Fabrika nameštaja „8. oktobar“: Agonija još traje

U fabrici nameštaja „8. oktobar“ 2. marta ove godine zastupnika državnog kapitala Rudolfa Albaharija (drugog po redu), na sopstveni zahtev, Akcijski fond je razrešio ove dužnosti, a nekoliko dana kasnije ostavke su podneli i v.d. direktora i gotovo svi članovi Upravnog i Nadzornog odbora (skoro svi iz PIK-a „Bečej“).

U Upravnom odboru je ostao samo Tomislav Šljivančanin, predsednik sindikalne organizacije, tako da preduzeće „8. oktobar“ od marta do juna ove godine nije imalo zastupnika kapitala i rukovodeće organe. Pošto Akcijskom fondu niko od nadležnih (Privredna komora, Južnobački okrug, Opštinska uprava) nije uputio predlog za novog, trećeg po redu, zastupnika kapitala, sindikalna organizacija „8. oktobra“ i mali akcionari su podneli svoj predlog koji je Akcijski fond prihvatio i 8. juna imenovao Ištvana Hamua za privremenog zastupnika kapitala fabrike. Krajem jula ove godine na vanrednoj Skupštini akcionara za članove Upravnog odbora izabrani su Ištvan Hamu, Ljubomir Blažić (zaposlen u „8. oktobru“), Ljubomir Mandić (advokat), Miroslav Vlaškalin (bivši radnik „8. oktobra“) i Tomislav Šljivančanin.
U Nadzorni odbor ušli su Milojko Božić, Elvira Kočiš i Miroslav Perišić (zaposleni u „8. oktobru“). Na prvoj sednici novog sastava Upravnog odbora za predsednika ovog tela izabran je Šljivančanin, a Hamu za v.d. direktora.
Međutim, ni nakon smene i postavljanja nove rukovodeće garniture ništa se nije pomerilo sa mrtve tačke, objasnio je v.d. direktora Ištvan Hamu: „Trenutna situacija u fabrici bi se mogla okarakterisati kao neka vrsta agonije. U fabrici je ostalo još 58 radnika koji više od 30 meseci nisu dobili ni dinara, nema nikakvih sredstava, račun je i dalje blokiran i proteklih tri-četiri meseca se ništa konkretno nije desilo. Ročište u Trgovinskom sudu u Beogradu u slučaju protiv Univerzal banke koje je bilo zakazano za septembar odloženo je i trebalo je da se održi 29. novembra. Ako se skine hipoteka sa fabrike, malo će se raščistiti situacija i valjda će biti nade za radnike. Sada je preduzeće procenjeno na 2.790.000 evra, odnosno 290 miliona dinara. Nedavno smo imali i kontrolu iz Agencije za privatizaciju, međutim, ni oni nisu imali nikakvih dobrih vesti“.
Inače, ročišta u Trgovinskom sudu su do sada odlagana nekoliko puta. Prvo ročište za obaranje hipoteke Univerzal banke, protiv koje je tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu podneo Dragan Mirić, prethodni zastupnik kapitala „8. oktobra“, bilo je održano 10. septembra 2009. godine, a fabriku je zastupao advokat Siniša Momčilović. Nakon toga su bila zakazana još tri ročišta u sporu u vezi sa hipotekom nad objektima kod Univerzal banke od oko 110 miliona dinara, koja su odložena, a peto je održano 10. maja 2010. godine. Novi pravni zastupnik fabrike nameštaja je advokat Ljubomir Mandić, koji je prema rečima Tomislava Šljivančanina, na ovom ročištu izneo nove detalje o poslovnim potezima bivših vlasnika i direktora „8. oktobra“, te je novo ročište trebalo da se održi 9. septembra 2010. ali je i ono odloženo za 29. novembar.
O tome šta se desilo 29. novembra, da li je ročište uopšte održano, i pored upornog insistiranja, novinar Bečejskog mozaika nije uspeo da dobije informacije ni od pravnog zastupnika „8. oktobra“ Ljubomira Mandića, uz obrazloženje da nema vremena o tome da priča jer je zauzet aktuelnim dešavanjima oko PIK-a „Bečej“, ni od v.d. direktora Ištvana Hamua, koji je rekao da zbog zauzetosti advokata Mandića ni on nije dobio nikakve informacije o tome da li ima novih momenata u vezi obaranja hipoteke Univerzal banke. A i pokušaji da se informacije dobiju iz Trgovinskog suda iz Beograda nisu urodili plodom jer se na telefonske pozive niko nije javio.

