trg_fontane
Počela je grejna sezona, a Javno preduzeće Toplana za sada nema većih problema u snabdevanju svojih korisnika.
Međutim, uvek su moguće havarije koje podrazumevaju prestanak grejanja domaćinstava na duži ili kraći period dok se smetnja ne otkloni kao što je to bio slučaj prošle godine.
Naime, u prošloj grejnoj sezoni ozbiljan problem su predstavljale česte havarije na delu magistralnog vrelovoda Jug, gde su gubici vode bili toliki da su ugrožavali snabdevanje čitavog distribucionog sistema, zbog čega je doneta odluka o potpunom isključenju sa sistema tog dela vrelovoda.
Ta problematična južna magistrala izgrađena je 1986. godine, a planirani konzum na tom delu mreže bio je oko 100.000 m2 stambenog prostora. Sada na tom delu mreže umesto planiranih 1.000 korisnika ima 30, te je 2016. godine izgrađena kratka veza preko novog trga koja spaja južnu i severnu magistralu i na taj način su stvoreni uslovi da deo vrelovodne mreže koji je pričinjavao ozbiljne probleme, stavi van snage. Iz Toplane je ponuđena mogućnost priključenja tog dela grada i domaćinstava na alternativni način grejanja.
– Što se tiče dela distributivne vrelovodne mreže koji je stavljen van funkcije, u ovoj grejnoj sezoni u tom delu nije započeto grejanje. Radi se o delu magistralnog vrelovoda Jug koji se nalazi kod Dečjeg dispanzera, od parka do raskrsnica ulica Svetozara Miletića i Novosadske. Na tom delu vrelovodne mreže imali smo oko 30 priključenih domaćinstava, a toliko je bio velik tehnički problem u snabdevanju da stavljanjem u funkciju tog magistralnog voda bismo doveli u pitanje snabdevanje celog grada. Gubici su bili izuzetno veliki i naša postrojenja nisu mogla da savladaju gubitak koji je nastajao u mreži. Zbog toga smo bili prinuđeni da, nažalost, te korisnike prestanemo da snabdevamo toplotnom energijom. Kao alternativno rešenje ponuđeno im je snabdevanje gasom i mahom su svi prešli na korišćenje gasa – kaže direktor bečejske Toplane Dejan Vuković.
Kako se odvija snabdevanje toplotnom energijom u ostalom delu grada?
– Nakon isključenja dela vrelovoda značajno je smanjen gubitak u mreži. U prošloj grejnoj sezoni smo imali gubitke od preko 100 kubika vode na dan, a sada je taj gubitak pao na 30 kubika. To će doneti značajnu uštedu i u samoj potrošnji vode, a i u potrošnji energenta. Cela ova operacija znači da bi se ostvarila značajna ušteda u Toplani i po našim proračunima ona bi iznosila 6 miliona godišnje.
Kako sada stoje stvari da li se može reći da do kraja ove grejne sezone neće biti problema i da će Toplana obaviti svoju funkciju i svoj zadatak, odnosno namenu zbog koje i postoji?
– Siguran sam da će Toplana uspešno završiti i ovu grejnu sezonu. Mi smo, preko leta, preduzeli sve neophodne radnje da sistem dovedemo u funkcionalno stanje kako bi on mogao da iznese i ovu grejnu sezonu. Ipak, ne znamo sigurno šta će se dešavati na vrelovodnoj mreži u ovom periodu, jer svi znamo da je ona stara preko 30 godina, ali se nadam da nećemo imati značajnijih problema u isporuci.
Postoje planovi da se u narednom periodu sanira, popravi i rekonstruiše mreža?
– Značajan deo mreže je već projektovan. Sada najviše radimo na tome da obezbedimo sredstva, i to bespovratna, sa viših nivoa vlasti. Ne bih da idemo u kreditna zaduženja. Imamo naznaka da su nam ta bespovratna sredstva sada bliža nego što su bila ranije, tako da se nadam da bi sledeće godine trebalo da počnemo sa ozbiljnim rekonstrukcijama vrelovodne mreže.
Paralelno sa tim se radi i drugi projekat, a reč je o korišćenju geotermalne vode, odnosno biogasa i biomase u sistemu daljinskog grejanja.
– To su u suštini dva odvojena projekta na kojima radimo. Jedan je pokretanje postrojenja na biomasu, a drugi je pokretanje postrojenja na geotermalnu bušotinu. Pri kraju je izrada projekta postrojenja na biomasu, biće završen do kraja ove godine. U najboljoj realizaciji svih neophodnih radnji možda bismo sledeće godine mogli raspisati i javnu nabavku za odabir izvođača radova. Što se tiče geotermalne energije, i tu mnogo radimo, s tim što smo tu ušli u KfW program preko Ministarstva energetike. Koliko sam upoznat, već je raspisan tender za imenovanje konsultanata na tim projektima. To je kod njih ustaljena procedura i sad čekamo da završe neke svoje procedure, pa da krenemo u realizaciju tog projekta.
Sve navedeno je bila nepoznanica do pre godinu dana, a sada je to približeno javnosti i o tome se može čuti i u najobičnijem razgovoru Bečejaca. Kako to komentarišete?
– To je naša budućnost. Mi se nalazimo u Vojvodini koja je bogata agrobiomasom i potpuno je normalno da počnemo da koristimo taj energent koji je svuda oko nas. To je, u stvari, otpad u primarnoj proizvodnji. S druge strane imamo geotermalnu bušotinu koju treba da stavimo u funkciju. To je malo složeniji tehnološki proces, ali nije neizvodljiv. Imamo brojnih primera da se ta voda već koristi u praksi. Na nama je samo da napravimo dobre projekte i da krenemo u realizaciju.
Važno je da je sve to približeno i „običnom građaninu“.
– Tako je. I mislim da naši korisnici s pravom očekuju i jeftinije i kvalitetnije grejanje kada budemo realizovali ove projekte.
V.F.
