trg_fontane
Nakon izbora u maju 2012. godine, nova vladajuća garnitura u Bečeju saopštila je deo toga što planira da uradi, zatim je to predstavljeno i nakon sto dana vlasti, kada je između ostalog rečeno da će „pored uobičajenih redovnih aktivnosti informisanja“, biti i „redovne konferencije za novinare koje će biti organizovane kvartalno, i biće svojevrstan osvrt na postignute ciljeve i najava planiranih aktivnosti“.
S obzirom na to da takve „kvartalne redovne konferencije“ nisu bile održane, i da je u protekle dve godine bilo malo informacija u javnosti o „postignutim ciljevima i planiranim aktivnostima“, o tome šta je sa najavljenim investicijama i dolaskom potencijalnih investitora koji bi otvorili nova radna mesta, pokušali smo da saznamo informacije od člana Opštinskog veća zaduženog za privredu i preduzetništvo Dragana Kovačeva.
Krenimo redom. Krajem 2012. godine iz lokalne samouprave saopšteno je da je sa nemačkom firmom „ST Energija“ potpisan „sporazum o razumevanju o izgradnji solarnog parka u industrijskoj zoni, gde planira kupovinu parcele od 6 hektara i njeno opremanje za proizvodnju električne energije kroz solarne ćelije“, kao i da investitor planira da zaposli tridesetak radnika. Tada je navedeno i da je u toku postupak za zakup zemljišta.
U istom periodu najavljen je i dolazak holandske firme „Champion-Tehnology“, zainteresovane za „gradnju proizvodnog pogona za proizvodnju aditiva za upotrebu u naftnoj industriji“, koji je, kako je tada rečeno, bio u fazi pronalaženja odgovarajuće lokacije. Nijedna od ove dve najavljene investicije do početka 2015. godine nije realizovana. U vezi njih Kovačev je rekao da su investitori odustali zbog promene poslovnih okolnosti koje su se u međuvremenu dogodile.
„Sa nemačkom firmom je zaista bio potpisan sporazum i trebala je da se pronađe odgovarajuća parcela u industrijskoj zoni, ali pošto je trebalo da se prave tri pogona na tri parcele, prethodno je morala da se izvrši preparcelizacija zemljišta. To je i urađeno, a troškove za to, preko 200.000 dinara, platio je potencijalni strani investitor, što pokazuje da je bio vrlo ozbiljan, jer ne bi snosio tolike troškove da nije imao ozbiljnu nameru. Sve je išlo u dobrom pravcu, nikakvih problema od strane lokalne samouprave u odnosu sa potencijalnim investitorom nije bilo, međutim, u međuvremenu je došlo do izmena u određenim zakonskim propisima što se tiče energetike i proizvodnje bioenergije koje su vezane za stimulacije od strane države, a koje su uslovile da se kalkulacija cene koštanja energije proizvedene na takav način promeni. Strani investitor je od toga odustao, jer više nije imao kalkulaciju koja bi bila pozitivna i nije imao stimulaciju da tu investiciju uradi jer ne bi imao zaradu koju je planirao. Samo iz tog razloga je investitor odustao“, rekao je Kovačev i dodao da mu novac za troškove preparcelizacije nije vraćen jer je to bio trošak koji je taj posao zahtevao, a parcela je sada slobodna za nekog drugog investitora.
Što se tiče holandske firme, prema rečima Kovačeva, predstavnici ove firme su tri puta dolazili u Bečej i ponuđene su im i braunfild i grinfild lokacije, a investitor se na kraju odlučio za parcelu pored Fadipove „nove“ hale u industrijskoj zoni, međutim, do realizacije planova nije došlo zbog promene poslovnih okolnosti. „Holandska firma ’Champion-Tehnology’ je imala ekskluzivitet u snabdevanju NIS Naftagasa aditivima, i kao jedini snabdevač, zbog obima posla imala je interes da sve to organizuje u Srbiji da bi smanjila troškove transporta. Moram da naglasim da je ta proizvodnja ekološki bezbedna i sigurna, ne bi narušavala životnu sredinu. Međutim, u međuvremenu NIS menja svoju poslovnu politiku na bazi javnih nabavki i uvodi više dobavljača, tako da se potencijalnom investitoru obim posla drastično smanjio, nije više imao interes da gradi pogon u Bečeju i otvorio je trgovinsko predstavništvo u carinskoj zoni u Novom Sadu. Zbog toga je i ta investicija prekinuta, ali u komunikaciji sa lokalnom samoupravom takođe nije bilo nikakvih problema i imali smo intenzivne kontakte, izlazili smo im u susret sa svim traženim podacima, međutim, ta poslovna okolnost promenila je situaciju kao što je to bio slučaj i u prethodnom primeru“, naveo je Kovačev.