Gde su pare?

Početkom januara 2010. godine izabrano je i novo rukovodstvo sindikalne organizacije „8. oktobra“. Predsednik sindikata je Tomislav Šljivančanin, a članovi sindikalnog odbora su Ibolja Major, Đorđe Ćupić, Miroslav Perišić, Eržebet Kesegi, Julka Mišković i Vesna Perišić. Prema rečima Šljivančanina, zajedno sa novim rukovodstvom je prikupljeno mnogo dokaza koje je priloženo tužbi, a koji nedvosmisleno ukazuju na to da novac od hipoteke koju je podigao bivši vlasnik Ivan Mesaroš nije „ušao“ u „8. oktobar“. On je rekao da je to utvrdio i sudski veštak i da se nada da će sud uvažiti ove argumente.

Ozbiljne namere

Da podsetimo kako su se fabrika nameštaja i zaposleni u njoj našli u ovoj situaciji. Agencija za privatizaciju Republike Srbije je 26. februara 2007. godine na aukciji prodala društveno preduzeće „8. oktobar“ po početnoj ceni od 26.955.000 dinara Ivanu Mesarošu iz Subotice, koji je stekao 17.342 akcija (70% društvenog kapitala preduzeća), a 7.432 akcija su u vlasništvu malih akcionara.
Međutim, nakon godinu dana pokazalo se da u fabrici nameštaja nešto ne valja. Zaposleni su 1. aprila 2008. godine stupili u štrajk upozorenja, jer vlasnik firme nije isplatio plate za januar i februar, regres za 2007. godinu, otpremnine, nije povezao radni staž itd. Nakon četiri dana štrajk je obustavljen jer je navodno postignut dogovor sa vlasnikom firme koji je obećao da će ispuniti svoje obaveze.
Ova igra „mačke i miša“ će se nastaviti i narednih meseci jer, kako su rekli zaposleni u fabrici nameštaja, morali su se boriti za svaku platu. U junu 2008. godine o četvrtoj obustavi rada i o stanju u „8. oktobru“ radnici su obavestili više sindikalne organizacije, nadležne inspekcije, ministarstva, predsednika republike, Privrednu komoru Srbije, medije…
Tada je direktor „8. oktobra“ Žarko Ranisavljev rekao da smatra da probleme ne treba rešavati na takav način i da Ivan Mesaroš „ima ozbiljne namere sa ovom fabrikom“, objasnivši da je akcenat stavio na ulaganje u repromaterijale i proizvodnju, da je napravljen nov kompatibilan program za narednu sezonu i dogovor sa dobavljačima…
Od 2007. godine radnici fabrike su Opštinskom sudu u Bečeju podneli 60 tužbi za isplatu neisplaćenih zarada i drugih prinadležnosti.
Agencija za privatizaciju je 13. februara 2009. godine raskinula ugovor sa Ivanom Mesarošem, većinskim vlasnikom „8. oktobra“. Tada je račun firme bio blokiran za iznos od oko 176 miliona dinara.
U pokušaj rešavanje problema u „8. oktobru“ uključila se i lokalna samouprava i zajedno sa sindikatom firme i sindikatom iz Bečeja, predložila za privremenog zastupnika kapitala fabrike Dragana Mirića, direktora filijale Erste banke u Bečeju, koji je uz saglasnost Akcijskog fonda 17. marta 2009. godine zauzeo tu funkciju.

Na scenu su stupila dva moguća rešenja „slučaja“: ponovna prodaja ili otvaranje stečajnog postupka.
Tada je račun firme bio u blokadi za oko 178 miliona dinara, struja i telefoni su bili isključeni, a deo zaposlenih (mali akcionari) odrekao se paketa akcija.
Najveće obaveze iz blokade su bile prema Univerzal banci, oko 110 miliona, drugi deo se odnosio na potraživanja radnika za doprinose za socijalno i penziono osiguranje i za neisplaćene lične dohotke. U međuvremenu, u aprilu mesecu, Poreska uprava je pokrenula postupak javne licitacije mašina radi naplate svojih potraživanja (17 mašina su procenjene na 5,2 miliona dinara, što je osmina duga). Ogorčeni i nezadovoljni, radnici su najavili da će sprečiti prodaju mašina. Tadašnji zastupnik kapitala uspeo je da odloži aukciju i kupi vreme (120 dana), postignut je i dogovor sa DDOR-om o odlaganju prodaje mašina na ime naplate duga od oko 19 miliona dinara. Uložena je žalba na odluku Opštinskog suda u Bečeju kojom se aktivira hipoteka i ta odluka je stopirana do donošenja pravosnažne presude. Stigla je i tužba Trgovinskom sudu u Beogradu protiv Univerzal banke zbog nezakonitog stavljanja hipoteke na nepokretnosti „8. oktobra“, koja se bazira na činjenici da je Agencija za privatizaciju 14. avgusta 2007. godine donela odluku kojom se onemogućuje stavljanje bilo kakve hipoteke zbog neisplaćenih doprinosa i zarada od strane „8. oktobra“, a na osnovu odredaba ugovora o prodaji društvenog kapitala. U avgustu 2009. godine je istekao rok od 120 dana na koliko je bila odložena prodaja mašina na ime prinudne naplate potraživanja od fabrike nameštaja „8. oktobar“ od strane Poreske uprave i DDOR-a, ali taj postupak nije nastavljen zbog smene zastupnika kapitala. Ipak, licitaciona prodaja je organizovana sredinom februara ove godine i mašine su prodate. Poreska uprava je zbog duga od oko 49 miliona dinara za neuplaćene doprinose državi (penziono, zdravstveno, socijalno osiguranje) popisala 20 mašina ukupne procenjene vrednosti od 5,1 miliona dinara, a na licitaciji je upola cene prodato 11. DDOR je zbog neuplaćenih sredstava za osiguranje imovine i lica u iznosu od oko 9,5 miliona dinara (bez kamate) popisao 13 mašina i vozila u vrednosti od 5,3 miliona dinara i sve je takođe prodato upola cene.
Mašine koje nisu prodate su sada vlasništvo države i ostale su u krugu fabrike nameštaja, a neke od prodatih mašina su preprodate, ostale su završile na otpadu.

I investitor je odustao

Neposredno pre poništenja privatizacije „8. oktobra“ pojavili su se investitori zainteresovani za neizgrađeni deo oko fabrike (u pitanju je oko 2,5 hektara zemljišta), i za zakup dela fabričke hale za proizvodnju briketa. Početkom jula 2009. godine postojao je tračak nade da će „8. oktobar“ imati šansu za opstanak, jer je holandska firma za proizvodnju briketa „Varomont“ i dalje bila zainteresovana za zakup hale, što je Akcijski fond odobrio na godinu dana i proizvodnja je trebala da počne tokom avgusta. Međutim, i ova šansa je propala.

Nema perspektive

U februaru kada su mašine prodate, radnici su izgubili nadu da će se pronaći neko rešenje jer su ostali bez sredstava za rad, a bez njih fabrika ne može da funkcioniše.
Tada je predsednik sindikata Tomislav Šljivančanin prokomentarisao situaciju rečima: „Zaposleni i sindikalna organizacija ’8. oktobra’ ogorčeni su zbog ovakvog postupanja prema imovini fabrike i samim radnicima. U poslednjih godinu dana niko iz države nije došao da vidi šta se dešava sa 100 zaposlenih i njihovim porodicama. S obzirom na to da su nam odneli većinu sredstava za rad mislim da za ’8. oktobar’ teško da ima neke perspektive“.
Situacija je slična i krajem 2010. godine.

LJ.M.