trg_fontane
Odbor revizora u komunalnom preduzeću „Potisje“ d.o.o. (Šandor Pal, pokojni odbornik DZVM-a i advokat Slobodan Zlokolica) u većinskom vlasništvu opštine Bečej, u martu ove godine izradio je izveštaj o radu preduzeća u 2008. i 2009. godini. Izveštaj je upućen Skupštini opštine (još nije stavljen na dnevni red sednice), Opštinskom veću, predstavnicima „Potisja“ i novinarima. Pal i Zlokolica održali su i konferenciju za novinare na kojoj su predstavili izveštaj odbora revizora, koji je otvorio niz pitanja u vezi sa poslovanjem „Potisja“.
Najviše nejasnoća revizori su imali u vezi sa registracijom firme, jer ona nije registrovana u skladu sa odlukom Skupštine opštine o osnivanju, već se kao osnivački akt pominje ugovor o osnivanju, o čemu predstavnik osnivača, lokalni parlament, nije obavešten. Zatim je i dokumentacija o radu preduzeća bila nepotpuna, a postavljena su pitanja i o osnivačkom kapitalu, finansijskom poslovanju, sukobu interesa i o sindikalnom sporazumu u kome se govori i o načinima raspolaganja udelima (interni i eksterni prenos udela).
Zbog svih nejasnoća, predsednik opštine i Opštinsko veće su zatražili eksternu reviziju poslovanja „Potisja“, koju je obavila budžetska inspektorka Desanka Tobdžić.
Kontrolu propisa u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja „Potisja“ u periodu od 1.9.2008. do 31.12.2009. godine budžetska inspektorka je sprovela od 29. aprila do 21. juna.
Međutim, zapisnik koji je inspektorka podnela Opštinskom veću (još nije raspravljano o tome) je zamagljen, bez konkretnih navoda šta je procesno i materijalno pogrešeno, da li su propusti koji su eventualno počinjeni kažnjivi ili ne, koji su rokovi za otklanjanje nedostataka…
Osnivanje preduzeća
U zapisniku o kontroli propisa navodi se da je „Potisje“ osnovano 13. maja 2008. godine u Bečeju i da je rad započelo 1. septembra iste godine. Međutim, prilikom kontrole budžetske inspektorke, „’Potisje’ nije imalo sva dokumenta i akta ovog društva u svom sedištu. Dokumentacija se nalazila kod jednog od osnivača, ’Alisca Terra Kft’ Mađarska, Seksard. U Zakonu o računovodstvu i reviziji, u članu 23 stav 12, stoji da se računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnog lica ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga. U Zakonu o privrednim društvima, u članu 174 stoji da je društvo sa ograničenom odgovornošću dužno da čuva dokumenta i akte u svom sedištu ili na drugim mestima poznatim ili dostupnim članovima društva, a navedeno je i koja su to dokumenta i akta. Ni posle donošenja dokumentacije i akata od osnivača ’Alisca Terra Kft’ u ’Potisje’ nisu sva bila potpisana, overena i nisu imala broj i datum. Deo dokumenata i akata su u toku kontrole prevođena sa mađarskog na srpski jezik, prikupljana i slagana na jedno mesto u sedištu firme“, navodi se u izveštaju budžetske inspektorke.
Osnivački kapital
U zapisniku prosleđenom Opštinskom veću konstatuje se da su novčana sredstva osnivačkog uloga korišćena u poslovne svrhe za obavljanje delatnosti i da kapital nije smanjen. „Osnovni kapital društva iznosi 467.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije. Osnovni novčani ulog iznosi 169.000 evra, a nenovčani 288.000 evra. Opština Bečej upisuje i uplaćuje osnivački kapital u iznosu od 51 procenta od ukupnog osnovnog kapitala u iznosu od 233.000 evra, od čega je novčani ulog 1.000 evra, a nenovčani deo osnovnog kapitala 232.000 evra i predstavlja imovinska prava opštine Bečej na isključivo pravo na iznošenje smeća sa teritorije opštine na vreme od 20 godina, a sve po proceni ovlašćenog procenitelja – veštaka (iako nikada tako nešto nije učinjeno; prim. nov.). Osnivač ’Alisca Terra Kft’ upisuje i uplaćuje osnivački kapital u iznosu od 49 posto od ukupnog osnovnog kapitala u vrednosti od 224.000 evra, od čega je novčani ulog 168.000 evra, a nenovčani, kamion za iznošenje smeća ’Mercedes 950.62’ vrednosti 56.000 evra, a sve prema izveštaju veštaka (što takođe nije sprovedeno)“.
U zapisniku se navodi da „Potisje“ posluje preko dve poslovne banke u kojima ima otvorene račune. „U julu 2008. godine ’Alisa Terra Kft’ je na jedan od računa prebacila 84.000 evra, a u decembru iste godine uplaćen je istovetni iznos na račun u drugoj banci“.
