trg_fontane
Jul: Zbor u Komunalcu
U julu su bila aktuelna dešavanja u Komunalcu. Naime, dva dana nakon konferencije za novinare na kojoj je saopšteno da je Upravni odbor Komunalca podneo zahtev lokalnoj samoupravi za razrešenje direktorice firme Eržebet Feher zbog teškog finansijskog stanja u preduzeću, neredovnih plata, poslovanja sa gubitkom, u krugu fabrike (24. juna) održan je i zbor radnika povodom reagovanja direktorice Komunalca na podnošenje zahteva za njeno razrešenje. Novinarima je rečeno da je direktorica plasirala priču da su predstavnici radnika u Upravnom odboru, Nandor Kohajda i Zoltan Feješ, prikupljene potpise radnika za neke druge potrebe zloupotrebili na sednici Upravnog odbora za zahtev kojim se tražilo njeno razrešenje, te da je ona pokrenula prikupljanje potpisa radnika protiv ta dva člana kako bi se oni „zamenili“ u Upravnom odboru, kao i da se Zoltan Feješ smeni sa mesta predsednika sindikata i da obojica dobiju otkaz.
Na zboru radnika, članovi i predsednik Upravnog odbora su navode o zloupotrebi potpisa radnika demantovali iznošenjem činjenice da je na sednici Upravnog odbora razmatrano nekoliko tačaka dnevnog reda: poslovanje preduzeća za prva tri meseca 2011. godine, zahtev radnika za mišljenje Upravnog odbora u vezi sa neiskorišćenim godišnjim odmorom, sa prekovremenim satima rada i sa kašnjenjem isplate zarada, koji je potpisalo četrdesetak radnika, a na dnevnom redu sednice je bio i zahtev dva predstavnika radnika u Upravnom odboru za pokretanje postupka za razrešenje direktorice, te da su te dve tačke dnevnog reda bile odvojene, da nije bilo zloupotrebe potpisa i da o tome postoji i tonski zapis. Osim toga, rečeno je da je i direktorica Komunalca prisustvovala sednici Upravnog odbora, a da je nakon toga „odbor“ jednoglasno usvojio predlog za podnošenje inicijative za njenu smenu. Od sedam članova, za su glasala dva člana ispred Demokratske stranke, jedan član ispred Lige socijaldemokrata Vojvodine i dva člana predstavnika zaposlenih. Nije bio prisutan predstavnik mađarske koalicije i jedan član Demokratske stranke (bivši član G17 Plus). „Mi ne smenjujemo nikoga, to je samo predlog, a dalje je sve u nadležnosti politike. Struka, znanje, papiri, rezultati su pokazali da treba da se pokrene inicijativa za njenu smenu i to nije prvi put. Prošle godine je takva inicijativa bila prvi put u februaru, pa je iz opštine rečeno da se moraju direktor i Upravni odbor dogovoriti da zajednički rade. Upravni odbor je ponovo 4. maja 2010. godine doneo odluku da ne može da sarađuje sa direktorom i tada je lokalna vlast rekla da će ili smeniti direktora, ili Upravni odbor, ili predsednika Upravnog odbora. Ove probleme ne želimo da dignemo na viši nivo, želimo to da rešimo sa osnivačem, da rešimo unutar firme. Za ono što smo mi izneli postoje dokumenta, izveštaji Upravnog odbora, ne jedan, već više, pa očekujemo da će lokalna samouprava to rešiti“, izjavio je tada Zoltan Feješ, predsednik sindikata i član Upravnog odbora.