Slovaci i Amerikanci
Sredinom 2013. godine najavljen je dolazak slovačke kompanije „Energotex“ u Bečej, koja je bila, kako je tada rečeno, zainteresovana za gradnju pogona za proizvodnju električne energije na biomasu. Krajem prošle godine predsednik opštine je izjavio da investitor nije odustao, ali da je u „nedoumici na kom zemljištu da gradi pogone“, jer je prvobitno bilo predviđeno zemljište kod Flore koji obrađuje PIK „Bečej“. Upitan da li u vezi ove investicije ima novih informacija Kovačev je odgovorio: „Dogovori su još u toku. Moram da naglasim pre svega da postoji dobra saradnja lokalne samouprave i rukovodstva PIK-a ’Bečej’, odnosno stečajnog upravnika i svih njegovih pomoćnika koji su uključeni u taj deo posla, ali na određen način jeste problem što je PIK u stečaju, međutim, mislim da i pored toga ovaj posao treba da se realizuje jer, bez obzira na to šta će biti sa kombinatom, ovakva investicija je krajnje korisna kako za PIK, tako i za investitora. Pomenuo bih da više nije reč o firmi ’Energotex’ iz Slovačke, koja je odustala, ne znam zbog čega, to je stvar odnosa PIK-a i te firme, a došao je ’Biotec’, koji je zainteresovan za isti posao. Sa prethodnim investitorom smo išli na razgovor sa ministarkom energetike i imamo pismenu potvrdu Ministarstva energetike o podršci tom poslu. Ideja je bila da se radi na više lokacija, a prva lokacija gde bi se gradio pogon je PIK-ova farma na Srbobranskom putu, jer bi se pored biomase koristila i osoka sa farme. Kada je urađen prvi idejni projekat, ispostavilo se da kompletna instalacija biogasnog postrojenja ne može da stane na postojeći plac farme. To je malo zakomplikovalo situaciju, jer bi morali da probiju ogradu i da se prošire na državno poljoprivredno zemljište koje trenutno koristi PIK, a onda se postavilo pitanje prenamene tog zemljišta. Kontaktirano je Ministarstvo poljoprivrede, predočeno je šta je tema i interes PIK-a i stranog investitora i u decembru 2014. godine dobili smo pozitivan odgovor, s tim da je naglašeno da prenamena zemljišta mora biti predviđena Planom detaljne regulacije opštine Bečej. U toku je postupak revidiranja Plana detaljne regulacije i čim bude okončan, treba da pošaljemo Ministarstvu na uvid da bi ono moglo dalje da postupa. Sve to iziskuje više vremena, ali mislim da će to pitanje biti rešeno na obostrano zadovoljstvo“.
Početkom 2013. godine najavljena su ulaganja u izgradnju proizvodnih pogona od strane srpsko-američke firme „Technosoft“, koja je kupila parcelu u industrijskoj zoni na kojoj je, kako je rečeno, do jeseni 2013. godine trebala da bude izgrađena proizvodna hala za izradu visokotehnološki sofisticiranih komponenti. Do danas se to nije desilo. Drugi investitor je firma „MGM Plamen“ koja je zakupila Fadipovu halu, a u vezi s tim su predočeni određeni problemi i tada je rečeno da će se „opština truditi da pomogne vlasniku da se obezbeđivanje placa i objekta reši na neki drugi način, po najpovoljnijim uslovima, kako bi firma ostala u Bečeju, jer posao za 26 ljudi sa tendencijom da se taj broj poveća, nije zanemarljiva brojka za našu sredinu“. Upravo zbog potencijalnih novih radnih mesta, iako je reč o privatnim firmama, bilo bi interesantno da se javnost informiše o tome zašto ono što je najavljeno nije realizovano.