Konstatuje se da su prema prikazanoj dokumentaciji „sredstva trošena za nesmetano poslovanje ’Potisja’, tj. za izmirenje obaveza prema zaposlenima, plaćanje obaveza dobavljačima i izmirenje svih ostalih obaveza za nesmetano funkcionisanje preduzeća što su dokumentovali izvodima iz banaka iz kojih se vidi kako su ta sredstva korišćena. Prema prikazanoj dokumentaciji ’Alisca Terra Kft’ je prenela ’Potisju’ u 2008. godini na ime osnivačkog uloga 168.000 evra. Novčana sredstva osnivačkog uloga su korišćena u poslovne svrhe za obavljanje delatnosti i kapital nije smanjen“.
Inače, u izveštaju se navodi i da je u momentu kontrole na deviznim računima u poslovnim bankama bio iznos od 13.260,05 evra.
Poslovanje
„Potisje“ je prema zapisniku eksterne revizije pretprošle i prošle godine poslovalo pozitivno. U 2008. godini neto dobit je iznosila 161.108,75 dinara (prihodi 10.227.294,74 dinara, rashodi 10.063.480,99 dinara). U 2009. neto dobit je bila višestruko veća i iznosila je 1.366.054,95 dinara (prihodi 41.834.168,62, rashodi 40.346.993,67 dinara). Dobit koja je prikazana je na kontu neraspoređene dobiti u 2008. i 2009. godini.
U 2008. i prošloj godini „Potisje“ je najviše novca izdvojilo za troškove zarada zaposlenih, troškove tekućeg održavanja osnovnih sredstava (popravke buldožera i vozila), troškove za ekonomsko-pravne savete i usluge, troškove goriva i energije i za troškove zakupa poslovnih prostorija i vozila.
Bruto troškovi zarada zaposlenih i naknada u 2008. godini iznosili su 4.002.245,40 dinara, a u 2009. 13.568.706,5 dinara. Troškovi poreza i doprinosa na teret zaposlenih koje plaća poslodavac u pretprošloj godini su iznosili 716.423,00 dinara, a u prošloj je za penziono i invalidsko osiguranje plaćeno 1.492.557,69 dinara, a za zdravstveno 834.475,48 dinara. Za ugovore o delu „Potisje“ je u prvoj godini poslovanja platilo 66.897,25 dinara, a u drugoj 664.074 dinara.
U izveštaju budžetske inspektorke ne navodi se koliko ima zaposlenih u „Potisju“, ali je data tabela zarada po radnim mestima. Najveću neto platu u 2008. godini od 55.489 dinara imao je direktor, a najmanju čuvar i evidentičar na deponiji (24.522,71 dinar). U 2009. godini direktor je imao mnogo veću neto zaradu (97.789,79 dinara), dok su najmanja primanja imale spremačice u iznosu od 21.753,70 dinara.
Za troškove advokatskih i knjigovodstvenih usluga u 2008. godini „Potisje“ je izdvojilo 406.250 dinara, a u 2009. godini 309.700 dinara.
Na prvoj sednici Skupštine „Potisja“ (18. april 2008.) doneta je odluka o visini mesečne naknade za rad predsednika i članova Nadzornog odbora društva (kasnije preimenovan u Odbor revizora). Predsednik dobija neto 10.000, a članovi 7.500 dinara. Za rad Odbora revizora od 1. septembra 2008. do 31. decembra 2009. godine potrošeno je 564.542,98 dinara.
Troškovi održavanja osnovnih sredstava u kontrolisanom periodu iznosili su 4.862.768,66 dinara, a najviše je „otpalo“ na popravku buldožera, 1.338.500 dinara (u 2008. godini 590.000, u 2009. godini 748.500 hiljada dinara) iako je buldožer od Komunalca navodno preuzet u ispravnom stanju.
Zanimljivo je da „Potisje“ mesečno na ime zakupa vozila (pored buldožera to su tri kamiona i traktor) plaća 1.350 evra do 31. avgusta 2013. godine, a od 1. septembra iste godine do 31. avgusta 2018. godine mesečna apanaža za vozila će iznositi 650 evra.
|
„Saveti“ za proslavu Dana grada Za ekonomsko-pravne savete i usluge „Aliska tera“ u 2009. godini od „Potisja“ trebalo je da dobije 3,28 miliona dinara. U zapisniku o kontroli rada „Potisja“ navedene su usluge koje je „Aliska tera“ pružila „Potisju“ u 2008. i 2009. godini. |
Pogrešno knjiženje troškova za nabavku kanti
Odmah po osnivanju, iz „Potisja“ su na sva zvona najavljivali da će prilikom sklapanja ugovora sa korisnicima usluga svakom domaćinstvu dati na korišćenje kantu za smeće od 120 litara. Svedoci smo da to baš i nije tako, a postoje i domaćinstva koja nisu potpisala ugovore, ali im „Potisje“ uredno iznosi smeće i fakturiše račune bez pravnog osnova, čime kao pravno lice krši odredbe Odluke o održavanju čistoće opštine Bečej (čl. 11 st. 8 i čl. 29 st. 1 tč. 8) da je pre početka rada ono dužno da pruži odgovarajuće posude po broju i vrsti, što posle gotovo dve godine rada firme nije učinjeno sa svim korisnicima u Bečeju.
