Hod na ivici: Video nadzor i objavljivanje snimaka u Bečeju

U Bečeju su nadzorne kamere na javnim prostorima i u ustanovama lokalne samouprave relativna novost uprkos tome što predstavnici lokalnih vlasti godinama pominju mogućnost postavljanja video nadzora na javnim prostorima u cilju bezbednosti građana i javne imovine.

Ove godine su nadzorne kamere postavljene na objekte dve vaspitno-obrazovne ustanove, a nešto ranije je u izvedbi nevladinog udruženja i na javne površine u Bečeju.
Nedavno su tri kamere postavljene na zgradu OŠ „Sever Đurkić“, u avgustu mesecu montirano je 15 kamera na glavni objekat Predškolske ustanove „Labud Pejović“, a u sklopu projekta „Ka bezbednijem i savesnijem učešću aktera u saobraćaju“ Bečejskog udruženja mladih (BUM) iz 2016. godine pre izvesnog vremena tri kamere su postavljene na javne površine u Bečeju, jedna na zgradu opštine, jedna na raskrsnicu kod Gradske apoteke i jedna kod kružnog toka na ulazu u Bečej iz pravca Novog Sada.
Video nadzor je sistem za praćenje i/ili snimanje, a reč je o obradi podataka pojedinca kome se u izvesnoj meri ulazi u privatnost, a prava fizičkih lica su garantovana Ustavom Republike Srbije, pre svega se misli o zaštiti ličnih podataka. U slučaju da postoji potreba za pregledom ili obradom takvog materijala (snimak sa nadzorne kamere) potrebno je da postoji osnovana svrha, kao i pravna osnova.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 97/08 i 104/09 – dr. zakon, 68/2012 – Odluka US i 107/2012), kao krovni zakon u ovoj oblasti, nijednom odredbom ne uređuje obradu ličnih podataka građana putem video nadzora uopšte.

Neko nas posmatra

O video nadzoru je „davne“ 2012. godine Milan Galović u Politici napisao nešto što je i danas aktuelno: „Svuda gde se nešto snima mora postojati istaknuto obaveštenje, pa i kada su u pitanju kamere MUP-a za snimanje saobraćajnih prekršaja. Niko ne zna koliko je kamera za video nadzor postavljeno u Srbiji. Izvesno je da se njihov broj svakim danom sve više uvećava – od onih koje postavlja MUP zbog kontrole saobraćaja i bezbednosti u školama, preko onih koje pokrivaju prostor oko objekata kao što su banke, do onih koje se ugrađuju u stambene zgrade. Što je još važnije, ne zna se ni šta sme da se snima ovom tehnikom, niti ko može da ima pristup snimcima.“
Tada je (2012. godine) Rodoljub Šabić za Politiku izjavio da je mnogo otvorenih pitanja kada je u pitanju video nadzor, a među važnijim su pravo pristupa snimcima: „Što se tiče pristupa, nije neophodno da snimci uopšte budu dostupni onome ko je postavio nadzor, na primer vlasniku noćnog kluba, već samo organima gonjenja ili nadzornim organima za zaštitu podataka o ličnosti“.

U vezi sa nadzornim kamerama nameću se, dakle, brojna pitanja. Najvažnije je pitanje ko može/sme da ima uvid u snimljene materijale, gde se „prikupljaju“ snimci i, najzad, da li je dozvoljeno i u kojim slučajevima javno emitovanje materijala snimljenih nadzornim kamerama bez „pravne osnove“ ili pristanka snimljenih osoba, a ako se radi o maloletnicima, njihovih roditelja ili staratelja.
Na uređenju ove oblasti godinama neuspešno insistira poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić tražeći donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u kom bi bila uređena i „oblast“ video nadzora. Poslednji put je to učinio 30. avgusta ove godine, kada je u pismu predsednici Vlade Ani Brnabić, povodom Modela zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je stavio Vladi na raspolaganje, izrazio puno razočaranje i nerazumevanje zbog odnosa Vlade prema nastojanju poverenika da pomogne, kao i prema inicijativi velikog broja NVO za hitno donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Poverenik je ocene iz pisma premijerke prema kojima model „sadrži brojna dobra rešenja“ i „predstavlja jako dobar osnov za dalji rad“, ocenio kao kurtoazne fraze bez praktičnog značaja, s obzirom da ga je premijerka obavestila da je model „prosleđen članovima Radne grupe koja radi na pripremi novog zakona kako bi ga imali u vidu“.
Sa stanovišta dosadašnjeg iskustva to znači da se donošenje novog, odavno neophodnog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, po ko zna koji put odlaže na neizvesno dug rok, konstatovao je Šabić.
Podsetimo i da u radnom dokumentu Izveštaja o napretku Republike Srbije od 9. novembra 2016. godine Evropska komisija je navela, između ostalog, da je „potrebno hitno usvojiti novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, usklađen sa standardima EU. Obrada i zaštita osetljivih podataka o ličnosti, biometrijski i video nadzor, bezbednost podataka na internetu, kao i direktan marketing i dalje su neadekvatno regulisani i ostavljaju značajan prostor za zloupotrebe“.
Jedan od propisa koji koliko-toliko uređuje oblast video nadzora je Zakon o privatnom obezbeđenju, koji se primenjuje od početka 2017. godine i u kom se navodi, recimo, da je, u slučajevima, kada je reč o snimanju javnog prostora, na vidljivom mestu mora da se istakne obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem. Takav natpis u Bečeju, do 12. septembra nije postojao na zgradi opštine, na kružnom toku, kod Gradske apoteke, na zgradi dečjeg vrtića, dok na glavnom ulazu u školu „Sever Đurkić“ postoji obaveštenje o video nadzoru.
U predškolskoj ustanovi je novinaru Bečejskog mozaika rečeno da će natpis da je objekat pod video nadzorom uskoro biti postavljen, a saopšteno je da se snimci sa 15 kamera postavljenih na objekat vrtića (kamere snimaju samo spoljni prostor) prikupljaju na kompjuteru u kancelariji direktora i neovlašćena lica nemaju pristup snimcima.
Slična je situacija i u školi „Sever Đurkić“, gde su u toku letnjeg raspusta postavljene tri kamere u školskom dvorištu: jedna pokriva đački ulaz, jedna sportske terene, a jedna dvorište. Monitor je uključen u kancelariji direktora koji prati te kamere. Odranije škola ima i video nadzor unutar objekta.