U vezi srpsko-američke firme, član Opštinskog veća zadužen za privredu i preduzetništvo je rekao da je u kontaktu sa vlasnikom srpskog dela te firme dobio uveravanja da će u toku ove godine doći do izgradnje hale i početka proizvodnje u njoj, a da je to bilo odloženo zbog proizvodnje i ispunjavanja prethodno ugovorenih narudžbina i rokova. Što se tiče firme „MGM Plamen“ i problema oko zakupa „nove“ Fadipove hale, Kovačev je rekao da je on uspešno rešen: „Kada je u pitanju firma ’Plamen’, ona je bila u zakupu hale Fadipa u stečaju na lokaciji u industrijskoj zoni u koju je uložila dosta novca i pokrenula proizvodnju, a onda je Agencija za privatizaciju raspisala javnu prodaju na kojoj su se pojavile druge firme i nastao je problem ’naduvavanja’ cene tog objekta. Sve je to rešeno bukvalno uz posredovanje lokalne samouprave u kontaktiranju sa ostalim interesentima, na taj način da je firma ’Plamen’ ipak kupila tu halu i još više uložila u nju, radi dobro i sa sto posto kapaciteta. Planira da se i dalje širi, što je dobra vest jer su u pitanju bečejski privrednici, i da poveća broj zaposlenih, krenula je sa 15, a sad ima preko 20 radnika, uglavnom su svi Bečejci“.
Francuzi
Kada govorimo o zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta, a koje je povezano sa investicijama i pokretanjem proizvodnje, dolazak francuske firme „Kivonj“ koja je krajem 2012. godine kupila halu Fadipa a početkom 2013. godine pokrenula proizvodnju, za Bečej i Bečejce je bila dobra vest jer je najavljeno da firma planira da zaposli 60 radnika. Prema nezvaničnim informacijama, zaposleno je tridesetak radnika, ali je u međuvremenu bilo i otpuštanja. U vezi toga Kovačev je izjavio: „Tačno je da je smanjen broj radnika. Trenutno imaju 18 zaposlenih, proizvodnja se odvija normalno, ali sa manjim obimom i smanjenim kapacitetom. Međutim, i tu moram da naglasim da se uz pomoć lokalne samouprave sve vrlo brzo realizovalo, od kupovine hale, dobijanja dozvola, rešavanja problema struje i vode, ali što se tiče smanjenja proizvodnje, to je problem same kompanije koja ima proizvodne pogone u više zemalja i svuda je ista priča zbog dešavanja na tržištu i velike konkurencije u branši. Firma je vlasnik tog objekta u koji je mnogo uloženo, trenutno se zbog situacije na tržištu dešava da se smanjuju svi troškovi dok ne dođu neka bolja vremena. Nema nikakvih naznaka da bi pogon eventualno bio zatvoren“.
Nemci
Jedna od velikih najavljenih investicija koja je i realizovana je dolazak nemačke kompanije KWS koja je u Bečeju izgradila centar za doradu semena. Bilo je najavljeno da će u prvoj fazi rada centra biti zaposleno 250 radnika. Međutim, u javnosti je kružila priča da u toj firmi nisu zaposleni Bečejci ili da i oni koji su bili u početku zaposleni su i otpušteni i da su zaposleni radnici iz drugih sredina. Upitan koliko su ove glasine istinite Kovačev je odgovorio: „Bilo je raznih priča kako se zapošljava preko politike, preko veze, ovako ili onako. Firma KWS je primala radnike u radni odnos krajnje transparentno, stručno, profesionalno bez ikakvih upliva sa strane, ni lokalne samouprave, ni politike. To je vrhunska firma i mora da ima vrhunske rezultate, samim tim mora da ima i krajnje profesionalne zaposlene i samo je to princip za prijem radnika. To mogu da potvrde i iz NSZ-a, gde su bili raspisani oglasi sa navodima koji profili se traže, gde su organizovani razgovori po grupama, imali su komisiju koja je dolazila iz Beograda koja je obavljala razgovor sa svakim zainteresovanim kandidatom i ona je donosila odluku o tome ko odgovara, a ko ne. Ako nisu mogli da nađu odavde odgovarajućeg radnika za određeno radno mesto, oni su ih tražili dalje i šire i tu mi ne možemo da utičemo, to je sasvim razumljivo, jer da bi postigli maksimalan efekat u proizvodnji, moraju da odaberu stručnu radnu snagu“.