Komentarišući situaciju u Komunalcu, Dragan Mitić, predsednik Upravnog odbora je rekao da direktorica i dalje povlači „neke kadrovske poteze, smene, imenovanja“, da u prethodne tri godine nije zaposlen niko, a da je samo u poslednjih pet meseci primljeno osmoro radnika, te da mu sve to liči „na neku kampanju i propagandu uoči izbora“ i da direktorica „zloupotrebljava svoje mesto u političke svrhe“. „Posle diskusije na zboru radnika postavljeno je pitanje zašto Upravni odbor i sindikat sad pokreću tako nešto? Ovo je treći put u tri godine, posle izrade bilansa stanja i uspeha, završnog računa i izveštaja o radu za osnivača, da Upravni odbor pokreće takvu inicijativu, na taj način što svako uputi svojoj političkoj grupaciji razloge za smenu. Ove godine je to učinjeno krajem aprila meseca i razlozi koje smo Magdolna Šlajf, Laslo Balaž i ja ispred Demokratske stranke stavili na papir je materijal od sedam stranica. To smo dostavili svojoj stranci, ali imam osećaj da niko nije ni pročitao, mada je prethodno bilo zahtevano da napišemo koji su razlozi za smenu direktorke. To se već treći put dešava u tri i po godine i nikad ništa nije bilo preduzeto. Ne postoji politička volja da se ona smeni. Siguran sam da mnoge stvari koje direktorica radi, radi na štetu preduzeća“, rekao je Mitić, a u vezi sa dokazima za navedene nepravilnosti, rekao je: „U izveštajima nikad nismo uperili prst ni u koga i ja nisam rekao da je taj i taj nešto ukrao ili odstranio iz firme i napravio štetu, već je rečeno da je organizacija na tako niskom nivou i tako loša da se samo može posumnjati da postoji neka namera. Koliko ja znam, sve takve papire sa dokazima već ima i predsednik opštine, gospodin Knezi i policija, pa neka organi o tome presude, ko je nadležan. Pošto smo Magdolna Šlajf i ja imali uputstvo da drugačije glasamo, a mi smo glasali po savesti, ne po partijskom uputstvu, nezvanično sam saznao da je zato predložena naša smena iz Upravnog odbora“.
Povodom dešavanja u Komunalcu konferenciju za novinare sazvali su i funkcioneri lokalne vlasti i predstavnici Demokratske stranke, Budislav Medurić (predsednik opštinskog odbora stranke) i Dušan Jovanović (član opštinskog odbora). Oni su podsetili na to da su se prilikom konstituisanja lokalne vlasti sa koalicionim partnerima iz SVM-a dogovorili da ta stranka preuzme odgovornost za Komunalac i imenuje direktora, a da Demokratska stranka u Upravnom odboru Komunalca ima tri svoja člana. Medurić je rekao da je rad Komunalca do sada karakterisalo „dosta loših stvari nasleđeno iz prethodnog mandata, ali bilo je i trzavica i problema na relaciji Upravni odbor-direktor, Upravni odbor-radnici-sindikat“, ali da je sada iz toga potekla inicijativa sindikata i dela radnika za smenu direktora i objasnio da direktore javnih preduzeća više ne biraju, niti smenjuju radnici, nego osnivač (Skupština opštine ), te da su u toj situaciji „sugerisali“ svojim članovima u Upravnom odboru da se ne priključe inicijativi.
„Ovog puta naši članovi u Upravnom odboru su imali preporuku i instrukciju opštinskog odbora DS-a da se ne priključe toj inicijativi, a oni su mimo toga ipak izglasali nepoverenje direktoru. Kao odgovorna stranka koja je u koaliciji, ne želimo političke lomove i reagovali smo onako smo morali po Statutu, kao aktu koji postoji u našoj stranci, a koji kaže da organizaciju rada i politiku stranke na lokalu vodi opštinski odbor DS. Mi smo na opštinskom odboru DS-a smenili predsednika Upravnog odbora Dragana Mitića i članicu Magdolnu Šlajf i već smo dali u skupštinsku proceduru nalog da se zamene novim članovima (Marko Đapić i Bojan Mandić) koji će i dalje imati političku instrukciju da rade ono što je u okviru njihovog Statuta, a to će pomoći da se poboljša rad Komunalca“, rekao je Medurić.