U izveštaju budžetske inspektorke, u delu koji se tiče nabavke kontejnera i kanti, evidentirano je da knjiženje nije dobro sprovedeno: „Kontejnere i kante za smeće je ’Potisje-Bečej’ d.o.o. nabavljalo u 2009. godini da bi ih podelilo domaćinstvima na upotrebu. Uložena sredstva u kontejnere i kante za smeće su u ’Potisju-Bečej’ d.o.o. hteli da razgraniče na pet godina ili šezdeset meseci kako bi rasporedili troškove za nabavku kontejnera i kanti na više godina. Međutim, knjiženje nije dobro sprovedeno. Pošto su u ’Potisju-Bečej’ d.o.o. kontejnere i kante za smeće knjižili na kontu 103 – Alat i inventari, prilikom davanja kanti domaćinstvima na upotrebu trebalo je da ide na konto 512 – Troškovi ostalog materijala u ukupnom iznosu. Pošto je taj iznos uloženih sredstava u kante za smeće u 2009. godini ukupno 6.203.838,98 dinara, a iznos otpisanog sitnog inventara – kante za smeće u 2009. godini je 1.598.927,65 dinara, kako su knjižili u ’Potisju-Bečej’ d.o.o. u 2009. godini, razlika je 4.604.911,42 dinara i za toliko je trebalo da se uvećaju ukupni troškovi poslovanja preduzeća u 2009. godini, što bi dovelo do negativnog finansijskog rezultata, tj. gubitka u 2009. godini. U ’Potisju-Bečej’ d.o.o. su mogli da u svojoj računovodstvenoj politici unesu stav da se kante i kontejneri za smeće knjiže kao alat i inventar sa kalkulativnim otpisom, ceneći vek trajanja kanti i kontejnera preko pet godina, bez obzira na nabavnu cenu i tada bi mogli da idu na 20 posto troškova amortizacije godišnje“.
|
Izveštaj je nedostupan medijima Pre tri nedelje bio je završen izveštaj o eksternoj reviziji u „Potisju“. Budžetska inspektorka nije mogla da da kopiju izveštaja novinaru Bečejskog mozaika, već ga je uputila na predsednika opštine. Peter Knezi je rekao da o izveštaju treba prvo da raspravlja Opštinsko veće, pa Skupština opštine u septembru i da će tek tada biti dostupan javnosti. On je rekao da se izveštaj nalazi u zgradi Skupštine opštine i da ga niko van nje ne poseduje. Ispostavilo se da izveštaj postoji na više mesta, a do jedne kopije je došao i novinar Bečejskog mozaika. |
U Seksard odlazi 8 posto neto prihoda
U ugovoru o menadžmentu koji je sastavni deo sindikalnog sporazuma „Potisja“ koji su zaključili opština Bečej i „Aliska tera“ u tački 6 koja govori o nagrađivanju, stoji da mađarskom partneru u slučaju profitabilnog privređivanja nalogodavca („Potisje“) pripada 8 posto od godišnjeg neto prihoda nalogodavca. „’Alisca Terra Kft’, jedan od osnivača, je 31.12.2008. godine izdala račun broj AC7L-A897406 za period od 1.09.2008. do 31.12.2008. godine na iznos od 8.680 evra. U računu stoji da se taj iznos odnosi na privredne, pravne savete po ugovoru. Ovaj iznos od 8.680 evra (769.056 dinara, na dan 31. decembra 2008.) je plaćen 28.01.2010. godine ’Alisca Terri Kft’ sa deviznog računa ’Potisja-Bečej’. ’Alisca Terra Kft’ je 31.12.2009. godine izdala račun broj AC7L-A897407 za period od 01.01.2009. do 31.12.2009. godine na iznos od 31.141,70 evra (3.286.290 dinara). U računu stoji da se taj iznos odnosi na privredne, pravne savete po ugovoru. Ovaj račun u momentu kontrole nije bio plaćen. U računu koji je izdala ’Alisca Terra Kft’ za 2008. godinu iznos koji je obračunat za privredne i pravne savete je 8 posto od godišnjeg neto prihoda ’Potisja-Bečej’ d.o.o. u 2008. godini, a za 2009. godinu osam procenata poslovnog neto prihoda ’Potisja-Bečej’ d.o.o. u 2009. godini“, stoji u izveštaju eksterne revizije „Potisja“.
S. Malešev