Infrastruktura
Preduslov za privlačenje investitora u industrijsku zonu je njena adekvatna infrastrukturna i komunalna opremljenost. O ulaganju u industrijsku zonu koja se prema Planu detaljne regulacije prostire na 388 hektara površine, predstavnici lokalne vlasti govore duži niz godina. Tako je aktuelna lokalna vlast, doduše trenutno u nešto izmenjenom sastavu, po dolasku na funkciju najavila da će se preostalih 323 hektara (65 hektara je bilo kompletno opremljeno) opremati po fazama i u skladu sa finansijskim mogućnostima. Upitan šta je od tada urađeno i koliko je novca i u šta uloženo kako bi se potencijalnim investitorima ponudili što bolji uslovi, član Opštinskog veća zadužen za privredu i preduzetništvo je odgovorio: „Primer KWS-a, tako velike evropske i svetske kompanije koja je došla u Bečej i napravila halu, govori da ne bi mogla realizovati svoju investiciju bez dobrih uslova u industrijskoj zoni da kao lokalna samouprava nismo nešto preduzeli, a to su tri osnovne stvari, izgradnja kanalizacije za otpadne vode, snabdevanje gasom za industriju i struja. U ovom momentu taj posao je završen i sada, svaki investitor može da uđe odmah u posed bilo kojeg placa u toj zoni i da odmah započne proizvodnju, jer su svi uslovi obezbeđeni“.
Prema informacijama dobijenim od člana Opštinskog veća Dragana Kovačeva a na osnovu podataka dostavljenih u pisanoj formi iz Direkcije za izgradnju, za opremanje industrijske zone adekvatnom električnom energijom, na osnovu ugovora sklopljenog 5. jula 2012. godine između Elektrovojvodine i JP Direkcije za izgradnju koji se odnosi na izgradnju „elektroenergetskog objekta TD-10031“, „zbog potreba kabliranja dela postojećih izvoda ’Bečej1’ i ’Bečej2’“ uloženo je 5.379477 dinara sa PDV-om, od čega je 2.689.738 dinara finansirala Elektrovojvodina i isto toliko Direkcija za izgradnju Bečej. Radovi su završeni u 2014. godini.
„Radi izgradnje distributivne gasne instalacije za priključke budućih investitora“, opština Bečej je u aprilu prošle godine potpisala ugovor sa preduzećem Gas d.o.o. Bečej o prenosu prava korišćenja merno-regulacione stanice „uz obavezu Gasa d.o.o. da o svom trošku opremi industrijsku zonu u Bečeju“. U izgradnju distributivne gasne instalacije preduzeće Gas je uložilo 11.031.024 dinara sa PDV-om, a radovi su izvedeni u 2014. godini. Merno-regulaciona stanica, čija je vrednost 8.611.640 dinara sa PDV-om, izgrađena je ranije sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine na osnovu ugovora iz 2008. godine.
Prema podacima navedenim u dopisu iz Direkcije, za izgradnju kanalizacije otpadnih voda sa crpnom stanicom „CS-1“ u delu industrijske zone od železničke pruge do prostora predviđenog za izgradnju centra za doradu semena, projekat je izradila firma „Akva projekt“ iz Subotice za 354.000 dinara sa PDV-om, a njegovu izradu je finansirala Direkcija za izgradnju. Vrednost radova na izgradnji kanalizacije je 12.673.450 dinara, za to je Ministarstvo privrede na osnovu ugovora zaključenog 20. novembra 2014. godine obezbedilo 3.802.035 dinara, a preostali iznos od 8.871.415 dinara je obezbeđen u budžetu opštine Bečej. Dalje se navodi da je „postupak javne nabavke za izbor izvođača sprovelo Ministarstvo privrede i kao najpovoljniji ponuđač izabrana je firma ’Graditelj NS’ d.o.o. iz Novog Sada“, a radovi treba da počnu „čim se stvore povoljni vremenski uslovi“. Rok za završetak posla je 90 kalendarskih dana.
Česi
Među najavljenim investitorima bila je i češka firma „Favorit“, koja više ne posluje u Bečeju, o čemu smo pisali u jednom od prethodnih brojeva Bečejskog mozaika, ali treba pomenuti da je umesto tog investitora proizvodni pogon u Bečeju otvorila firma „Multitest“ koja, kako je rečeno, planira da širi svoju proizvodnju.
Aktuelna vlast je najavljivala i ulaganja u infrastrukturu, pomenimo samo rekonstrukciju puta prema Bačkom Petrovom Selu, na čiju realizaciju se još čeka, zatim izgradnju kružnog toka na ulasku u Bečej iz pravca Novog Sada. O tome i o drugim najavljenim ili započetim investicijama će biti reči u nekom od narednih brojeva novina.