Upitan zašto se osporava odluka Upravnog odbora za pokretanje procedure za razrešenje direktorice Komunalca, kada je Upravni odbor taj koji predlaže kandidata za mesto direktora, a Skupština opštine to prihvata ili ne prihvata, a jasno je da je Upravni odbor najviši organ upravljanja u preduzeću, Medurić je odgovorio: „Ne osporava se procedura, nego politički čin, zato što Demokratska stranka participira u Upravnom odboru Komunalca i DS vodi jedinstvenu politiku i nije donela odluku da naši članovi u Upravnom odboru podnose inicijativu za smenu direktora Komunalca, oni su to uradili svojevoljno.“
I bi smena članova DS-a na 37. sednici Skupštine opštine 4. jula, a inicijativa Upravnog odbora za smenu direktorice Komunalca je ostavljena za neku narednu sednicu. Tada je predsednik opštine, odgovarajući na optužbe radikala u vezi sa radom Komunalca, rekao da je izveštaj Upravnog odbora Komunalca prosledio Ministarstvu unutrašnjih poslova. Javnost od tada nema informacija o tome šta je policija zaključila iz tog izveštaja.
O tome da upravni odbori nisu tela koja zaista upravljaju preduzećima i institucijama, svedoči i slučaj Upravnog odbora Gradskog muzeja, čiji je član, Dušan Ivetić, na istoj sednici lokalnog parlamenta gde su smenjeni i članovi Upravnog odbora Komunalca, dao ostavku. On je naveo da je osnovni razlog za ostavku taj što se „ne poštuju odluke koje je Upravni odbor donosio, a vezano je za izbor direktora naše ustanove“. Ivetić smatra da je nipodaštavanje odluke Upravnog odbora „omalovažavanje i onemogućavanje rada članova Upravnog odbora muzeja“. Na njegovo mesto je imenovan Laslo Lenđel. Odbornici lokalnog parlamenta usvojili su i završni račun budžeta opštine. O trošenju para iz opštinskog budžeta govorila je načelnica finansijskog odeljenja opštine Angelina Horvat, navodeći da su planirani prihodi bili 770.859.000 dinara, a da su ostvareni 640.476.723 dinara. Horvat je rekla da je na Opštinsko veće, Skupštinu opštine i predsednika opštine potrošeno 40.240.000 dinara, a na Opštinsku upravu 125.132.000 dinara.
Posle sednice Skupštine „procurile“ su informacije da je načelnica finansijskog odeljenja opštine podnela ostavku. O tome je ona u telefonskom razgovoru sa novinarom Bečejskog mozaika rekla da nije podnela ostavku već se nalazi na „godišnjem odmoru do daljeg“. Ipak, lokalna samouprava sada ima novu načelnicu finansija, Ildiku Brusnjai…
Početkom jula 49 bivših radnika Fadipa (IBP) dobili su rešenja kojima se potvrđuje da su ostvarili pravo na isplatu zarade za devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka u firmi iz Fonda solidarnosti Republike Srbije.
U julu je u organizaciji Društva učitelja Bečeja u prostorijama Narodne biblioteke održan prvi dečji origami kamp, a u Bačkom Gradištu, u organizaciji udruženja „Most“ drugi „Palačinka festival“, na kom su gostovale i ekipe iz Mađarske. Glavna nagrada, kruna, pripala je domaćinu Ivanu Kišu.
U centru Bečeja početkom jula priređena je završna ceremonija Prvog međunarodnog festivala duvačkih orkestara, na kojoj su nastupili orkestri iz Čongrada, Sente, Ade, Kupusine i Bečeja uz pratnju mažoretkinja iz Sente. Ovom manifestacijom je obeležena 127. godišnjica postojanja duvačkog orkestra u Bečeju, koji je do pre dve godine bio Vatrogasni duvački orkestar, kada je uz podršku lokalne samouprave prerastao u Gradski duvački orkestar koji radi u okviru Gradskog pozorišta.