Pitanja BUM-u: Zašto je snimano i emitovano?

Predsedniku Bečejskog udruženja mladih (BUM) koje je osnivač portala MojBečej i odgovornom uredniku tog portala Aleksandru Đekiću smo postavili pitanja o nadzornim kamerama BUM-a.

Prilikom objavljivanja teksta na portalu MojBečej o oštećenju male fontane ispred opštine, korišćen je osmominutni snimak sa nadzorne kamere koje je BUM postavilo na zgradu opštine. Po postojećim propisima i u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti snimci sa nadzornih kamera ne bi trebalo da se javno emituju. Da li je portal MojBečej pre objavljivanja snimka tražio dozvolu za objavljivanje od onih osoba koji su na snimku i od roditelja maloletnika koji su takođe na snimku?

– Kamere koje su postavljene po našem projektu nisu nadzorne, već imaju dvostruku ulogu. Model i struktura je urađena po uzoru na kamere jednog radija u Beogradu kojih ima 20-ak, snimaju javnu površinu i stalno su dostupne svim građanima putem njihovog sajta. Sa druge strane, naše kamere još uvek nisu dostupne onlajn 24 časa jer nismo uspeli da rešimo konstantan pristup internetu dovoljnog intenziteta, ali se nadamo da će se to u narednom periodu rešiti, te da će Bečejci ma gde bili na planeti moći uživo da vide šta se dešava kod kuće, po uzoru na druge gradove. S obzirom na to da je fontana puštena u rad u petak i da je ubrzo i oštećena, obratili su nam se predstavnici lokalne samouprave i policije sa zahtevom da se kamera fokusira na fontanu i zamolili da postavimo informacije koje bi sprečile eventualna dalja oštećenja, te je snimak nove fontane postavljen preventivno da jasno i još jednom ukaže na to da se javna površina snima. Napominjem da smo svedoci gotovo svakodnevnog oštećenja javne imovine, a da štetu, nažalost, snose građani opštine Bečej – poreski obveznici. Nakon objavljivanja snimka fontane više nije bilo ovakvih incidenata. Pored toga, zahvaljujući snimku koji je postavljen, osoba koja je oštetila fontanu se javila već u ponedeljak u nameri da prizna izvršenje dela i nadoknadi štetu, nakon čega je snimak i uklonjen jer je poslužio svrsi.

Ko je BUM-u dao saglasnost za postavljanje nadzornih kamera na tri lokacije u Bečeju, između ostalog i za postavljanje kamere na zgradu opštine? Ko ima pristup tim snimcima?