Dolaze Italijani
Član Opštinskog veća zadužen za privredu i preduzetništvo Dragan Kovačev je najavio dolazak jedne italijanske kompanije iz tekstilne industrije koja tek planira da se pojavi na tržištu u Srbiji.
„Predstavnici italijanske firme, koja se bavi proizvodnjom donjeg veša i trikotaže, boravili su u Srbiji i obišli više gradova i opština i interesovali su se za lokacije na kojima bi mogli da izgrade svoj proizvodni pogon, pošto trenutno nisu prisutni na tržištu u Srbiji. Vlasnik te firme je posetio i našu opštinu. Na sastanku su doneti zaključci i nakon toga su predstavnici te firme uputili pismo o namerama Ministarstvu privrede u kom su naveli da od svega što su pogledali i što su dobili u ponudi na teritoriji Srbije, najzadovoljniji su onim što su videli i čuli u Bečeju, da im je namera da u Bečeju kupe plac i naprave proizvodni pogon i da u prvoj fazi poslovanja zaposle oko 200 radnika, najviše na šivenju. U opticaju su dve lokacije u industrijskoj zoni i sada treba da se opredele za jednu od tih. To su informacije iz decembra meseca i u toku godine bi ovi planovi trebali da se i realizuju“, izjavio je Kovačev.
Obećanja
S vremena na vreme nije loše podsetiti se pojedinih obećanja i izjava predstavnika lokalne vlasti s početka mandata.
Bez namere da se na bilo koji način omalovaži plan i ambicija investitora i uz razumevanje da poslovno okruženje utiče i diktira dinamiku realizacije planiranog, iznosimo nekoliko detalja sa konferencije za novinare od 19. marta 2013. godine na kojoj je predstavljen investitor i sa njim potpisan ugovor o kupovini placa u industrijskoj zoni. Konferenciji za medije su prisustvovali Dragan Kovačev, član Opštinskog veća zadužen za privredu, Dalibor Kekić, član Opštinskog veća zadužen za investicije i razvoj, Goran Matić, direktor Direkcije za izgradnju i vlasnik srpsko-američke kompanije „Technosoft“.
Parcela o kojoj je reč, nalazi se u Zanatskoj ulici u industrijskoj zoni i bila je ranije prodata firmi „Union-transport“ iz Čuruga sa kojom je raskinut ugovor. „Imali smo malih tehničkih problema jer je dotična parcela bila prodata firmi iz Čuruga. Taj ugovor je bio overen u sudu, ali usled nove prakse sudova, centralni registar za overu nije dozvoljavao mogućnost da se overi ugovor na istoj parceli. Mi smo ušli u sudski spor sa „Union-transportom“ i u rekordnom roku smo uspeli da raskinemo ugovor sa njima, tako da smo sada u mogućnosti da potpišemo ugovor sa firmom ’Technosoft’ iz Bečeja“, rekao je Goran Matić, direktor Direkcije za izgradnju.
„Ovo je jedna potvrda svega što smo naveli u izveštaju o prvih sto dana rada nove lokalne samouprave. Sve što je tada navedeno se polako i sprovodi i sve je u postupcima. Drago mi je što se sve to ostvaruje s tim što smo sada na prvom koraku, dalje sledi izgradnja objekta i tu opština zajedno sa Direkcijom za izgradnju grada tek treba da pokaže koliko je operativna i efikasna na izdavanju svih potrebnih dozvola i prateće dokumentacije, tako da će to biti ispit kako za firmu ’Tehnosoft’, tako i za opštinu Bečej, jer faktor vreme svakako nije zanemarljiv“, kazao je Dragan Kovačev, član Opštinskog veća zadužen za privredu.
„Mogu samo da izrazim zadovoljstvo da je ovaj posao priveden kraju, što se tiče potpisivanja ugovora i prodaje parcele. Dinamika našeg rada i rezultati rada tek treba da se vide, tu mislim na lokalnu samoupravu, vrlo smo aktivni, imamo dosta zahteva od potencijalnih investitora, međutim, ima i dosta nerešenih stvari. Trudimo se da sve te stvari zaokružimo u smislu da investicioni i razvojni potencijal opštine Bečej bude transparentan i vrlo jasan, u ovom momentu ne možemo da kažemo da je to slučaj, ali idemo ka tom cilju i u narednom periodu ćemo raditi na tome da Bečej bude prepoznat kao grad koji ima investiciono-razvojni kapital“, izjavio je Dalibor Kekić, član Opštinskog veća zadužen za investicije i razvoj.
Lj.M.