Kanalom DTD do Šlajza u Bečeju doplovila je i treća regata koju organizuje JVP „Vode Vojvodine“ sa devedesetak lađa i sa 150 članova posade.
U julu je predstavljen projekat za zapošljavanje osoba sa smetnjama u razvoju u okviru programa javnih radova (reč je o izradi baze podataka osoba sa posebnim potrebama).
Sindikalne organizacije PIK-a „Bečej“ u saradnji sa granskim sindikatom Srbije PUT „Nezavisnost“ su u hotelu „Bela lađa“ održali okrugli sto „Strategijom razvoja poljoprivrede do novih radnih mesta“. Cilj skupa je bio da se od stručnjaka iz različitih oblasti poljoprivrede i predstavnika vlasti dobiju odgovori na pitanja o tome kakva je budućnost poljoprivrede u Srbiji. Postavljena su brojna pitanja, a dobijeno je malo odgovora.
U julu je došlo i do promena u Međusektorskom savetu Lokalnog plana akcije za decu. Rešenjem predsednika opštine imenovan je novi sastav Saveta, a na prvom sastanku novog saveta (6. jula) imenovana je nova-stara koordinatorka tog tela, Izabela Šormaz, iako je sredinom 2010. godine bila pokrenuta inicijativa za njenu smenu sa ove funkcije. Bilo je još novosti: umesto toga da se broj dece i mladih poveća u Savetu kako je predviđeno, njihov broj je smanjen na samo jedno dete. Jasno je da je Savet postao politička institucija, jer u novom sastavu od 39 članova 21 osoba je sa izborne liste Koalicije za evropski Bečej (DS i ostali), ostalo je samo 6-7 članova iz starog saziva, a za ostale članove se ne zna ko ih je predložio, a imenovani su rešenjem predsednika opštine.
Krajem jula održana je još jedna sednica Skupštine opštine Bečej na kojoj su usvojeni Izveštaj o trošenju para iz opštinske kase za prvih šest meseci godine, kao i predlog preraspodele sredstava u opštinskom budžetu. U vezi sa rebalansom predsednik opštine Peter Knezi je rekao da je to u današnjim uslovima „normalna pojava“. Preraspodelom para u opštinskoj kasi, između ostalog, predviđeno je da se obezbedi 13 miliona dinara za bušenje bunara i poboljšanje vodosnabdevanja u opštini. Odbornici su dali saglasnost i na odluku o pristupanju osnivanju privrednog društva turističko-rekreativnog centra (buduća banja). Predsednik opštine je rekao da je reč o završetku prve faze u pristupanju izgradnje dugo najavljivane bečejske banje i da je pred njim i članovima Opštinskog veća u narednom periodu zadatak da pažljivo sačine predlog ugovora sa budućim investitorom. Taj ugovor će, rekao je Knezi, prvo biti razmatran u lokalnom parlamentu gde će moći da se vide svi bitni detalji vezani za prava i obaveze opštine i investitora. Sve tačke dnevnog reda Skupštine su usvojene većinom glasova, osim predloga za razrešenje direktorke Komunalca koji su na osnovu ranije preporuke Upravnog odbora tog preduzeća podneli opozicioni odbornici Aleksandar Dimitrijević i Robert Kiš. Ipak, četiri glasa za nije bilo dovoljno da se smeni direktorka Komunalca Eržebet Feher.
