to je za nas svakako veliki uspeh. Ipak nas na sednicama Skupštine opštine, analizirajući godinu, uglavnom kritikuju da radimo sa gubitkom i ovom prilikom bih voleo da objasnim o čemu se zapravo radi. Problem je što mi sve naše troškove moramo da platimo u  roku od mesec dana a nama dužnici to nisu u obavezi pa tako kada dobijemo fakturu i ne platimo u roku od mesec dana, blokiramo celu opštinu. I tu nastaje problem, na primer, vaterpolo savez nam je dužan 1,5 miliona dinara, ali mi nismo dužni nikom. Međutim, mi smo od tog vaterpolo saveza za prethodne 4 godine zaradili 10 miliona. Naša politika je onda takva da ih, takoreći, malo kreditiramo, a oni nama u toku letnje sezone plate dugovanja. To tako funkcioniše već nekoliko sezona, a na kraju godine se vidi da imamo dosta dužnika i izgleda da smo u minusu, a nismo u minusu. Stalno imamo para na računu i sve obaveze i troškove regulišemo na vreme. U poslednjim mesecima godine obilazio sam svoje kolege u Bačkoj Palanci, Kikindi, Zrenjaninu i mogu da se pohvalim da smo jedan od sportskih centara koji ostvaruje najviše prihoda pre svega zahvaljujući sportskom turizmu. U 2017. godini imali smo goste iz Rusije i sa vaterpolom savezom imamo odličnu saradnju.

Ima, međutim, i poteškoća.

– Što se tiče poteškoća, sportski centar napravljen je 1988. godine i jasno je da se u njega mora ulagati. U 2017. godini uspeli smo mnogo toga da saniramo. Kupili smo i usisivač za bazene na daljinski upravljač. Nedostaju nam još dve spremačice jer imamo i smeštaj, veliki prostor. Imali smo veliki problem kada je pala zavesa u velikoj sali, ali smo uspeli i to da rešimo. To je bio jedan neplanirani trošak pored troškove za nova vrata kod sale, nova PVC vrata na svlačionicama itd. Moja najveća želja a i krucijalna stvar za sportski centar je popravka krova. Izradili smo projekat i imamo obećanja i nadam se da ćemo dobiti novac da rekonstruišemo krovnu konstrukciju. Uspeli smo da okrečimo sve prostorije osim sale i to je na čekanju pošto krov prokišnjava, pa kad se sanira, i salu ćemo da okrečimo  kako bi ona zaista bila reprezentativna. Ona je po funkciji jedna od boljih sala u okolini. Može da se podeli u tri dela, a ono što nas plaši je mogućnost da se parket podigne ukoliko se ne reši problem prokišnjavanja. Insistiram na tome i mislim da je u 2018. godini krajnje vreme da se krov sanira kako bi se sprečilo propadanje objekta. Svestan sam toga da je reč o kapitalnoj investiciji tako da smo se obratili i pokrajini i očekujem da ćemo uz podršku lokalne samouprave u skladu sa prioritetima naći način da u ovoj godini sredimo krov sportskog centra. To mi je najveća želja pre svega zbog dobrobiti sportskog centra jer kroz ovaj objekat dnevno prođe oko 1.000 ljudi, to su školarci, sportisti, to je oko 30.000 osoba mesečno i to je sigurno jedan od razloga zašto treba ulagati u sportski centar, a potom i zbog činjenice da mi  mandat direktora ističe ove godine i nakon svega, odnosno posle kompletne rekonstrukcije rasvete, otvorenog bazena i krova, mogu da se vratim u školu. Time bi ostao neki trag iza mene. Ono što svakako moram da kažem je da imamo dobru saradnju sa lokalnom samoupravom jer su oni pre svega naši osnivači i moramo da poštujemo određena pravila, a sa druge strane da se borimo za sportski centar i za koncept da se deca što više bave sportom i da im za to treba omogućiti uslove i na otvorenim i zatvorenim terenima. Međutim, sve to košta. Unutrašnji bazen je naš najveći trošak, jer radi 24 časa, pa je reč o ogromnoj potrošnji struje a svake nedelje imamo i kontrolu kvaliteta vode.

Ranije je najavljena izgradnja još jednog, pa čak i dva bazena u kompleksu otvorenih bazena u cilju razvoja sportskog centra.

– U ovom momentu ta ideja je nerealna. Od pokrajine smo dobili 5.800.000 dinara za rekonstrukciju otvorenog bazena. Od toga će se uraditi pločice, prelivi, stepenice do leta. Još ćemo videti da li će moći da se urade pločice u celom bazenu ili samo polovina, ali deo gde se ulazi u bazen koji je i najvažniji za sigurnost pre svega dece, biće urađen. Sigurno je i da će se uraditi rekonstrukcija malih bazena. Postojala je namera da pokušamo da izgradimo još jedan bazen, međutim, to zaista iziskuje mnogo novca i mislimo da je bolje rekonstruisati postojeći, nego ulaziti u investiciju koja je poprilično velika. Ipak, u budućnosti se nadamo još jednom bazenu.

Ukoliko bude realizovana ideja i projekat korišćenja termalne vode u sistemima daljinskog grejanja, u prvoj fazi predviđeno je da se tom vodom greju veliki potrošači.

– To jeste najefikasniji način grejanja i mi jesmo primer za to jer se sportski centar greje na tu toplu vodu. Otpadna topla voda greje bazene. Mi tu pravimo temperaturu kakvu hoćemo, ali pre svega vodimo računa da bude optimalna za bavljenje sportom i da higijena bude na visokom nivou, jer sada kontrola iz Instituta iz Novog Sada dolazi svake nedelje za razliku od prethodnog perioda kada je analiza rađena dvonedeljno. Analize se rade na otvorenom i na zatvorenom bazenu baš rigorozno i bez obzira na to što mnogo košta, dobro je što je kontrola na nedeljnom  nivou, jer je zdravlje i bezbednost naše dece najvažnije.

V.F.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *