Tokom četiri dana, od 9. do 12. oktobra, u Gradskom pozorištu održan je drugi po redu BEFEMON, Bečejski festival monodrame. Na programu je bilo pet predstava, četiri na srpskom jeziku i jedna na mađarskom. Shodno proklamovanom konceptu festivala, pored nastupa renomiranih glumaca, pre svega Vesne Čipčić i Dušanke Glid Stojanović, publici se predstavilo i jedno manje poznato glumačko ime. Međutim, mlada Borjanka Ljumović ne samo da je uspešno odgovorila izazovu monodrame, te zahtevne pozorišne forme, posebno što je to bila jedina kamerna predstava na festivalu, nego se čini da su njeni „Gosti“ po tekstu Ronalda Harvuda ostavili, sve uzev, najsnažniji utisak.
Festival je otvorila predstava „Oskar i mama Roz“ po tekstu Erika Emanuela Šmita, a u režiji Nebojše Bradića. Vesna Čipčić se bečejskoj publici prikazala odličnom glumom, pre svega izuzetnim predstavljanjem dijaloga dečaka koji umire i njegove negovateljice. Drugog dana publika je imala priliku da gleda „Gledanje“ po tekstu Gorana Vučića i u režiji Milice Stojanović. Nešto slabiji tekst nije mogao pomoći glumici Vanji Stojanović da ponudi nešto više od ravnolinijskog predstavljanja lika starice koja evocira međuratne dane građanskog ili boljereći aristokratskog, bogataškog Beograda. Ipak, klavirska pratnja i zanimljiva video rešenja učinile su ovu postavku dovoljno atraktivnom. Dan posle publika je mogla videti dva monodramska ostvarenja – spomenute „Goste“, kao i predstavu na mađarskom jeziku „Imate li nešto za prijaviti?“ po tekstu Đerđa Serbhorvata, a u izvedbi Arpada Černika. BEFEMON je zatvorila predstava „Kabul“ po neobičnom i duhovitom tekstu Tonija Kušnera, u izvođenju sjajne Dušanke Glid Stojanović.
Festival, treba spomenuti, nije pratila naročito svečana atmosfera, nije bilo formalnog otvaranja niti zatvaranja, ali vredi reći i da su plakati i prospekti festivala bili vrhunski dizajnirani, a korektno je bio osmišljen i reklamni foršpan. Međutim, Bečejci su, što je najbitnije, dobili priliku da uživaju u prvorazrednoj umetnosti, u izuzetnim pozorišnim ostvarenjima. Postavljanje i izvođenje monodrama danas je neretko motivisano pukom besparicom, ali dobrom selekcijom predstava – ozbiljnih, društveno relevantnih i umetnički neupitnih, a ne lakozabavnih – BEFEMON bez imalo sumnje postaje najznačajniji godišnji kulturni događaj u gradu.
I.K.