Avgust: Kiša za Dan Bečeja i BUM svuda
Početkom avgusta obeležen je i Dan Bečej, 1. avgust. Proslava je trajala od 29. jula do 1. avgusta, ali ne kako je planirano i prvobitno najavljeno na šetalištu i obali Tise, nego u OSC-u „Mladost“ zbog lošeg vremena. Ove godine zvezde programa su bile pobednici mađarskog „Idola“ i grupe „Orthodox Celts“ i „Perpetuum mobile“. U okviru proslave održane su i prateće manifestacije: ETNOS, „Adrenalin fest“, „Dani Lovačkog udruženja Bečej 2011“ (ove godine najukusniji gulaš od divlje svinje pripremio je Goran Popov, drugo mesto je osvojio Laslo Fuderer, a trećeplasirani je bio Srđan Bokun) i „Tiski dani 2011“ na obali Tise. U okviru ove manifestacije održana su brojna nadmetanja od kojih je najvažniji bio „Zlatni kotlić Tise“, takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Prvo mesto u kuvanju riblje čorbe i nagradu od 110.000 dinara podelili su Goran Rackov iz Kikinde i Miša Pinčer iz Begeča, a treće mesto i 15.000 dinara je osvojio Sava Trifunović iz Turije. Za ovu manifestaciju iz opštinskog budžeta je obezbeđeno pola miliona dinara. Povodom Dana Bečeja na svečanoj sednici lokalnog parlamenta uručene su i godišnje nagrade opštine Svetislavu Travici, pesniku, književniku, aforističaru i uredniku časopisa „Tisa“, Laslu Fudereru, rimokatoličkom, i Dejanu Stanojevu, pravoslavnom svešteniku, Đerđu Lajberu, novinaru, Vilmošu Zavarku, sportisti, Mađarskom kulturnom društvu „Petefi Šandor“ i Ireni Rac Sabo, pedagoškinji.
Uoči proslave Dana grada u Bečeju osvanule su nove korpe za smeće, za koje je iz opštinskog budžeta plaćeno 12.000 evra.
Tokom avgusta Bečejsko udruženje mladih – BUM, održao je nekoliko akcija, jedna od njih je „Da zaživi centar sivi“. I zaživeo je, jer su BUM-ovci skupili novac za tridesetak klupa koje su postavljene na Pogači. Ovim činom je na simboličan način obeležen i Dan mladih (12. avgust), a akciju je podržala i Krovna organizacija mladih Srbije koja je Bečej i ovu BUM akciju promovisala na nacionalnom nivou kao primer pozitivne prakse.
Dan mladih BUM-ovci su obeležili i „Igrama bez granica“ na bazenu OSC-a „Mladost“, dok su žurkom u letnjoj bašti Gradskog pozorišta ovaj dan obeležili i članovi Omladinskog kluba, Kancelarije za mlade i učesnici volonterskog kampa u Bečeju.
Početkom avgusta žitelji Drljana proslavili su Dan sela i tradicionalnu svetkovinu posvećenu hlebu od novog žita, a u Bačkom Gradištu seoska slava, Preobraženje Gospodnje, pored tradicionalnog obreda, obeležena je i uz Vojvođansku olimpijadu starih sportova koju je drugu godinu zaredom organizovao BUM.
Kada je reč o mladima, nakon obelodanjivanja novog sastava Međusektorskog saveta Lokalnog plana akcije za decu, u kojem je umesto da se poveća broj mladih, on bio smanjen, a to je izazvalo revolt starih članova Saveta na čelu sa Izabelom Šormaz i predstavnika mladih, u avgustu je, izgleda, postignut politički dogovor kojim su svi manje-više zadovoljni. Naime, na svečanoj sednici Međusektorskog saveta saopšten je dopunjen sastav: umesto 39 članova, Savet sada ima 66 (dvanaest dece). Za obezbeđivanje javnog prostora za omladinu (Centar za decu i mlade u ulici Glavnoj broj 47) opštini Bečej je 15. avgusta u Beogradu uručena nagrada „Mlad grad“ za najbolju opštinu u Srbiji u ovoj kategoriji.
Od 1. avgusta je poskupelo telefoniranje u fiksnoj telefoniji, mesečna pretplata je skuplja za 50 dinara.
Tokom avgusta je bila aktuelna i obnova stočne pijace. Za ovaj posao je opštini iz pokrajinskog budžeta odobreno 180.000 dinara.