– Saglasnost za postavljanje nadzornih kamera dala je Direkcija za izgradnju opštine Bečej, a opština Bečej je bila partner na projektu, te su se lokacije izabrale u dogovoru sa policijom, lokalnom samoupravom i Savetom za bezbednost saobraćaja. Inače, inicijativa za ovaj projekat potekla je od Saveta za bezbednost opštine Bečej još 2010. godine, ali se nažalost mogućnost za finansiranje ovakvih aktivnosti ukazala tek 2015. godine i to na konkursu za udruženja građana. Takođe, u narednom periodu je u planu da se pokriju ulazi u grad iz ostalih pravaca, a kamere za sad jedino koristi policija za potrebe otkrivanja počinilaca krivičnih i prekršajnih dela.
Pre nego što je Bečejski mozaik uputio pitanja o objavljivanju snimka nadzorne kamere u tekstu „Oštećena nova fontana na trgu“ (https://mojbecej.rs/ostecena-nova-fontana-na-trgu/) 9. septembra, Aleksandru Đekiću, pitanja o mogućnosti snimanja nadzornom kamerom, o dozvoli za postavljanje kamere nevladinom udruženju i objavljivanja tih snimaka novinar Bečejskog mozaika postavio je i komandiru policije Aleksandru Đorđeviću, predsedniku opštinskog Saveta za bezbednost saobraćaja Zoranu Popovu, predsedniku opštinskog Saveta za bezbednost Nenadu Tomaševiću, portparolu Policijske uprave u Novom Sadu i načelniku Opštinske uprave Zoranu Kovaču.
Komandir bečejske policije odgovorio je da nije u mogućnosti da odgovara na pitanja novinara i uputio nas je na Savet za bezbednost, dok je Služba za informisanje novosadske Policijske uprave u pisanom odgovoru naveo samo da „pitanja koja ste nam postavili nisu u nadležnosti Policijske uprave u Novom Sadu“.
Predsednik opštinskog Saveta za bezbednost saobraćaja Zoran Popov je rekao da koliko on zna pomenuta kamera nije postavljena na zgradu opštine u saradnji sa Savetom, niti je imao informacije o tome da na gradskoj kući ima nadzorne kamere. Predsednik opštinskog Saveta za bezbednost Nenad Tomašević rekao je da Savet za bezbednost nije dao saglasnost za postavljanje kamere, niti je o tome ikada bilo reči na sednicama Saveta i da je to pitanje u nadležnosti načelnika Opštinske uprave, koji je u razgovoru sa novinarom Bečejskog mozaika istakao da se ne seća da je potpisao bilo kakvu saglasnost u vezi sa postavljanjem kamere.
Kako saznajemo, dokumenta iz likvidirane Direkcije za izgradnju koja bi trebalo budu upućena u opštinsku administraciju, i nekoliko meseci nakon pokretanja postupka likvidacije, nisu u celom obimu stigla u opštinsku zgradu.
Inače, na snimku nadzorne kamere objavljenim u tekstu o oštećenju fontane na portalu MojBečej, piše da je reč o snimku sigurnosne kamere, a u tekstu se navodi sinonim bezbednosna kamera – drugim rečima nadzorna kamera.

Zakonom je predviđena zabrana ustupanja snimaka nadzornih kamera takozvanim trećim licima i javno objavljivanje podataka – osim u slučajevima predviđenim zakonom.
I tu postoji problem u Bečeju. Naime, portal Mojbečej je 9. septembra objavio tekst naslovljen „Oštećena nova fontana na trgu“ (https://mojbecej.rs/ostecena-nova-fontana-na-trgu/) u kom se navodi da je mala fontana na trgu u Bečeju, koja je 8. septembra puštena u probni rad, „kako saznajemo, oštećena je ubrzo, najverovatnije usled prelaska biciklom preko mlaznice“, piše taj portal, navodeći da se fontana „snima bezbednosnom kamerom od puštanja u probni rad te će policija pokušati na osnovu snimka da identifikuje i sankcioniše počinioce ovog dela, rekli su nam nadležni“, itd. Uz tekst je Mojbečej emitovao i osmominutni snimak nadzorne/ sigurnosne kamere, koja je postavljena na zgradu opštine, na kom se vide deca, njihovi roditelji i prolaznici ispred i u okolini fontane.
Prema aktuelnim propisima ne postoji razlog da medij objavi snimak sa nadzorne kamere. U vezi sa emitovanjem snimka u kancelariji poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, novinaru Mozaika je rečeno da, uprkos tome što ta oblast nije sasvim uređena, nema razloga da snimak nadzorne kamere objavi neki medij, te da bi za bilo kakvo objavljivanje i u tom graničnom, medijskom slučaju, bio potreban pristanak lica koja se nalaze na snimku i/ili zakonska osnova.
Za sada nismo uspeli da saznamo ni ko je u lokalnoj samoupravi dao saglasnost nevladinoj organizaciji BUM da postavi nadzornu kameru na zgradu opštine i na još dva javna prostora u Bečeju, podsećamo samo na reči predsednika opštine Dragana Tošića koji je u avgustu 2016. godine rekao da lokalna samouprava podržava projekat BUM-a čiji je cilj podizanje svesti građana o neophodnosti bezbednog saobraćanja, a u okviru tog projekta koji je BUM realizovalo u saradnji sa opštinom Bečej i uz podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su postavljene i nadzorne kamere na nekoliko lokacija. K.D.F.