Nezadovoljni rešenjima koja su im dostavljena na ime poljarine, (da se poljarina plaća na godišnjem nivou, u dinarskoj protivvrednosti 17 kilograma pšenice prve klase na Produktnoj berzi u Novom Sadu, na dan utvrđivanja poljarine, po hektaru, tj. po 30,24 dinara za kilogram), poljoprivrednici iz bečejske opštine u avgustu sproveli su akciju prikupljanja potpisa za peticiju kojom su tražili ukidanje ili izmenu cene poljarine, kao i da se od tih para ne finansira poljočuvarska služba, jer nisu zadovoljni njenim radom.
Sindikalni lideri u PIK-u saopštili su da su zaposleni u kombinatu zadovoljni radom stečajnog upravnika i glavnog menadžera, i da očekuju da će do 9. septembra biti gotov plan reorganizacije preduzeća koji pravi konsultantska firma Zvonimira Nikezića „Ces mekon“. Istovremeno su izneli i niz optužbi na račun (bivšeg) gazde Đorđija Nicovića, npr. da je kratkoročnu pozajmicu koju je koristila firma „Irva investicije“ Nicović 2009. godine preveo u dugoročnu pozajmicu i da je tada počela agonija PIK-a i zaposlenih, zatim da je zaduživanje kombinata nastavljeno kupovinom mehanizacije i opreme preko lizinga u vrednosti od oko 800.000 evra, koja se koristi u drugim firmama Đorđija Nicovića, do kupovine jednog konja za 145.000 evra! O tome zašto su tek tada javnosti prezentovali te informacije, naveli su da su tada uspeli da pribave dokaze za svoje tvrdnje, međutim, novinarima su dali samo na uvid kopije dokumenata koji potvrđuju kupovinu konja od 145.000 evra i mehanizacije na lizing.
U avgustu su članovi Ujedinjenih regiona Srbije (URS) u Bečeju lepili plakate čiji je sadržaj – kritika lokalne vlasti – izazvao reakciju predsednika opštine Petera Knezija, te je on na konferenciji za novinare osudio postupak aktivista URS-a, navodeći da se na taj način narušava izgled grada kao i da je „neprimeren i nemoralan“ i tražio dozvolu novinara da putem medija odgovori na pitanja koja su mu upućena, ali i da on postavi nekoliko pitanja. Naravno, to je izazvalo reakciju i sa druge strane, te je par dana nakon toga predsedništvo URS sazvalo konferenciju za novinare. Tako je krenulo međusobno optuživanje i prepucavanje. Pored toga, na istoj konferenciji, novinarima je pročitano i saopštenje za javnost a povodom fizičkog napada na aktivistu URS-a prilikom lepljenja plakata na javnoj oglasnoj tabli (20. avgusta).
Krajem avgusta su počele pripreme za popis stanovništva, birali su se instruktori i popisivači, a interesovanje je bilo veliko jer je reč o dobro plaćenom poslu u kratkom trajanju.
Obnova dečjih igrališta na teritoriji opštine kasnila je tri meseca, a dok se čekalo na lokalnu samoupravu da svoje obećanje sprovede u delo, mališani su dobili svoj kutak u centru grada, nove sprave i klupe na dečjem igralištu u naselju Sedam sekretara SKOJ-a, od Saveta Mesne zajednice „Ivan Perišić“.
Kasnila je i realizacija Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje, odnosno otvaranje 30 novih radnih mesta jer zbog, kako je objasnio Budislav Medurić, predsednik lokalnog Saveta za zapošljavanje, sporog punjenja opštinskog budžeta nije obezbeđeno 2,3 miliona dinara.
U avgustu je u Radičeviću počelo pokrivanje zelene pijace, za ovu namenu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo odobrio je 400.000 dinara.
Krajem avgusta u Bečeju je priređeno Međunarodno veče folklora u centru grada na kojem su nastupili ansambli iz Italije, Grčke i Gruzije. Održan je i četvrti dečji interkulturalni kamp na Radarskoj stanici, a žitelji Novog sela su obeležili dan ove Mesne zajednice.
Septembar: Vesele manifestacije i škole bez telefona
Nakon rebalansa opštinskog budžeta, škole u bečejskoj opštini u novu školsku godinu ulaze sa 30 posto umanjenim budžetima, ali i sa isključenim telefonima, neisplaćenim putnim troškovima, neplaćenim računima za struju i gotovo bez osnovnog potrošnog materijala kao što su krede itd.
Putem javnih radova u toku 2011. godine sa evidencije NSZ četiri osobe su dobile posao na period od pet meseci u radionici Svetog Roka, u odeljenju udruženja „Vera i svetlo“ iz Mola, koje od ove godine postoji u Bečeju, za unapređenje u pružanju usluga korisnicima centra i osam osoba na period od tri meseca angažovanih na održavanju izgrađene atmosferske kanalizacije i otvorenih upojnih jarkova za koje je konkurisalo JP Vodokanal. Za ove poslove NSZ je odobrila 794.555 dinara.
Nakon javnog uvida u nacrt Regionalnog prostornog plana Vojvodine, Direkcija za izgradnju Bečej je uputila sedam primedaba, kojima se između ostalih traži adekvatnije priključenje Bečeja na Koridor 10 i povezivanje sa regionalnim centrom (Bečej-Novi Sad) kroz izgradnju „potiske magistrale“.
Poljoprivredni proizvođači iz Bečeja i Poljanica, zajedno sa zemljoradničkim zadrugama, meštanima i Mesnom zajednicom Poljanice, pokrenuli su akciju uređenja Poljaničkog puta.
U Drljanu je Drugom revijalnom konjičkom trkom svečano otvoren novi hipodrom, dar seoskog konjušara i velikog ljubitelja konja, Save Popova. U Radičeviću su, šestodnevnom manifestacijom, treći put obeleženi Dani Radičevića pod nazivom – Memorijal Milana Vujnovića, a u okviru programa priređena je i svečanost povodom 40 godina postojanja fudbalskog kluba u selu.
Petog septembra je počelo, a krajem septembra je završeno bušenje bunara, kojim je trebalo da se stabilizuje i normalizuje vodosnabdevanje u Bečeju. Zbog alarmantne situacije, rebalansom opštinskog budžeta za ove namene obezbeđeno je 13 miliona dinara, dok je Vodokanal za sredstva od 10 miliona dinara konkurisao kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, koja su potrebna za opremanje i povezivanje bušotina bunara. Krajem septembra su urađena i ispitivanja novih bušotina, a kako su rekli u ovom javnom preduzeću, rezultati su premašili očekivanja. Međutim, rezultati ispitivanja kvaliteta vode na žutim bunarima u Bečeju su pokazali sasvim drugo, naime, voda u bunaru u ulici Uroša Predića (kod mlina) bila je mikrobiološki neispravna i njeno korišćenje je privremeno bilo zabranjeno.
Bečejski poljoprivrednici su početkom septembra uputili predstavnicima lokalne samouprave peticiju sa 400 potpisa protiv rešenja o naplati poljarine. Oni su peticijom tražili smanjenje nerealno visoke cene poljarine (cena kilograma pšenice je oko 16-17 dinara, a ne 30,24) i efikasniju poljočuvarsku službu. Nakon toga su usledili sastanci, razgovori, dogovori i konferencije za novinare. Rezultat toga je da je postignut kakav-takav dogovor, odnosno predsednik opštine Peter Knezi je rekao da 2011. godine cena poljarine neće moći da se smanji, a da poljoprivrednici koji ne plate poljarinu od 514 dinara po hektaru zemlje, neće snositi nikakve sankcije, a da onima koji su platili, novac neće biti vraćen, nego će se verovatno za razliku u iznosu umanjiti poljarina za narednu godinu. Kasnije je ipak smanjena poljarina na 18,50 dinara.
Sredinom septembra je direktor Direkcije za izgradnju Zvonimir Stankov saopštio da su u industrijskoj zoni i u gradu prodate četiri od pet ponuđenih parcela. Reč je o dve parcele u industrijskoj zoni površine od 12 hektara iza Sojaproteina, tri hektara pored Bečejke, koje su i kupile ove dve fabrike po 3,2 evra za kvadratni metar.
Plan reorganizacije PIK-a „Bečej“ u izvedbi „Ces mekona“, kojim je trebalo da bude predviđeno da država postane većinski vlasnik firme umesto Đorđija Nicovića, da se napravi socijalni program za 200-300 radnika koji bi otišli iz firme, da se zakupi dodatno poljoprivredno zemljišta itd., nije završen do 9. septembra, kako je obećano, niti je plan napravila pomenuta firma.
Tokom septembra su u centru Bečeja održane i brojne manifestacije. Četvrta „Bečejska staza zdravlja – BEST 2011“ u organizaciji Društva za borbu protiv šećerne bolesti opštine Bečej, „Karavan zdravlja – rana dijagnoza – dobra prognoza“ akcija o prevenciji raka dojke u organizaciji Pokrajinskog Foruma žena Demokratske stranke u saradnji sa članicama opštinskog foruma žena te stranke, „Sajam starih zanata“ u organizaciji Odeljenja za privredu i razvoj Opštinske uprave i Turističke organizacije Bečeja, koji je otvorio pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i tom prilikom najavio da će u narednih mesec i po dana sekretarijat za rad pokloniti Bečeju etno kuću – vojvođansku suvenirnicu, akcija predstavljanja Lokalnog plana upravljanja otpadom, a po prvi put je priređena i manifestacija za decu i mlade „Kad bi meni dali jedan dan“ kao i Međunarodni jesenji poljoprivredni sajam u velikoj hali i na platou OSC-a „Mladost“ koji je okupio 80 izlagača iz zemlje i okruženja. Na kompleksu Ribnjaka održan je i „Zlatni kotlić Vojvodine“, takmičenje u kuvanju riblje čorbe i ribljeg paprikaša, tradicionalna manifestacija koju je ove godine Turistička organizacija Vojvodine organizovala u saradnji sa Turističkom organizacijom Bečeja, lokalnom samoupravom i Ribnjakom. Direktor Turističke organizacije Bečej, Marijan Gujanica je rekao da je za realizaciju ove manifestacije potrošeno 210.000 dinara u čemu je Turistička organizacija Bečej učestvovala sa 40.000 dinara iz sopstvenog budžeta, PIK „Bečej“ – sektor Ribnjak sa 70.000 dinara, dok je Turistička organizacija Vojvodine izdvojila 100.000 dinara.
Krajem septembra Društvo prijatelja dece opštine Bečej obeležilo je desetogodišnjicu rada, a na svečanoj akademiji dodeljena je nagrada „Građanin po meri dece“ nastavniku matematike Saši Ljuboviću i profesorki biologije Katici Kabok iz OŠ „Sever Đurkić“.
Članovi neformalne omladinske grupe „Za naše selo“ i volonteri iz Bačkog Petrovog Sela u septembru su popravili klupe na šetalištu kraj Tise i u parku u centru sela.
Sredinom septembra u rad je puštena obnovljena stočna pijaca u Bečeju. Nova pravila nalažu: prodaja i kupovina stoke je moguća samo uz zakonom propisanu dokumentaciju.
Krajem septembra na sednici Skupštine opštine Bečej lokalni odbornici su većinom glasova usvojili trinaest tačaka dnevnog reda, među kojima je i drugi rebalans opštinskog budžeta, ali za razliku od prvog, ovog puta nisu smanjeni, već su za oko dva procenta povećani prihodi opštine i planirani prihodi su 772,79 miliona dinara. Usvojene su i odluke o javnoj atmosferskoj kanalizaciji (sistemom će gazdovati Vodokanal i Direkcija za izgradnju), promenjena je nedavno doneta odluka o poljočuvarskoj službi na zahtev lokalnih poljoprivrednika.
Ljiljana Milovanov
